„Било једном у Холивуду“, први роман Квентина Тарантина ускоро пред српском публиком
17:31 12.05.2022 (Освежено: 11:44 13.05.2022)
© Sputnik / Владимир Астапкович
/ Пратите нас
„Било једном у Холивуду“, први роман једног од највећих холивудских режисера и сценариста Квентина Тарантина ускоро ће се појавити на српском језику. Преводилац Горан Скробоња тврди да је „Било једном у Холивуду“ одличан роман који заслужује да добије књижевне награде и открива по чему се књига разликује од истоименог филма.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Први роман Квентина Тарантина „Било једном у Холивуду“ требало би да се ових дана, у издању „Лагуне“, појави пред читаоцима у Србији. Горан Скробоња, преводилац на српски „бестселера 'Њујорк тајмса' који је сместа заузео прво место“ каже за Спутњик да се Квентин Тарантино показао као сјајан писац.
„То није ништа изненађујуће с обзиром на све сценарије које је написао и филмове које је до сада режирао који просто врцају дијалозима, интелигентни су, духовити и врло интересантни. Исто важи и за ову књигу. Ко год је гледао филм 'Било једном у Холивуду' зна о чему се ради и ко су главни јунаци“, додаје Скробоња.
„Било једном у Холивуду“: Тарантино заслужује награду за књижевност
Према његовим речима, са књигом као што је „Било једном у Холивуду“ до сада се није срео јер то није новелизација филма, односно роман написан на основу сценарија, нити је филм снимљен по књизи већ је нешто између.
„Књига се бави одређеним догађајима из живота главних протагониста, то су ликови које у филму тумаче Леонардо Дикаприо и Бред Пит и мало детаљније даје њихову животну причу. Поготово се то односи на Клифа Бута, лика кога тумачи Бред Пит, на каскадера који је замајац радње у роману. Приде, књига даје својеврсни историјат телевизијске и филмске забаве од краја педесетих, преко шездесетих до почетка седамдесетих и тог бума шпагети вестерна и његовог повратног утицаја на Холивуд“.
Иако важи за једног од најзначајнијих холивудских режисера данашњице, Тарантино је Оскаре добио за оригинални сценарио („Петпарачке приче“ и „Ђанго“). На питање да ли је првим романом показао да је пре свега сценариста, Скробоња одговара да се и као писац показао изванредним и да и за ову књигу заслужује награду.
„Лично бих волео, кад бих био у прилици, да прочитам овакве књиге повезане са свим његовим филмовима, дакле за сваки филм по једну, па да уживамо ми који смо љубитељи његових филмова и у овој димензији. Заиста је то написано веома зрело, не сумњам да је имао некакву помоћ, али очигледно је то онај прави Тарантино кога познајемо из филмова и сценарија. Ова књига је заиста вредна пажње и због тога свакоме ко воли не само добар филм него и добру књижевност мора да привуче пажњу“.
Шта има књига а нема филм
Скробоња открива да је у роману у другом плану прича о Шерон Тејт и Чарлсу Менсону, и додаје да књига уопште не дотиче крај филма.
Насловна страна романа "Било једном у Холивуду" Квентина Тарантина.
© Фото : Лагуна
„Она је у суштини више базирана на ликовима Бреда Пита и Леонарда Дикаприја и на ономе кроз шта они пролазе, а наравно, појављују се ту у споредним, односно епизодним улогама и Менсон и Роман Полански и Шерон Тејт, али и неки други људи из Холивуда, много битни, тако да ће то за читаоца бити можда и мало изненађење“.
Носталгични времеплов до наивнијег и хуманијег Холивуда
Историју Холивуда, Тарантино прати на свој начин, а не фактографски, али помиње све глумце, ТВ серије, вестерне и ратне филмове популарне у то доба. А кроз приче о њима читалац добија утисак о томе какав је Холивуд био тада, како се развијао да би дошао до онога што је данас.
„Тадашњи Холивуд, какав је био у време вијетнамског рата, хипи покрета можда делује некако наивније и хуманије у односу на овај данашњи који је потпуно подређен бизнису и друштвеним мрежама и спектаклу без много садржине, тако да дође му то и нека врста носталгичног времеплова у тај период“.
Скробоња наглашава да му је чисто уживање било превођење Тарантиновог романа иако су неке ствари биле захтевне са „занатског аспекта“, али сама књига, њен садржај и стил којим је исприповедана структура и ток приче савршено су му легли.
