https://sputnikportal.rs/20220511/borelj-eu-ne-moze-biti-posrednik-u-rusko-ukrajinskim-pregovorima-1137245273.html
Борељ: ЕУ не може бити посредник у руско-украјинским преговорима
Борељ: ЕУ не може бити посредник у руско-украјинским преговорима
Sputnik Србија
Европска унија не може постати посредник у преговорима између Русије и Украјине, сматра високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ. 11.05.2022, Sputnik Србија
2022-05-11T08:39+0200
2022-05-11T08:39+0200
2022-05-11T10:45+0200
русија
русија
украјина
специјална операција у украјини
војна операција
преговори
жозеп борељ
европска унија (еу)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/0b/1137245242_0:100:3071:1827_1920x0_80_0_0_6c4a9b059a167590064a5415ee4d713e.jpg
„Не ми. Руси то неће прихватити, као што ми нећемо прихватити Русију као посредника“, рекао је Борељ у интервјуу за немачки лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ одговарајући на питање да ли Европска унија може да игра улогу посредника у руско-украјинским преговорима.Истовремено је додао да „Кина такође не одговара, будући да нагиње у правцу Русије“.„Турска тамо ради веома добар посао. Има добре односе са обе стране“, нагласио је шеф европске дипломатије.„Најбоље би, наравно, биле Уједињене нације“, рекао је Борељ и додао да само Украјина, Русија и посредник треба да одређују исход преговора. Политичар при томе није коментарисао могуће резултате.„Не знам. То же зависити од тога колико је која од страна јака“, закључио је он.„О овом питању ћемо разговарати у четвртак у оквиру састанка министара спољних послова Г7 којим председава Немачка“, додао је Борељ.Осим тога, Борељ је уверио да ће Европска унија наставити да испоручује оружје Украјини, као и да ће настојати да ослаби руску економију и међународну изолацију Русије.„Али ми не желимо да се боримо против Русије“, рекао је он.Коментаришући могуће увођење ембарга на испоруке гаса из Русије, политичар је напоменуо да је „гас стратешки производ, јер није само извор енергије, већ и сировина за петрохемијску индустрију“. „А тамо се не може заменити. Сада морамо да пронађемо нове добављаче“, нагласио је Борељ.Шеф европске дипломатије напоменуо је да је недостатак терминала за пријем течног природног гаса грешка коју треба препознати и исправити.Могу ли се и како помирити политички и економски аспекти европске политике према Русији и ко ће платити највећу цену говорили смо у емисији „Енергија Спутњика“:„Биће потребно мало више времена, али ћемо се ослободити руског гаса“, рекао је Борел.Он је истакао да „не могу сви у Европској унији истовремено да прекину испоруке руског гаса и нафте. Земље попут Мађарске имају објективне разлоге када кажу да немају обале за нафтне танкере и нафтоводе. Потребно нам је решење које одговара свима“, закључио је Борељ.О руско-украјинским преговоримаРуско-украјински преговори трају од 28. фебруара. Делегацију Москве предводи помоћник председника Русије Владимир Медински. Неколико састанака одржано је у Белорусији, а затим су стране наставиле да комуницирају путем видео везе. У Истанбулу је 29. марта одржана још једна рунда преговора. Председник Русије Владимир Путин је 12. априла рекао новинарима да је Кијев, одступајући од договора постигнутих на преговорима у Турској, довео овај процес у ћорсокак.Портпарол Кремља Дмитриј Песков је 20. априла изјавио да је Москва предала Кијеву нацрт документа о споразумима са јасним формулацијама и да чека одговор. Портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова је са своје стране прецизирала да се то догодило још 15. априла.Специјална војна операција у УкрајиниПутин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи које већ осам година малтретира и над којима врши геноцид кијевски режим“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.Министарство одбране Русије редовно наглашава да руска војска не наноси никакве ударе по градовима Украјине: војна инфраструктура се онеспособљава високопрецизним средствима.
