https://sputnikportal.rs/20220514/dolar-vise-ne-opterecuje-srpski-javni-dug-1137370558.html
Долар више не оптерећује српски јавни дуг
Долар више не оптерећује српски јавни дуг
Sputnik Србија
Нову светску финансијску кризу Србија дочекује не само са мањим уделом јавног дуга у бруто домаћем производу, већ и са знатно мањим процентом доларског... 14.05.2022, Sputnik Србија
2022-05-14T21:15+0200
2022-05-14T21:15+0200
2022-05-14T21:15+0200
економија
србија – економија
макроекономија
свет – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112118/41/1121184161_0:0:3077:1731_1920x0_80_0_0_76dcb1d674940de605fd80dda0cd23c4.jpg
Министар финансија Републике Србије је пре неколико дана рекао да је изложеност портфолија према долару сведена на 10,9 одсто.Зашто је то важно? Па зато што када америчка валута јача повећава се јавни дуг за удео доларског дуга у укупном. И обрнуто када долар слаби смањује се јавни дуг. Тако да он може да расте или пада према односу валута независно од тога да ли постоје нова задужења.Зашто пада вредност евраПрерачунавање доларског дуга постало је актуелно последњих месеци због јачања америчке валуте. Долар сада вреди 1,05 евра, а пре неколико недеља тај однос је био 1,09.Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту, наводи да се терет отплате дуга у наредном периоду делом тиче и валутног ризика.„Светско девизно тржиште у последњих годину дана карактерише изразити пад вредности евра. Уз одређене специфичне факторе који не иду у прилог евру на јачање америчке валуте у односу на евро пресудни утицај имају слабије перформансе ЕУ економије и рестриктивнија монетарна политика ФЕД-а. Све шири јаз у реалним приносима од доларских у односу на евро хартије од вредности управо је упоредив са динамиком курса евро–долар“, напомиње Николић, преноси „Политика“.Николић додаје да је тренутно на финансијским тржиштима присутна појачана „осетљивост”. Инвеститоре брину последице привредне динамике у условима када амерички ФЕД почиње да затеже монетарну политику, као и најаве постепеног повећања рестриктивности монетарне политике Европске централне банке (ЕЦБ) која следи највероватније од јула.ЕЦБ сада мора да пооштри монетарну политику како би обуздала инфлацију у позадини много већег јавног дуга, али и притиска на јавну касу. Уколико се политички циљеви ЕУ не промене, предстоји нам период различите фискалне и монетарне политике. Ниске каматне стопе више неће бити подршка посрнулим економијама, објашњава Николић.Шта каже Народна банка СрбијеЕкономске политике које воде две економске силе су различите, јер је рецесиони утицај више присутан на европском, него америчком тлу. Очекивања великог броја економиста су да ће привреда еврозоне да има знатно нижи раст него што је било планирано неколико месеци пре почетка украјинске кризе.С друге стране због раста камата светски капитал ће се селити у САД. Када долар јача према динару, скупље је оно што купујемо у доларима, а то су пре свега енергенти. Поскупеће увоз, а појефтиниће наш извоз, постаћемо конкурентнији, али питање је ефекта, јер је наш извоз у САД ипак много мањи у односу на Европу и регион.У Народној банци сматрају да не треба очекивати знатан непосредан утицај снажења америчке валуте с обзиром на то да је српска економија више везана за евро. Од увођена евра као јединствене валуте почетком 1999. године, односно 2002. кад је уведен и као физички новац, присутна је велика осетљивост курса евра и долара.У периоду од почетка 2000. до децембра 2002. вредност долара била је благо изнад вредности евра. Најнижа вредност курса евро–долар од 0,83 долара за евро забележена је крајем 2000. године, да би након тога уследило јачање евра до нивоа од 1,6 долара за евро до почетка велике финансијске кризе средином 2008.
