Два у један: Приштина једним потезом покушава да формира војску и уђе у НАТО
© AP Photo / Visar Kryeziu
Пратите нас
То што је приштинска скупштина усвојила нацрт закона о формирању војне полиције у склопу КБС-а значи да албански сепаратисти на заобилазан начин покушавају да изграде инфраструктуру за формирање војске. Све у циљу да у једном тренутку НАТО одлучи да пошаље миг Приштини да може да аплицира за чланство у том савезу.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Према нацрту закона усвојеном на седници приштинске скупштине, војна полиција биће формирана у оквиру Косовских безбедносних снага (КБС) и примењиваће се на војно особље, цивилно особље КБС-а и Министарства одбране, грађане или странце, чије активности нарушавају или ометају Косовске безбедносне снаге. За Нацрт закона у другом читању гласала су 74 посланика.
Саговорници Спутњика, Душан Челић, Драгомир Анђелковић и Митар Ковач слажу се да се ради о покушају да се изокола формира косовска војска и да се самопроглашено независно Косово увуче у чланство у НАТО.
Приштина се испод жита учлањује у НАТО
Челић, Професор Правног факултета на Универзитету у Косовској Митровици, указује на контрадикторност нацрта закона, који предвиђа формирање војне полиције у нечему што није војска. У том смислу, КБС би могао да има неку врсту безбедносних снага које би водиле рачуна о безбедности унутар редова КС, али не и војну полицију.
„Мислим да је суштина да се убрзано ради инфраструктура за пријем или аплицирање такозваног Косова, најпре вероватно у смислу придруживања или неке врсте партнерства са НАТО, а затим и укључивање у смислу чланства. Тако да овај назови пропис има једино ту сврху“, сматра Челић.
Према мишљењу политичког аналитичара Драгомира Анђелковића, усвајање нацрта закона о војној полицији повезано је са убрзањем процеса стварања косовске војске, што је противно како Резолуцији 1244, тако и свим другим споразумима и договорима.
„Приштина је чврсто опредељена да ствара војску и евидентно има подршку западних центара моћи који имају намеру да Косово увуку у НАТО. Косово ствара војску не да би се бранило, него да би некога нападали и угрожавали као део НАТО, а са друге стране, војска им је потребна као потврда лажног суверенитета“, сматра Анђелковић.
Србија плаћа цену зато што није поништила Бриселски споразум
За Србију није проблем шта ради Приштина, јер од ње овако нешто може да се очекује. За Србију је проблем што њени наводни западни пријатељи из Вашингтона и Берлина овако нешто омогућавају и подржавају, додаје он.
„Србија је давно требало да поништи Бриселски споразум и да успостави своје институције на северу КиМ, али данас је то много теже него што је било пре годину дана. Сада, када је свет драстично подељен, а ми се налазимо у зони доминације Запада, велико је питање можемо ли то да урадимо. Сада смо у ситуацији да плаћамо цену страшних грешака из прошлости – и једностране имплементације Бриселског споразума, и његовог непоништавања када смо видели да нас варају, а нисмо га поништили ради некаквих евроинтеграција. Не знам шта сада Србија може да уради, али може да извуче поуку да нам пријатељи нису они који подржавају овакве процесе“, закључује Анђелковић.
Са војностратешког аспекта посматрано, усвајање закона о војној полицији је један од начина привикавања међународне јавности а чињеницу да се лажна држава Косово незаустављиво креће ка формирању оружаних снага, мишљење је генерала у пензији Митра Ковача.
Војна полиција је један од битних организационих делова сваке војске, а она уједно представља и елитну јединицу.
„Наравно да се све ради са прећутном сагласности водећих чланица НАТО и није случајно што се у прошлости периодично понављала медијска кампања да косовске власти говоре о спремности за учешће у различитим мисијама НАТО, у последње време посебно везаним за извршавање задатака на истоку, према Украјини“, каже Ковач.
Ради се о стратешкој одлуци НАТО да организационо припреми Косово и Метохију за деловање ка чланству у НАТО-у и другим међународним организацијама. Круна целог подухвата било би аплицирање Приштине за чланство у ЕУ, након што са Србијом потпише такозвани „обавезујући споразум“, закључује Ковач.
Према нацрту закона, војна полиција има јурисдикцију на територији Косова и у мисијама у иностранству у подршци КБС-у и пружа полицијске услуге и борбену подршку КБС-у у земљи и иностранству у испуњавању њихове мисије.
Војна полиција је „овлашћена да користи силу, ватрено оружје, алате и опрему у својој употреби, у складу са принципима пропорционалности и нужности, како би испунила овлашћења и дужности у складу са важећим законодавством“, наводи се у нацрту. Такође, војна полиција има право да ограничава кретање, зауставља, хапси и прати особе.
Подсећамо, децембра 2018, приштински парламент усвојио је закон који регулише десетогодишњу трансформацију КБС-а у војску, без промене назива.
