13.000 богатих на удару Пореске управе
© Sputnik / Спутњик
Пратите нас
Пореска управа је од дана ступања на снагу Закона о утврђивању порекла имовине и посебног пореза 12. марта 2021. идентификовала 13.000 физичких лица чија је имовина далеко већа од пријављених прихода. За ових годину и више дана порезници су обрадили податке о имовини и приходима за више од 1,2 милиона физичких лица.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Упоређивањем података о увећању имовине са пријављеним приходима, у овом тренутку је идентификовано више од 13.000 физичких лица, чији подаци заслужују пуну пажњу Пореске управе. То су они који су имали увећање вредности имовине од преко 150.000 евра у посматраном периоду, пише „Политика“, а преноси Блиц.
Сходно актуелном закону услов за покретање процеса контроле је да се у претходном поступку учини вероватним да у највише три узастопне године, физичка лица имају разлику између увећане вредности имовине и пријављених прихода у износу већем од 150.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу Народне банке Србије на последњи дан календарске године периода провере.
Упитани да ли је против некога већ покренут процес и каква је даља процедура одговарају да су поступци провера података о имовини и пријављеним приходима физичких лица код којих је уочена разлика између увећане вредности имовине и пријављених прихода у току. У случају да се подаци о стеченој имовини и пријављеним приходима не поклапају, покреће се процес контроле на начин прописан законом којим се уређује порески поступак и пореска администрација.
На удару закона су сви који су у року од три године стекли имовину која је за 150.000 евра већа од њихових прихода у исто време.
Пореска управа ће практично проверавати имовину, њену вредност и порекло, билансе, рачуноводствене извештаје, али и стање рачуна у банкама и друге евиденције и базе.
Према закону, провери подлежу и људи који носе сатове од више десетина хиљада евра и хвале се њима на друштвеним мрежама, јер инспектори „чешљају“ и друштвене мреже.
Када одељење за ризике утврди несразмеру између имовине и прихода, то физичко лице иде у претходни поступак. Одељење за претходни поступак има задатак да се писаним или електронским путем обрати свим онима који располажу подацима које нису могли да преузму.
Закон се односи једнако на све грађане. Дакле, не само на политичаре, естраду и на државне службенике, већ и на остале грађане који којих се утврди несразмера између пријављених прихода и увећања имовине.
Предвиђа да су и сви који имају рачун у иностранству, а резиденти су Србије, дужни да пријаве и тај приход.
Спровођење Закона о утврђивању порекла имовине и посебног пореза, који је у надлежности Пореске управе, а на коју се плаћа посебан порез, веома је сложен и комплексан поступак и захтева време.
Илустрације ради, током трогодишње примене сличног закона у Великој Британији, тамошња пореска администрација је због сложености поступања донела свега три решења, наглашавају из Пореске управе.
Порез и до 75 одсто
Закон предвиђа да се пореском стопом од чак 75 одсто опорезује незаконито стечена имовина. Такође, ако се у поступку провере имовине укажу основи сумње да је извршено кривично дело, јединица Пореске управе о томе обавештава полицију, Пореску полицију и јавно тужилаштво.
Практично, закон предвиђа да ко не буде могао да докаже да је на законит начин стекао имовину, остаће без три четвртине њене вредности, а ако суд утврди да је имовина стечена кривичним делом, могао би да му буде одузет целокупна незаконито стечена имовина.
У посебну јединицу Пореске управе, која ће водити и спроводити поступак, своје чланове треба да делегирају и МУП, Народна банка Србије, Управа за спречавање прања новца, Агенција за спречавање корупције, Републички геодетски завод, Агенција за привредне регистре и Централни регистар, депо и клиринг хартија од вредности.