https://sputnikportal.rs/20220514/jedinstvena-situacija-ruska-rublja-proglasena-za-najbolju-svetsku-valutu--uprkos-sankcijama-1137359368.html
https://sputnikportal.rs/20220504/dolar-pao-ispod-68-rubalja--prvi-put-od-marta-2020-1137060401.html
https://sputnikportal.rs/20220507/fed-podigao-kamatu--amerika-ide-ka-recesiji-a-evropa-ka-stagflaciji-1137121750.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – економија, макроекономија, свет – економија
србија – економија, макроекономија, свет – економија
Долар више не оптерећује српски јавни дуг
Нову светску финансијску кризу Србија дочекује не само са мањим уделом јавног дуга у бруто домаћем производу, већ и са знатно мањим процентом доларског задужења у укупним државним обавезама према кредиторима. По последњим подацима удео доларског дуга пао је на 10,9 одсто БДП-а, а поређења ради 2016. „зелене новчанице” чиниле су чак 33 одсто.
Министар финансија Републике Србије је пре неколико дана рекао да је изложеност портфолија према долару сведена на 10,9 одсто.
„У протеклом периоду се активно радило на смањењу ризика од утицаја промене курса на јавни дуг, те су се хеџовали кредити (замена ради смањења ризика) у различитим валутама, пре свега у доларима”, казао је Синиша Мали.
Зашто је то важно? Па зато што када америчка валута јача повећава се јавни дуг за удео доларског дуга у укупном. И обрнуто када долар слаби смањује се јавни дуг. Тако да он може да расте или пада према односу валута независно од тога да ли постоје нова задужења.
Прерачунавање доларског дуга постало је актуелно последњих месеци због јачања америчке валуте. Долар сада вреди 1,05 евра, а пре неколико недеља тај однос је био 1,09.
Иван Николић, директор за научноистраживачки развој у Економском институту, наводи да се терет отплате дуга у наредном периоду делом тиче и валутног ризика.
„Светско девизно тржиште у последњих годину дана карактерише изразити пад вредности евра. Уз одређене специфичне факторе који не иду у прилог евру на јачање америчке валуте у односу на евро пресудни утицај имају слабије перформансе ЕУ економије и рестриктивнија монетарна политика ФЕД-а. Све шири јаз у реалним приносима од доларских у односу на евро хартије од вредности управо је упоредив са динамиком курса евро–долар“, напомиње Николић,
преноси „Политика“.
Николић додаје да је тренутно на финансијским тржиштима присутна појачана „осетљивост”. Инвеститоре брину последице привредне динамике у условима када амерички ФЕД почиње да затеже монетарну политику, као и најаве постепеног повећања рестриктивности монетарне политике Европске централне банке (ЕЦБ) која следи највероватније од јула.
ЕЦБ сада мора да пооштри монетарну политику како би обуздала инфлацију у позадини много већег јавног дуга, али и притиска на јавну касу. Уколико се политички циљеви ЕУ не промене, предстоји нам период различите фискалне и монетарне политике. Ниске каматне стопе више неће бити подршка посрнулим економијама, објашњава Николић.
Шта каже Народна банка Србије
Економске политике које воде две економске силе су различите, јер је рецесиони утицај више присутан на европском, него америчком тлу. Очекивања великог броја економиста су да ће привреда еврозоне да има знатно нижи раст него што је било планирано неколико месеци пре почетка украјинске кризе.
С друге стране због раста камата светски капитал ће се селити у САД. Када долар јача према динару, скупље је оно што купујемо у доларима, а то су пре свега енергенти. Поскупеће увоз, а појефтиниће наш извоз, постаћемо конкурентнији, али питање је ефекта, јер је наш извоз у САД ипак много мањи у односу на Европу и регион.
У Народној банци сматрају да не треба очекивати знатан непосредан утицај снажења америчке валуте с обзиром на то да је српска економија више везана за евро. Од увођена евра као јединствене валуте почетком 1999. године, односно 2002. кад је уведен и као физички новац, присутна је велика осетљивост курса евра и долара.
У периоду од почетка 2000. до децембра 2002. вредност долара била је благо изнад вредности евра. Најнижа вредност курса евро–долар од 0,83 долара за евро забележена је крајем 2000. године, да би након тога уследило јачање евра до нивоа од 1,6 долара за евро до почетка велике финансијске кризе средином 2008.
