https://sputnikportal.rs/20220523/zahtev-pristine-na-talasu-antiruske-histerije-provokacija-beograda-koja-bi-i-za-zapad-bila-previse-1137628013.html
Захтев Приштине на таласу антируске хистерије: Провокација Београда која би и за Запад била превише
Захтев Приштине на таласу антируске хистерије: Провокација Београда која би и за Запад била превише
Sputnik Србија
Захтевом да се Приштина учлани у Партнерство за мир, Аљбин Курти наставља да јаше на таласу антируске хистерије која је завладала у свету. Али, питање је како... 23.05.2022, Sputnik Србија
2022-05-23T18:45+0200
2022-05-23T18:45+0200
2022-05-23T18:45+0200
србија
србија – политика
србија
политика
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111710/50/1117105078_0:1:2381:1340_1920x0_80_0_0_75342995a3a2b90d665600d8369172bb.jpg
Овако жељу Аљбина Куртија да се Приштина учлани у Партнерство за мир као предворје у коме би сачекала тренутак да постане пуноправна чланица НАТО, коментарише научни сарадник Института за међународну политику и привреду др Александар Митић.Курти јаше на таласу антируске хистеријеПартнерство за мир није једина међународна организација којој Приштина тежи, а све то скопчано је, према Митићевим речима, са новонасталом међународном ситуацијом. Курти, наиме, покушава да искористи украјинску кризу и антируску хистерију на Западу.Међутим, без обзира на тренутну антируску хистерију, није питање само колико су амбиције Приштине реалне, додаје Митић.„Питање је и колико је у интересу западних држава да додатно иритирају и провоцирају Београд у околностима када је он под већ довољно великим притиском по свим могућим питањима, укључујући и питање односа према Русији. Рекао бих да је било каква подршка Приштини у овом случају за Запад прилично контрапродуктивна“, сматра он.Четири чланице НАТО не признају ПриштинуКуртијеви аргументи због којих је такозвано Косово заслужило да се придружи „евроатлантској породици“ звуче готово фантазмогорично – према речима челника приштинског националистичког режима, „независно Косово“ је прво по владавини права на Балкану (!), у врху по слободи медија и 17. у борби против корупције; „Косово“ показује „импресиван привредни раст“, а буџетска издвајања за војне сврхе порасла су за 52 одсто.Ипак, сви ови аргументи који би требало да покажу да се „Косово“ поправило и чврсто ступа путем демократије и људских права, као да нису довољни, те је Курти завапио за америчком помоћи:И ту је био у праву – без америчке помоћи „Косово“ не може да постане пуноправна чланица, нити НАТО, нити Партнерства за мир. Опште је позната чињеница да се све одлуке које се тичу НАТО доносе у Вашингтону. Америка је одлучујуће утицала и када је Србија приступала овом програму, подсећа Митић. Међутим, када се говори о Косову, ситуација је, према његовим речима, унеколико другачија у односу на Србију.„Косово, за разлику од Србије, нису признале све земље које би требало да одлучују о тој кандидатури. Тако да је разумљиво да Курти тражи политичку подршку од Вашингтона и мислим да је сасвим сигурно да може да је добије, како од Вашингтона, тако и од Лондона“, наводи Митић и додаје да САД и Велика Британија већ годинама подржавају трансформацију Косовских безбедносних снага (КБС) у „Војску Косова“, а и читавим низом билатералних програма ту подршку и имплементирају.„То дестабилизује ситуацију на КиМ и охрабрује Приштину и Албанце да не учествују искрено у дијалогу са Београду, а утиче И на то да они задрже максималистички приступ у преговорима“ истиче он.Шта ће рећи Шпанија?Иако је чињеница да подршка САД за евроатлантске интеграције постоји, постоји и озбиљан статусни проблем, који није и неће бити отклоњен, све док постоји чврст став четири државе чланице НАТО које нису признале косовску независност, објашњава Митић.Како би такозвано Косово постало чланица Партнерства за мир, а исти је случај и са његовом евентуалном кандидатуром за НАТО, потребан је консензус. Међутим, Шпанија, Словачка, Румунија и Грчка нису признале независност Приштине. Оне су до сада блокирале све њене покушаје да се прикључи евроатланским интеграцијама.Самим тим, тешко је очекивати да ће ове четири државе пристати да прихвате евентуалну кандидатуру Приштине за чланство у Партнерству за мир, закључује он.
