Опасност за алергичне: У ваздуху више од 30 врста полена, концентрације до 10 пута веће од граничних
CC0 / Pixabay/cenczi /
Пратите нас
Људи који пате од сезонске алергије на полен требало би ових дана да посебно пазе, јер је у ваздуху тренутно велика концентрација полена различитих биљака.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Према речима Мирјане Митровић из Агенције за заштиту животне средине, која се свакодневно бави мониторингом количине поленских зрна у ваздуху на територији целе Србије, у циркулацији је тренутно 16 различитих полена дрвећа и 17 полена трава:
„У црвеној зони је полен дуда кога има чак 10 пута више од граничних вредности која је постављена на 60 поленових зрна по кубном метру ваздуха. За њим следи орах са чак 402 поленска зрна по кубику ваздуха, док у ваздуху има и 304 поленских зрна четинара. У појединим данима и полен храста пробија границу од 60“, наводи она.
Од осталих врста дрвећа има и полена јавора, брезе, граба, тисе и чемпреса, букве, јасена, платана, тополе, врбе, бреста.
„Они су сви у границама нормале, али особе које су хиперосетљиве могу да испоље реакцију и кад има свега осам зрна по кубном метру ваздуха, на пример брезе, која је убедљиво најјачи алерген међу дрвећем“, каже Мирјана Митровић.
Иако има различитих трава, они који су на њих алергични реагују на све полене ових биљака. Дакле, без обзира на то да ли је реч о мачјем репку, пшеници или некој другој трави, тегобе су исте.
Процењује се да око 30 до 40 одсто особа у свету болује од једне или више алергијских болести, па се алергијска обољења сматрају епидемијом модерног доба, пишу Новости.
Европска академија за алергију и клиничку имунологију (ЕААЦИ) изнела је податак да више од 150 милиона Европљана пати од хроничних алергијских болести. Пројекција је да ће до 2025. године половина популације бити погођена неком врстом алергије.
