https://sputnikportal.rs/20220518/zabrinut-za-glad-u-svetu---ciju-brigu-zaista-brine-guteres-1137471579.html
Забринут за глад у свету - чију бригу заиста брине Гутереш
Забринут за глад у свету - чију бригу заиста брине Гутереш
Sputnik Србија
Од политике санкција које је Запад увео Русији по принципу - не санкционишемо оно због чега бисмо трпели, њихове присталице не одустају. Из УН је у Москву... 18.05.2022, Sputnik Србија
2022-05-18T17:21+0200
2022-05-18T17:21+0200
2022-05-18T17:21+0200
свет
свет
економија
свет – економија
пшеница
санкције русији
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112290/30/1122903000_0:255:615:601_1920x0_80_0_0_89d8bfa170cea5577f1f2db9a429225f.jpg
Зато Гутереш од Русије тражи да не спречава извоз украјинске пшенице из украјинских лука, сазнао је из дипломатских извора „Волстрит џорнал“. Заузврат Русији ће бити олакшан извоз калијумових ђубрива. Није додуше баш јасно како је то први човек Уједињених нација могао да обећа ублажавање санкција када их УН нису ни изгласале, него доносиле државе појединачно, па тако две трећине човечанства то и није учинило.На страну и цинизам што је управо Запад учинио све да Украјину остави без лука гурнувши је у рат против Русије у коме за његов рачун гину Украјинци. И гура је и даље шаљући јој из дана у дан додатно наоружање, удаљавајући је од преговорања о решењу кризе.Чију бригу брине ГутерешПраво питање је, међутим, чију бригу брине Гутереш. Тачно је да су Русија и Украјина заједно „одговорне“ за скоро 30 одсто глобалног извоза пшенице, али је тачно и то да је Русија први светски извозник пшенице, а Украјина пети. Влада у Кијеву је, међутим, почетком марта донела одлуку о забрани извоза кључних пољопривредних производа, укључујући и пшеницу „како би се спречила хуманитарна криза у Украјини” и задовољиле потребе становништва за кључним прехрамбеним производима.Цена скочила готово 60 одстоИли је можда разлог у цени пшенице и заради коју Украјина тако губи. Тренутно на берзи у Чикагу продаје се за 458,35 долара по тони, што је у односу на период пре почетка украјинске кризе пораст од 56,51 одсто, речено је Спутњику у Продуктној берзи. Томе је, како кажу, допринела и вест о забрани извоза ове житарице из Индије. На берзи у Паризу цена ове житарице је 438,25 евра по тони, што је у односу на период пре кризе раст од 61,27 одсто.„Када говоримо конкрето о житарицама наравно да су Украјина и Русија главни произвођачи и извозници житарица. Оно што је додатно отежало ситуацију је што је Индија као значајан извозник житарица одлучила да ограничи извоз у одређеном периоду зато што је то стратешки производ имајући у виду многољудну земљу и да је неопходно да обезбеде сопствено снабдевање", каже за Спутњик помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, Бојан Станић.Зашто није писао ИндијиИнтересантно је, међутим, да Гутереш није писао Индији, највећем произвођачу пшенице у свету после Кине, да она својим извозом помогне онима којима прети несташица хране и глад, него Русији да одблокира украјински извоз.Индија је најпре обећала да ће попунити празнину на тржиштима због смањене производње из Украјине, делимично захваљујући изузетној жетви од седам милиона тона прошле године. Ипак се предомислила пошто је инфлација у тој земљи порасла на највиши ниво у осам година због раста цена хране, па је одлучила да забрани извоз како би обезбедила храну за своју многољудну популацију.По оцени Станића све укупно је довело до шока на тржишту житарица и хране, али се, како сматра, шок тек може очекивати када је у питању европска привреда јер је то неодвојиво од проблема са скупим енергентима неопходним како за транспорт пшенице тако и за предстојећу жетву. Рекордна цена у ЕвропиОн напомиње да је тренд раста цена пшенице постојао и у 2021. Години, а да је са украјинском кризом додатно узлетео.А како ескалира дотур оружја са Запада у Украјину до те деескалације кризе не изгледа да ће скоро доћи. Отуда и захтев Гутереша да Москва практично помогне Европи да не купује руску пшеницу и Украјини да заради продајући свој главни извозни артикал преко црноморских лука које Руси контролишу. Има ли ту логике?Лабављење санкција при извозу руског ђубрива које би заузврат добили одвећ је мршава шаргарепа, па макар била и од УН. Поготово што су управо те на ђубриво Американци већ укинули.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112290/30/1122903000_0:197:615:658_1920x0_80_0_0_8fa2510e6631d278bebea2defcc874ee.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
гутереш тражи од моске да не спречава извоз украјинске пшенице из украјинских лука, гутереш русији заузврат нуди лабављење санкција на извоз ђубрива, влада у кијеву је очетком марта донела одлуку о забрани извоза пшенице да би спречила хуманитарну катастрофу, сада би украјина да извози пшеницу, цена пшенице на берзи у паризу тренутно 60 одсто већа него пре украјинске кризе, индија није надоместила мањак украјинске пшенице, у европи рекордне цене али не би да купује руску пшеницу, лабављење санкција на ђубриво мршава шаргарепа,
гутереш тражи од моске да не спречава извоз украјинске пшенице из украјинских лука, гутереш русији заузврат нуди лабављење санкција на извоз ђубрива, влада у кијеву је очетком марта донела одлуку о забрани извоза пшенице да би спречила хуманитарну катастрофу, сада би украјина да извози пшеницу, цена пшенице на берзи у паризу тренутно 60 одсто већа него пре украјинске кризе, индија није надоместила мањак украјинске пшенице, у европи рекордне цене али не би да купује руску пшеницу, лабављење санкција на ђубриво мршава шаргарепа,
Забринут за глад у свету - чију бригу заиста брине Гутереш
Од политике санкција које је Запад увео Русији по принципу - не санкционишемо оно због чега бисмо трпели, њихове присталице не одустају. Из УН је у Москву стигао предлог да ће јој олабавити одређене санкције ако не буду спречавали извоз пшенице из украјинских лука. Генерални секретар УН је забринут да би глад могла да завлада у многим земљама.