https://sputnikportal.rs/20220509/borelj-treba-konfiskovati-ruski-novac-za-obnovu-ukrajine-1137179426.html
https://sputnikportal.rs/20220505/eu-nema-u-planu-da-odustane-od-ruskog-gasa-1137083597.html
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, украјина, војна операција, преговори, жозеп борељ, европска унија (еу)
русија, украјина, војна операција, преговори, жозеп борељ, европска унија (еу)
Борељ: ЕУ не може бити посредник у руско-украјинским преговорима
08:39 11.05.2022 (Освежено: 10:45 11.05.2022) Европска унија не може постати посредник у преговорима између Русије и Украјине, сматра високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Жозеп Борељ.
„Не ми. Руси то неће прихватити, као што ми нећемо прихватити Русију као посредника“, рекао је Борељ у интервјуу за немачки лист „Франкфуртер алгемајне цајтунг“ одговарајући на питање да ли Европска унија може да игра улогу посредника у руско-украјинским преговорима.
Истовремено је додао да „Кина такође не одговара, будући да нагиње у правцу Русије“.
„Турска тамо ради веома добар посао. Има добре односе са обе стране“, нагласио је шеф европске дипломатије.
„Најбоље би, наравно, биле Уједињене нације“, рекао је Борељ и додао да само Украјина, Русија и посредник треба да одређују исход преговора. Политичар при томе није коментарисао могуће резултате.
„Не знам. То же зависити од тога колико је која од страна јака“, закључио је он.
Истовремено, Борељ сматра да је „неопходно сести за преговарачки сто са позиције силе и сада је задатак да се на ову позицију доведу Украјинци“.
„О овом питању ћемо разговарати у четвртак у оквиру састанка министара спољних послова Г7 којим председава Немачка“, додао је Борељ.
Осим тога, Борељ је уверио да ће Европска унија наставити да испоручује оружје Украјини, као и да ће настојати да ослаби руску економију и међународну изолацију Русије.
„Али ми не желимо да се боримо против Русије“, рекао је он.
Коментаришући могуће увођење ембарга на испоруке гаса из Русије, политичар је напоменуо да је „гас стратешки производ, јер није само извор енергије, већ и сировина за петрохемијску индустрију“. „А тамо се не може заменити. Сада морамо да пронађемо нове добављаче“, нагласио је Борељ.
Шеф европске дипломатије напоменуо је да је недостатак терминала за пријем течног природног гаса грешка коју треба препознати и исправити.
Могу ли се и како помирити политички и економски аспекти европске политике према Русији и ко ће платити највећу цену говорили смо у емисији „Енергија Спутњика“: „Биће потребно мало више времена, али ћемо се ослободити руског гаса“, рекао је Борел.
Он је истакао да „не могу сви у Европској унији истовремено да прекину испоруке руског гаса и нафте. Земље попут Мађарске имају објективне разлоге када кажу да немају обале за нафтне танкере и нафтоводе. Потребно нам је решење које одговара свима“, закључио је Борељ.
О руско-украјинским преговорима
Руско-украјински преговори трају од 28. фебруара. Делегацију Москве предводи помоћник председника Русије Владимир Медински. Неколико састанака одржано је у Белорусији, а затим су стране наставиле да комуницирају путем видео везе. У Истанбулу је 29. марта одржана још једна рунда преговора. Председник Русије Владимир Путин је 12. априла рекао новинарима да је Кијев, одступајући од договора постигнутих на преговорима у Турској, довео овај процес у ћорсокак.
Портпарол Кремља Дмитриј Песков је 20. априла изјавио да је Москва предала Кијеву нацрт документа о споразумима са јасним формулацијама и да чека одговор. Портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова је са своје стране прецизирала да се то догодило још 15. априла.
Специјална војна операција у Украјини
Путин је 24. фебруара објавио о
почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи које већ осам година малтретира и над којима врши геноцид кијевски режим“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши
„демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.
Министарство одбране Русије редовно наглашава да руска војска не наноси никакве ударе по градовима Украјине: војна инфраструктура се онеспособљава високопрецизним средствима.
