Француска би Србију и државе из чекаонице да веже за ЕУ брод, али да не буду путници
© Sputnik / Alexey Vitvitsky
/ Пратите нас
Судећи према последњим изјавама француског председника Емануела Макрона, али и према његовим ранијим изјавама, ЕУ би да некако „пригрли“ земље које још нису чланице. Лидери ЕУ би нешто да мењају и да држе друге државе као вазале који ће пратити спољну и безбедносну политику Уније, али не зна се како би то било изводљиво.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Све што је Макрон изговорио приликом затварања Конференције о будућности Европе одраз је тренутка и ради се о иницијативи како премостити постојеће проблеме са којима се Унија суочава. Инсистирање на федерализацији или унитаризацији ЕУ у овом тренутку је превелик залогај, коментарише иницијативе француског председника Емануела Макрона политиколог Душан Пророковић.
Није јасно шта Европа жели
„То није могло да прође ни у неким претходним периодима, када су околности биле много повољније по ЕУ. Одраз тренутка је зато што они не знају шта сада да раде. Србија, Грузија и Молдавија нису се придружиле спољној и безбедносној политици ЕУ, видимо да Турска одлично сарађује са Русијом, чак се поставља и као регионална сила која има све већи утицај. Прича о Макроновој политичкој заједници је неки начин да се све то превазиђе, да нас некако вежу за свој брод, али да не постанемо путници“, сматра Пророковић.
Решење о Европској политичкој заједници је донекле изнуђено, додаје Пророковић, јер у великом броју држава чланица Уније не постоји расположење да се она даље шири – чак и када су политичке елите расположене за ширење Уније, истраживања јавног мнења показују да грађани стоје на супротним гледиштима.
Може да значи пуно, а не мора ништа
Заправо, Макрон, према Проковићевом мишљењу, и није изнео јасан предлог о реформи ЕУ – на који би начин француски председник реформисао Унију непознато је јер су од стране француске дипломатије последњих година стизале наговештаји описног карактера о томе.
„Ми сада треба да коментаришемо и анализирамо предлог дат у неколико реченица, који може значити пуно, а не мора значити ништа. Ово ме подсећа на Саркозијеву идеју о стварању Медитеранске уније, која је остала мртво слово на папиру. Пре детаљне анализе, потребно је видети шта то подразумева и шта то значи“, истиче Пророковић.
Макрон би да мења основна начела Уније
Са друге стране, Слободан Зечевић са Института за европске студије подвлачи да реформе које је Макрон предложио подразумевају јачање федералистичких концепата. Према Макроновом виђењу, Унија је неефикасна, а већа ефикасност би се постигла укидањем консензуса као принципа одлучивања.
Француски председник предложио је општу употребу квалификоване већине приликом доношења одлука, што би, према Зечевићевим речима, значило да би неке државе могле да буду прегласане када се одлучује чак и у области спољних послова, а, према Макроновом мишљењу, ЕУ би на тај начин постала ефикаснија у одлучивању.
„Сад, прича се да је дванаест, тринаест држава уопште против размишљања о промени оснивачких уговора и сматрају да је садашњи систем задовољавајући. Многе државе желе да заштите свој суверенитет и зато не одустају од једногласног доношења одлука јер, када нису сагласне са нечим, могу да ставе вето“, каже он.
Јачање суверенитета Уније, што подразумева федерализација, значило би и јачање положаја Брисела на међународној сцени, према САД, Русији и Кини, а то опет значи и јачање војних капацитета Уније, тумачи Зечевић Макронов концепт. Све то би се постигло изменом оснивачких уговора који представљају највиши правни акт ЕУ – Макрон је дефинисао неуралгичне тачке, од којих је прва неефикасност.
„ЕУ је хибридна творевина која има и аспекте федералне државе, а има и аспекте међународне организације. Када говоримо о томе где има аспекте федералне државе, то је у области привреде. Целокупно привредно европско законодавство усваја се већински, квалификованом већином у Савету министара и већином гласова у Европском парламенту. То већ личи на федералну државу. Али, у области спољних послова, проширења, све се одлуке доносе једногласно. То већ више личи на међународну организацију“, објашњава Зечевић.
Где је Србија у Макроновом концепту
Што се Србије тиче, Зечевићево је мишљење да Макрон не сматра да је судбина Србије да остане у предворју ЕУ, као чланица „Европске политичке заједнице“, већ је види као чланицу Уније. Европска политичка заједница је, како наш саговорник тврди, хибридна творевина резервисана за државе које ће можда постати, а можда никада неће постати чланице ЕУ – Украјину, Молдавију или Грузију. Србија и остале земље региона, према Макроновом виђењу, имају извеснију европску будућност, закључује Зечевић.
Пророковић, пак, сматра да ће Србија бити на истом месту тамо где је и данас. Не ради се о првој иницијативи која се појављује
„Од почетка економске кризе из 2008. нуђено нам је у том контексту свашта, барем преко медија. Верујем да ће и ово проћи као и све остале иницијативе. Биће много буке, али судбина Балкана и источноевропских држава зависи од сасвим других ствари, а не од иницијатива Емануела Макрона, чак не ни од иницијатива ЕУ, имајући у виду да ће се она срести са бројним изазовима већ од јесени ове године“, каже Пророковић.
Емануел Макрон био је онај који је политички артикулисао идеју о сазивању Конференције о будућности Европе, која је замишљена као широка платформа путем које би се грађани, политичке партије и интересне групе обраћали политичарима и изразили своје виђење европске будућности.
Макрон се, непосредно пред изборе за Европски парламент 2019. обратио јавности отвореним писмом је предложио да се пројекат обнове ЕУ ослони на три амбиције: слободу, заштиту и напредак.
Конференција није почела када је првобитно планирана – због епидемије коронавируса одгођена је за годину дана и почела је 9. маја 2021., а завршила се 9. маја ове године.
Предлози које су изнели грађани формулисани су у 49 предлога и 320 мера које би ЕУ требало да предузме како би била реформисана, док се са друге стране, Макрон заложио за успостављање Европске политичке заједнице у оквиру које би се нашле оне државе, према Макроновим речима попут Украјине, којима ће за приступање бити потребан дужи период, а потребно им је „пружити наду у краткорочном року“.
