https://sputnikportal.rs/20220522/nikolajevska-zeleznica---pruga-koja-je-povezala-dve-ruske-prestonice-foto--1131877354.html
Николајевска железница - пруга која је повезала две руске престонице /фото/
Николајевска железница - пруга која је повезала две руске престонице /фото/
Sputnik Србија
Историја појаве железничке пруге која је спојила две руске престонице Москву и Санкт Петербург је по много чему необична. Колико је коштала Руску империју изградња пруге која се и данас користи?
2022-05-22T20:49+0200
2022-05-22T20:49+0200
2023-06-16T16:20+0200
русија
русија
москва
пруга
железница
руска империја
магазин
санкт петербург
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/18/1131877680_0:48:3000:1736_1920x0_80_0_0_26dbf3288fe5a35a20527cf18555ff84.jpg
Министри су против!Градњу Николајевске железничке пруге пратиле су велике потешкоће. Крајем 30-их година XIX века по руским министарствима су кружили пројекти изградње железнице. У целом свету су пруге грађене без много буке, а у Русији је у то време постојала само једна - Царскосеоска (која је почела са радом од октобра 1837. године) и којом је могло да се дође до Царског села и Павловска.Елита је била растргнута између два центра. Путовати тамо-овамо значи губити четири дана и здравље, јер у путу се није могло спавати због буке и вибрација.Међутим, чиновници се нису сложили да се пруга изгради, сматрали су да је скупо, немогуће, беспотребно, јер ће је током зиме снег затрпати. Одбор министара је разматрао ово питање две године и саветовао императору да одустане од идеје. Међутим, цар Николај је пресекао: потписао је указ о изградњи железнице 1. фебруара 1842. године.Муке због изградње железнице је осетио и народ Русије. Пруга се градила осам година. Сваке године је у њеној изградњи учествовало од 40 до 60 хиљада људи.Император није ни по коју цену хтео да се одрекне ове идеје.Међутим, велико узбуђење нису делили радници. На градилишту је радни дан трајао од 16 до 18 сати.Радници су копали ровове до 15 метара дубине, а затим би правили насипе до 40 метара и све су то ручно радили. Четири багера су кратко радила на градилишту, јер су извођачи радова сматрали да им је јефтинији рад сељака него рад машина. Копали су канале, исушивали блатна подручја и градили мостове док им је вода била до груди.Живели су у земуницама, али због недостатка тоалета и лоше хране, сељаци су оболевали од тифуса и дизентерије. Умрле су сахрањивали дуж трасе. Према неким подацима за годину дана умрло је 300-400 људи.Пруга за сва временаЖелезничка пруга од Санкт Петербурга до Москве се и данас користи. Сада је то једна од модернијих брзих пруга Русије, она је и у XIX веку била напредна и имала је два колосека.Железничке станице су на оба краја и у главној престоници и у северној престоници биле исте. То је била идеја архитекте К. Тона. Мада је железничка станица у Санкт Петербургу нешто већа.Званично пуштање у рад пруге је било 1. новембра 1851. године. У 11 сати и 15 минута из Санкт Петербурга је кренуо путнички воз који је стигао у Москву следећег дана у девет сати ујутро. Воз је ову релацију прешао за 21 сат и 45 минута. Средња брзина воза је тада била 29,6 километара на сат.
https://sputnikportal.rs/20211121/trista-godina-ruske-imperije-kako-je-carska-kruna-zamenjena-imperatorskim-grbom-video-1131785225.html
москва
санкт петербург
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, москва, санкт петербург, пруга, руска пруга, престонице русије, rusija, moksva, sankt peterburg, pruga, ruska pruga, prestonice rusije
русија, москва, санкт петербург, пруга, руска пруга, престонице русије, rusija, moksva, sankt peterburg, pruga, ruska pruga, prestonice rusije
Николајевска железница - пруга која је повезала две руске престонице /фото/
20:49 22.05.2022 (Освежено: 16:20 16.06.2023) Историја појаве железничке пруге која је спојила две руске престонице Москву и Санкт Петербург по много чему је необична. Колико је коштала Руску империју изградња пруге која се и данас користи?
Градњу Николајевске железничке пруге пратиле су велике потешкоће. Крајем 30-их година XIX века по руским министарствима су кружили пројекти изградње железнице. У целом свету су пруге грађене без много буке, а у Русији је у то време постојала само једна - Царскосеоска (која је почела са радом од октобра 1837. године) и којом је могло да се дође до Царског села и Павловска.
Елита је била растргнута између два центра. Путовати тамо-овамо значи губити четири дана и здравље, јер у путу се није могло спавати због буке и вибрација.
Међутим, чиновници се нису сложили да се пруга изгради, сматрали су да је скупо, немогуће, беспотребно, јер ће је током зиме снег затрпати. Одбор министара је разматрао ово питање две године и саветовао императору да одустане од идеје. Међутим, цар Николај је пресекао: потписао је указ о изградњи железнице 1. фебруара 1842. године.
Муке због изградње железнице је осетио и народ Русије. Пруга се градила осам година. Сваке године је у њеној изградњи учествовало од 40 до 60 хиљада људи.
Император није ни по коју цену хтео да се одрекне ове идеје.
„На зближавање Москве и Санкт Петербурга гледам као на ствар од великог државног значаја. И надам се да ће потомци оправдати моју одлуку“, говорио је он још пре почетка и никоме није дозволио да одустане.
Међутим, велико узбуђење нису делили радници. На градилишту је радни дан трајао од 16 до 18 сати.
Радници су копали ровове до 15 метара дубине, а затим би правили насипе до 40 метара и све су то ручно радили. Четири багера су кратко радила на градилишту, јер су извођачи радова сматрали да им је јефтинији рад сељака него рад машина. Копали су канале, исушивали блатна подручја и градили мостове док им је вода била до груди.
Живели су у земуницама, али због недостатка тоалета и лоше хране, сељаци су оболевали од тифуса и дизентерије. Умрле су сахрањивали дуж трасе. Према неким подацима за годину дана умрло је 300-400 људи.
Железничка пруга од Санкт Петербурга до Москве се и данас користи. Сада је то једна од модернијих брзих пруга Русије, она је и у XIX веку била напредна и имала је два колосека.
Железничке станице су на оба краја и у главној престоници и у северној престоници биле исте. То је била идеја архитекте К. Тона. Мада је железничка станица у Санкт Петербургу нешто већа.
Званично пуштање у рад пруге је било 1. новембра 1851. године. У 11 сати и 15 минута из Санкт Петербурга је кренуо путнички воз који је стигао у Москву следећег дана у девет сати ујутро. Воз је ову релацију прешао за 21 сат и 45 минута. Средња брзина воза је тада била 29,6 километара на сат.