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
србија – политика, србија, политика, косово и метохија (ким)
србија – политика, србија, политика, косово и метохија (ким)
Захтев Приштине на таласу антируске хистерије: Провокација Београда која би и за Запад била превише
Захтевом да се Приштина учлани у Партнерство за мир, Аљбин Курти наставља да јаше на таласу антируске хистерије која је завладала у свету. Али, питање је како би Косово могло да постане чланица ове организације, ако би се четири чланице НАТО томе успротивиле. Такође, питање је да ли је Западу у интересу да додатно иритира и провоцира Београд.
Овако жељу Аљбина Куртија да се Приштина учлани у Партнерство за мир као предворје у коме би сачекала тренутак да постане пуноправна чланица НАТО, коментарише научни сарадник Института за међународну политику и привреду др Александар Митић.
Курти јаше на таласу антируске хистерије
Партнерство за мир није једина међународна организација којој Приштина тежи, а све то скопчано је, према Митићевим речима, са новонасталом међународном ситуацијом. Курти, наиме, покушава да искористи украјинску кризу и антируску хистерију на Западу.
„Курти и Приштина покушавају да јашу на том таласу снажног антируског сентимента и на прављењу паралеле између руске и српске политике како би добили подршку оних који се најчвршће и најжешће противе Москви. Видимо да је ситуација слична и у Савету Европе, а биће слична и у неким другим међународним организацијама“, објашњава наш саговорник.
Међутим, без обзира на тренутну антируску хистерију, није питање само колико су амбиције Приштине реалне, додаје Митић.
„Питање је и колико је у интересу западних држава да додатно иритирају и провоцирају Београд у околностима када је он под већ довољно великим притиском по свим могућим питањима, укључујући и питање односа према Русији. Рекао бих да је било каква подршка Приштини у овом случају за Запад прилично контрапродуктивна“, сматра он.
Четири чланице НАТО не признају Приштину
Куртијеви аргументи због којих је такозвано Косово заслужило да се придружи „евроатлантској породици“ звуче готово фантазмогорично – према речима челника приштинског националистичког режима, „независно Косово“ је прво по владавини права на Балкану (!), у врху по слободи медија и 17. у борби против корупције; „Косово“ показује „импресиван привредни раст“, а буџетска издвајања за војне сврхе порасла су за 52 одсто.
Ипак, сви ови аргументи који би требало да покажу да се „Косово“ поправило и чврсто ступа путем демократије и људских права, као да нису довољни, те је Курти завапио за америчком помоћи:
„Као неизбежни савезник и пријатељ, потребна нам је помоћ Сједињених Држава да постанемо део Програма "Партнерство за мир", док не постанемо пуноправни члан НАТО“.
И ту је био у праву – без америчке помоћи „Косово“ не може да постане пуноправна чланица, нити НАТО, нити Партнерства за мир. Опште је позната чињеница да се све одлуке које се тичу НАТО доносе у Вашингтону. Америка је одлучујуће утицала и када је Србија приступала овом програму, подсећа Митић. Међутим, када се говори о Косову, ситуација је, према његовим речима, унеколико другачија у односу на Србију.
„Косово, за разлику од Србије, нису признале све земље које би требало да одлучују о тој кандидатури. Тако да је разумљиво да Курти тражи политичку подршку од Вашингтона и мислим да је сасвим сигурно да може да је добије, како од Вашингтона, тако и од Лондона“, наводи Митић и додаје да САД и Велика Британија већ годинама подржавају трансформацију Косовских безбедносних снага (КБС) у „Војску Косова“, а и читавим низом билатералних програма ту подршку и имплементирају.
„То дестабилизује ситуацију на КиМ и охрабрује Приштину и Албанце да не учествују искрено у дијалогу са Београду, а утиче И на то да они задрже максималистички приступ у преговорима“ истиче он.
Иако је чињеница да подршка САД за евроатлантске интеграције постоји, постоји и озбиљан статусни проблем, који није и неће бити отклоњен, све док постоји чврст став четири државе чланице НАТО које нису признале косовску независност, објашњава Митић.
Како би такозвано Косово постало чланица Партнерства за мир, а исти је случај и са његовом евентуалном кандидатуром за НАТО, потребан је консензус. Међутим, Шпанија, Словачка, Румунија и Грчка нису признале независност Приштине. Оне су до сада блокирале све њене покушаје да се прикључи евроатланским интеграцијама.
„То је њихов принципијелан став који смо видели у више случајева. Посебно се Шпанија више пута супротставила намери да се Косовске безбедносне снаге трансформишу у некакву „војску Косова“. И друге земље се противе, али рекао бих да Шпанија у томе предњачи“, напомиње Митић.
Самим тим, тешко је очекивати да ће ове четири државе пристати да прихвате евентуалну кандидатуру Приштине за чланство у Партнерству за мир, закључује он.
