Инфлација на узлазној путањи – који су потези Народне банке Србије
07:58 19.05.2022 (Освежено: 08:00 19.05.2022)
© Sputnik / Спутњик
Пратите нас
Народна банка Србије ревидирала је пројекцију привредног раста Србије на ниво 3,5 до 4,5 одсто, што је за 0,5 процентних поена ниже од очекивања из фебруара. Инфлација у Србији наставила је да се креће узлазном путањом и у априлу достигла 9,6 одсто међугодишње. То је и главни узрок смањења привредног раста, објашњавају у централној банци.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Са већим увозом робе увезли смо и већу инфлацију. Највише због виших цена хране и нафте. На примеру израде пластичне флаше потребна је чак четвртина литра нафте, при чему цена воде у укупној цени производа учествује тек са неколико процената.
Сличан однос уложених средстава види се и у цени литре млека или производњи аутомобилске гуме. Да није било мера, као што је смањење акцизе на гориво и замрзавања цена, гувернерка верује да би садашња инфлаторна стопа већ била двоцифрена.
„Очекујемо да ће међугодишња инфлација у другој половини ове године имати опадајућу путању премда са вишег нивоа него што смо очекивали и представили у фебруару. У границе циља инфлација ће се највероватније вратити у другој половини наредне године, а затим наставити да се успорава до краја периода пројекције“, навела је Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије.
Код курса динара ствари су јасније. Гувернерка открива да су грађани у априлу поново више продавали девизе, него што су их куповали. У марту је купљено 600 милиона евра, више него што је продато.
„Чувањем курса динара према евру успели смо да спречимо да се преливање раста увозних цена енергената и хране на остале цене додатно појача ефектима депресијације динара као што је био случај у претходним епизодама високог раста ових цена и тиме смо спречили пад потрошачког и инвестиционог поверења“, навела је Табаковићева.
Поверење се вратило и код инвеститора, па је прилив директних страних инвестиција у првом кварталу износио 745 милиона евра. У мају се тренд наставља, па се очекује испуњење плана од 2,9 милијарди евра. Све то утицало је и на повећање кредитне активности.
„Стамбени су порасли за 79 милијарди динара, док је пораст готовинских кредита био 54 милијарде. Овај раст готовинских кредита је доста нижи него у претходним годинама. Такође, у овој години раст стамбених кредита је био 14,1, а готовинских 8,8“, рекао је Жељко Јовић, вицегувернер Народне банке Србије.
У условима негативних камата у односу на инфлацију поставља се питање да ли трошити новац или штедети. Гувернерка каже да се штеди кад имаш, а не супротно.
„И ако имате новца, као што смо ми урадили кад смо имали вишка, ми смо куповали злато јер злато не тражи никакво посебно одржавање. Имамо ту сигурност. Осцилира му цена, али што кажу злато је злато у таквом облику, да нам не дај боже затреба, може бити и утрживо“, навела је гувернерка НБС, пренео је РТС.
Ова година биће тешка и за економске теоретичаре и практичаре, јер се по обичају у светске токове умешала и политика и преузела примат над економским судбинама.
