Рејтинг Бајдена спао на најниже гране, а држава иде у погрешном смеру
© AP Photo / Manuel Balce Ceneta
Пратите нас
Од тога да је рејтинг америчког председника Џоа Бајдена спао на најниже гране од када је преузео председничку функцију, поразнија је чињеница да огромна, ако не и апсолутна већина Американаца, сматра да се држава креће у лошем правцу. То је показује да се не ради само о паду личног Бајденовог рејтинга, већ о дубокој, структурној кризи.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Председницима обично пада рејтинг након две године мандата, јер почетна еуфорија и ентузијазам тада сплашњавају, каже политички аналитичар и главни уредник Нове српске политичке мисли Ђорђе Вукадиновић. Међутим, податак да чак 75 одсто Американаца сматра да се САД не крећу у добром правцу показатељ је дубоке структурне кризе, додаје он.
Подаци показују да је амерички систем у кризи
„То се може поправити за неколико процената, али очигледно да сами грађани САД више не верују у тај систем, не само у актуелну администрацију и господина Бајдена. Јасно је да Бајден не улива лични кредибилитет у било ком смислу. Али, мислим да је овде реч о кризи система, а не само о кризи актуелног председника или актуелне администрације“, сматра Вукадиновић.
Штавише, ни рејтинг актуелног председника, нити мишљење о томе крећу ли се САД у добром правцу неће се лако опоравити и, према мишљењу нашег саговорника, кретаће се још наниже. Овакви подаци потпуно су поразни, како за Бајдена лично, тако за целу његову администрацију и читав амерички политички врх.
Узроке овако поразних резултата истраживања јавног мнења треба тражити у неповољној економској ситуацији – високој инфлацији, спором опоравку привреде после пандемије корона вируса, као и економских тешкоћа узрокованих америчким акцијама против Русије.
Међутим, додаје Вукадиновић, ствари су и шире од тога. Рејтинзи показују да хибридни рат против Русије и подршка Украјини не иду баш тако добро како се представља у западним медијима. При свему томе, не види се крај кризи, објашњава Вукадиновић.
„Америка ту, на први поглед има комотну позицију, јер не учествује директно, а профитира. Међутим, бумеранг ефекат санкција, иако првенствено погађа Европу, ипак се осећа и у САД“, каже Вукадиновић.
Да су процеси дужи и дубљи видеће се, према Вукадиновићевим речима, већ за неколико месеци, када буду одржани избори за Конгрес – тада ће се видети колико су грађани Америке против, не само актуелне администрације, већ против читавог светоназора једног естаблишмента који се смењује, а суштински се не мења. тешко да би у некој другој земљи 75 одсто грађана рекло да земља иде у лошем правцу.
Комбинација економске кризе и идентитетских политика која ствара разлике
Да је амерички политички систем већ дуго у кризи подсећа новинар Никола Врзић – то је на власт довело Доналда Трампа, а и Барак Обама је 2008. дошао на власт обећавајући „промену у коју можемо да верујемо“. Статистике говоре да су се реалне зараде Американаца још пре неколико година вратиле на ниво из 1989. Присуствујемо, према Врзићевим речима, константном опадању стандарда, а ово је прва генерација Американаца која очекује да живи лошије од својих родитеља.
„То су све последице глобализације. Ако код нас постоје губитници транзиције, у САД постоје губитници глобализације. Тамо расте то деиндустријализовано срце некадашње економске моћи Америке“, објашњава он.
Иако бројеви показују рекордну запосленост, када се дубље задре у статистичке податке, види се да се ради о услужним делатностима или најлошије плаћеним пословима, додаје Врзић.
„То је дакле основни проблем Америке који се сада додатно наглашава“, констатује он.
Такође, иако званични подаци показују да је инфлација око осам одсто, цене основних животних намирница и потрепштина скачу од десет до двадесет одсто. и то су основни разлози због којих су грађани незадовољни.
Ипак, постоје, истиче Врзић и дубљи разлози за незадовољство – са једне стране, САД су у економској кризи, са друге постоји, како Врзић каже, дивљање „идентитетских политика“, инсистирање на „вредностима“ које су традиционалном и конзервативном делу Америке потпуно туђи.
„Суштински, у току је судар светова. различити светови у САД постоје одавно, али постојао је и стандард и економија их је повезивала и макар ублажавала разлике. Сада, са урушавањем економске моћи и животног стандарда, уз наглашавање разлика, ситуација се усложњава, а фрагментација друштва се наставља“, наглашава Врзић.
Све ово огледа се у опадању подршке Бајдену, који сам по себи и није фигура која, уз гафове који се из дана у дан понављају, улива поверење, додаје Врзић.
„Када дођете у ситуацију да влада несташица хране за бебе, као што су дошле САД, а ви то објашњавате да се не ради о профитабилној индустрији, морате да се запитате у каквом је стању то друштво“, закључује Врзић.
Рејтинг америчког председника Џоа Бајдена пао је на 39 одсто, што је најнижи проценат подршке који има од како је преузео функцију, показује анкета Ен-Би-Си њуза. Чак 56 одсто испитаника рекло је да уопште није задовољно политиком актуелне администрације, док већина испитаника, њих 75 одсто, каже да се „земља креће у погрешном правцу“.
Према ранијој анкети коју је спровео Универзитет Монмут, Бајденов тренутни рејтинг идентичан је рејтингу његовог претходника Доналда Трампа у истом тренутку његовог председништва. Трамп је у марту тврдио да је Бајденов рејтинг прецењен, јер се политичка и економска ситуација у земљи погоршава због политике демократа.
