Америка спрема потез којим покушава да одобровољи Кину
13:04 15.05.2022 (Освежено: 13:18 15.05.2022)
CC0 / /
Пратите нас
Могућност да САД укину тарифе на увоз кинеске робе, коју је најавио амерички председник Џозеф Бајден је сасвим реална и за то постоји више разлога, сматра консултант Бранко Павловић. Он, ипак, не мисли да би због тога јефтинија кинеска роба која би била доступнија све мање платежно способном америчком купцу значајније смањила инфлаторни притисак.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
До укидања би могло да дође како би се помогло да растућа инфлација у САД буде стављена под контролу. Разматрамо шта би имало најпозитивнији утицај, рекао је Бајден, додајући да се тренутно дискутује о уклањању тарифа.
У којој би мери укидање намета на кинеске производе које је увео Доналд Трамп јула 2018. године, смањило инфлацију у САД је предмет дебате међу америчким економистима. Многи кажу да је ублажавање или потпуно укидање царина једна од неколико опција које су на располагању Белој кући, која жели да употреби сваки инструмент за сузбијање раста потрошачких цена. А он је у овом тренутку 8,3 одсто, подсећа Павловић.
Три разлога за укидање тарифа
Добар познавалац америчких прилика за Спутњик каже да постоје три основна разлога који говоре у прилог укидању тих такси.
„Један је што оне нису дале никакав за САД жељени резултат. Није дошло до бољег балансирања трговинске размене Америке и Кине. Што се Кинеза тиче, они су задржали своју позицију на тржишту упркос таксама. Не код свих производа, код сваке робе, али глобално када се гледа апсолутно ништа им таксе нису наудиле“, каже наш сгаоворник.
Према подацима америчког Бироа за статистику, 2016. године, када је Трамп победио на председничким изборима, Кина је остварила суфицит у трговини са САД од 346,9 милијарди долара. Тај јаз се продубљивао и следеће године је износио 375, 5 милијарди, да би на крају 2018. године, упркос тарифама, достигао рекордних 419,2 милијарде долара.
Уз то, трговинским ратом који је Трамп наметнуо подизањем царина на кинеске производе у значајној мери је погођена америчка индустрија, чији су производи морали да поскупе, јер умногоме зависи од делова које увози из Кине.
Одобровољити Кинезе
Осим неефикасности, други разлог за укидање тарифа Павловић види у намери да се смањи велики инфлаторни притисак. Укидање тарифа би поново отворило врата јефтинијој кинеској роби од домаће на америчком тржишту, али би то само донекле, али не и битно утицало на смањење инфлације која тренутно износи 8,3 одсто, сматра он.
„Трећи, чини ми се, одлучујући разлог за укидање тарифа у овом тренутку, је покушај да се на неки начин помало релаксирају односи према Кини због тога што је претходна америчка политика направила блок Русија-Кина. То је толико велико и јако да је Америка, без обзира на њену агресивност, суштински у безизлазној позицији. Они сада мисле да ће ако направе неки тако ситан гест тиме нешто ублажити , одобровољити их“, каже наш саговорник.
Тај потез, по његовом мишљењу, ништа стратешки не може да промени у односима две земље. То Кини ништа посебно не значи. Она је, како сматра, пребродила такве мере и има много стабилнији развој него што он зависи од тога да ли Америка уводи или укида таксе на неке њене производе.
Због високе инфлације у САД јефтинија кинеска роба је добродошла све мање платежно способном просечном Американцу
© © Photo: Fotolia/Roman Sigaev
На питање да ли би америчко укидање тарифа на кинеску робу , на које је Кина узвратила, значило и стављање ад акта већ потписаног првог корака ка смањивању такси у оквиру трговинског споразума, постигнутог јнауара 2020. године између две земље, који је пандемија ковида зауставила, Павловић истиче да Кина увек заговара нормализацију односа.
Пусте жеље америчке
Кина ће увек заступати ту врсту политике. Проблем је , међутим, у томе што Запад не може без диктата и уцена, истиче саговорник Спутњика.
У складу са девизом Америка на првом месту, да би ојачао домаћу привреду и смањио трговински дефицит са Кином, Трамп је почетком 2018. године, одлучио да се ослободи увозне кинеске робе тако што ће она постати скупља у односу на домаћу.
„Трговински ратови су добри и лако их је добити“, изјавио је он када је за почетак одлучио да Кини, али и још неким земљама уведе тарифе на челик и алуминијум. Потом је подигао царине са 10 на 25 одсто на кинеску робу вредну 50 миларди долара, а онда и на кинески увоз од 200 милијарди долара. Пошто све то није дало очекиване резултате, јер је дефицит са Кином уместо да буде смањен, на крају 2018. био 45 милијарди долара већи, средином 2019. је амерички намет од 25 одсто важио за готово читав кинески увоз.
На то је наравно реаговао Пекинг својим контрамерама, што је две „зараћене“ стране на крају ипак довело за сто и први корак ка споразуму који би подразумевао почетак повлачења тарифа постписан је у Вашингтону јануара 2020. Долазак Бајдена у Белу кућу ништа није променио, али је пандемија ковида све зауставила, а њене последице посебно у виду нарастујуће инфлације за коју се сматрало да ће бити кратког даха, почеле су да узимају данак.
Јефтинија кинеска роба у односу на америчку сада је све мање платежно способном просечном Американцу, уз инфлацију која је близу двоцифрене, изгледа добродошла.
