Мобилни телефони су прљавији од даске ве-це шоље – српски стручњаци имају решење
Пратите нас
Упркос томе што здравствени стручњаци саветују да се мобилни телефон очисти сваког дана или барем неколико пута недељно, истраживања показују да тек 18,5 одсто људи телефон чисти једном седмично, 14 одсто једном месечно, а 60 одсто – никада.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Истовремено, скоро 90 одсто свих испитаних корисника користи мобилни у тоалету, проверавају мејлове и друштвене мреже.
При том скоро половина испитаних користи мобилне телефоне и док припрема храну, aли зато само 40 одсто њих опере руке сапуном пошто дира телефон, пре него што се дохвати хране, пише РТС.
Иначе и велики број људи носi телефон у тоалет, након тога га уносе и у спаваћу собу, па чак га одложе на кревет где спавају.
Даска на ве-це шољи има 1.200 бактерија по квадратном инчу. Радна површина у кухињи је још прљавија – више од 1.700 бактерија, а посуда за храну љубимаца има више од 2.000.
Међутим, екран мобилног телефона има чак 4.500 бактерија по квадратном инчу. Колика је беше површина вашег телефона?
Једино прљавије место је, изгледа, квака на вратима. Има више од 8.600 бактерија по квадратном инчу.
По овим подацима безбедније је да лице наслоните на ве-це шољу него на телефон.
Иначе, телефоне насељавају разне бактерије од којих су неке опасне, стафилокока, салмонела, ешерихија коли.
Заштина фолија домаћих стручњака
Биљана Тодоровић Марковић и Зоран Марковић су са младим истраживачима Института у Винчи нашли начин како да се изборимо са овим бактеријама које колонизују наше телефоне и не само њих.
Они су у Београдској хроници представили фолију која изгледа као и уобичајене силиконске футроле за телефоне.
„Утврдили смо да фолија убија два соја бактерија - златну стафилококу у интервалу од сат времена и ешерихију коли за само 15 минута. Честице у полимерским фолијама су осетљиве на светлост и под њеним дејством емитују једну врсту кисеоника који је веома токсичан за разне врсте бактерија“, објашњава Биљана Тодоровић Марковић, професорка на Институту у Винчи.
Такође је напоменула и да фолија и наночестице у њој ни на који начин нису токсичне по људе.
Проф. др Зоран Марковић навео је да је фолија веома постојана и да наночестице у њој не губе своју потентност.
„Принцип свих пластичних антибактеријских материјала јесте да се у њих ставља нека супстанца са антибактеријским својствима која из њих цури. Код ове врсте фолије имате фиксиране наночестице у њој. Кисеоник из атмосфере улази кроз поре и под дејством светлости добијате синглетни кисеоник који је врло краткоживући и он на површини фолије убија бактерије“, истиче Марковић.
Наредни корак је да се утврди какав ефекат ова специјална фолија има на вирусе.
„Прво би радили тестове на ротавирус, који се најчешће детектује на површини мобилног телефона. После тога ће бити рађени тестови и на вирус грипа, као и на ковид“, каже Тодоровићева.
Иако још није комерцијализована и не може се наћи у продаји, Марковић је проценио у ком распону би се кретала цена.
„Цена се умногоме разликује када причамо о лабораторијској изради и када се процес индустријализује. Нас су у лабораторији израда и материјали коштали 500 евра. Али када би се купила опрема и хемикалије из Кине, онда би фолија коштала између 10 и 100 евра у зависности од модела“, објашњава Марковић.
Он је открио и да постоји намера да се оваква фолија примени и на другим предметима.
„Ово је одлично решење за предмете који се додирују пуно пута током дана. Примера ради, мобилни телефон дневно се просечно додирује три сата и има више од 2.500 контаката. Иако је то предмет који највише додирујемо, фолија се може применити и на другим површинама, попут већ поменутих квака“, наводи Марковић.