Зато
Гутереш од Русије тражи да
не спречава извоз украјинске пшенице из украјинских лука, сазнао је из дипломатских извора „Волстрит џорнал“. Заузврат Русији ће бити олакшан извоз калијумових ђубрива. Није додуше баш јасно како је то први човек Уједињених нација могао да обећа ублажавање санкција када их УН нису ни изгласале, него доносиле државе појединачно, па тако две трећине човечанства то и није учинило.
На страну и цинизам што је управо Запад учинио све да
Украјину остави без лука гурнувши је у рат против Русије у коме за његов рачун гину Украјинци. И гура је и даље шаљући јој из дана у дан додатно наоружање, удаљавајући је од преговорања о решењу кризе.
Право питање је, међутим, чију бригу брине Гутереш. Тачно је да су Русија и Украјина заједно „одговорне“ за скоро 30 одсто глобалног извоза пшенице, али је тачно и то да је Русија први светски извозник пшенице, а Украјина пети. Влада у Кијеву је, међутим, почетком марта донела одлуку о забрани извоза кључних пољопривредних производа, укључујући и пшеницу „како би се спречила хуманитарна криза у Украјини” и задовољиле потребе становништва за кључним прехрамбеним производима.
Откуд сада тај преокрет по коме што дуже траје руска војна операција у Украјини „хуманитарне кризе“ нема ни на видику па би украјинском пшеницом требало спасавати неке друге. Поготово што је још крајем марта украјински министар пољопривреде Никола Солски изјавио да се капацитет те земље да извози житарице сваког дана погоршава и да би се ситуација поправила једино у случају да се рат са Русијом заврши.
Цена скочила готово 60 одсто
Или је можда разлог у цени пшенице и заради коју Украјина тако губи. Тренутно на берзи у Чикагу продаје се за 458,35 долара по тони, што је у односу на период пре почетка украјинске кризе пораст од 56,51 одсто, речено је Спутњику у Продуктној берзи. Томе је, како кажу, допринела и вест о забрани извоза ове житарице из Индије. На берзи у Паризу цена ове житарице је 438,25 евра по тони, што је у односу на период пре кризе раст од 61,27 одсто.
„Када говоримо конкрето о житарицама наравно да су Украјина и Русија главни произвођачи и извозници житарица. Оно што је додатно отежало ситуацију је што је Индија као значајан извозник житарица одлучила да ограничи извоз у одређеном периоду зато што је то стратешки производ имајући у виду многољудну земљу и да је неопходно да обезбеде сопствено снабдевање", каже за Спутњик помоћник директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, Бојан Станић.
Интересантно је, међутим, да Гутереш није писао Индији, највећем произвођачу пшенице у свету после Кине, да она својим извозом помогне онима којима прети несташица хране и глад, него Русији да одблокира украјински извоз.
Индија је најпре обећала да ће попунити празнину на тржиштима због смањене производње из Украјине, делимично захваљујући изузетној жетви од седам милиона тона прошле године. Ипак се предомислила пошто је инфлација у тој земљи порасла на највиши ниво у осам година због раста цена хране, па је одлучила да забрани извоз како би обезбедила храну за своју многољудну популацију.
По оцени Станића све укупно је довело до шока на тржишту житарица и хране, али се, како сматра, шок тек може очекивати када је у питању европска привреда јер је то неодвојиво од проблема са скупим енергентима неопходним како за транспорт пшенице тако и за предстојећу жетву.
Он напомиње да је тренд раста цена пшенице постојао и у 2021. Години, а да је са украјинском кризом додатно узлетео.
„Када се посматра европско тржиште ту су постигнуте рекордне цене што указује на озбиљан проблем који већ постоји и који ће се тек интензивирати уколико политичка ситуација не деескалира“, сматра наш саговорник.
А како ескалира дотур оружја са Запада у Украјину до те деескалације кризе не изгледа да ће скоро доћи. Отуда и захтев
Гутереша да Москва практично
помогне Европи д
а не купује руску пшеницу и Украјини да заради продајући свој главни извозни артикал преко црноморских лука које Руси контролишу. Има ли ту логике?
Лабављење санкција при извозу руског ђубрива које би заузврат добили одвећ је мршава шаргарепа, па макар била и од УН. Поготово што су управо те на ђубриво Американци већ укинули.