Пет историјских митова који и даље опстају
© Wikipedia / аномимни ауторПад Бастиље непознатог аутора. Упад побуњеног народа у најомраженији затвор у Француској 14. јула 1789, означио је почетак Француске револуције.
Пратите нас
Многе чињенице о историјским догађајима мењане су током година до непрепознатљивости услед различитих интерпретација. Тако смо добили пуно историјских заблуда у које људи и данас верују јер нису довољно обавештени. Следи пет историјских митова, који, нажалост, и даље опстају.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Људи у средњем веку су путовали веома ретко и само из нужде
Једна чињеница у коју већина људи верује је да су људи који су живели у средњем веку остајали на истом месту цео живот, а у друге крајеве су одлазили једино када су били принуђени на то.
То је можда донекле истина за кметове, који су били везани за своју и земљу свог феудалца, али остали људи, а нарочито становници градова, имали су прилику да путују. Они су најчешће посећивали хришћанска света места, чак иако су она била удаљена стотинама километара од њиховог пребивалишта.
Покрети отпора у Западној Европи имали су велику улогу у поразу сила Осовине у Другом светском рату
Људи који су се борили против нациста и фашиста у окупираној Западној Европи током Другог светског рата заслужују своје место у историји, али се понекад прецењује њихов значај за пораз сила Осовина, а посебно у популарној култури и књижевности.
Одлучујуће борбе на европском фронту у овом великом сукобу водиле су се у Стаљинграду, Нормандији, код Ардена и Монте Касина, а не на улицама Париза и Марсеја. Без напора великих армија САД, СССР, Велике Британије и других савезника ми бисмо данас живели у сасвим другачијем свету.
У паду Бастиље ослобођено је на стотине затвореника
Париска бастиља је утврђење саграђено у 14. веку с циљем да заштити један од улаза у овај град. У наредном веку је постало затвор, у коме су најчешће били заточени политички заробљеници, углавном без суђења, преноси портал ДДЛ.
Управо због тога, Бастиља је постала симбол неправде у француској монархији, што је главни разлог зашто се она нашла на удару побуњеника 14. јула 1789, првог дана Француске револуције.
На основу уметничких дела која приказују овај догађај делује да је у овом јуришу револуционара на Бастиљу ослобођено на стотине затвореника. Ништа није даље од истине. Веровали или не, само седам затвореника се нашло на слободи након што је народ окупирао ову институцију.
Образовани људи у средњем веку су веровали да је Земља равна плоча
Зар нисмо одувек слушали да су људи у средњем веку били убеђени да је наша планета равна плоча? Уосталом, зар Кристофер Колумбо није 1492. запловио ка западу да би стигао у Индију и доказао да је Земља округла? Е, па испоставило се да то уопште није истина.
Према наводима историчара Џефрија Бартона Расела, ниједна образована особа у Европи није веровала да је Земља равна плоча још од 3. века п.н.е. Колико је данас познато, и антички Грци су знали да је планета округла, а ова чињеница је стекла још већи кредибилитет након истраживања математичара, географа и астронома Ерастотена.
Корсети су били нарочито неудобни
У филмовима, серијама и књигама, корсети су представљени малтене као справе за мучење које су жене биле принуђене да носе како би им струк изгледао ужи. Постоји и веровању да су неким дамама вађена ребра да би боље стала у њега.
Истина је да је ношење корсета могло бити болно, али само у случају да су били превише затегнути. У великој већини случајева, међутим, жене су могле да обављају своје свакодневне обавезе у својим корсетима, без икакве нелагоде.
Пракса јаког затезања корсета започета је средином 19. века, али за њу се није одлучивала свака дама. Што се тиче друге заблуде о вађењу ребра зарад изгледа, она је још мање вероватна, јер је хирургија била прилично примитивна пре 20. века и нико нормалан не би радио једну тако рискантну операцију из естетских разлога.