Нова најјача снага у Италији спремна да окрене државу удесно – „Браћа“ попут Марин Ле Пен
© Sputnik / Александр Вильф
/ Пратите нас
Од 2018, када су освојили 4,3 одсто гласова, десничарска странка Италијанска браћа попела се према последњим анкетама до 22,2 одсто популарности међу грађанима Италије. Сада су популарнији и од Демократске странке, која чини окосницу садашње владе. То говори да би Италијанска браћа могли да постану стожер нове владе након избора 2023.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Тако је нова политичка снага – Италијанска браћа постала најпопуларнија партија, испред Демократске странке, партије левог центра, која има око 20 одсто подршке, али и испред покрета „Пет звезда“ (12,7 одсто), Лиге (15,9 одсто) и Форца Италија (8,4 одсто).
Успон Италијанске браће – тиха вода брег рони
За разлику од, на пример, покрета „Пет звезда“, чији је оснивач Бепе Грило био медијска звезда, Италијанска браћа настала је од људи који су раније били окупљени у Форца Италија и Лиги за север, радили су испотиха, каже Милан Игрутиновић из Института за европске студије.
„Тако да су се они доста мудро партијски владали, нису се превише залетали, нису губили чланство, нису се потрошили у идеолошки нејасним коалицијама. У том смислу, нису ни били пожељан партнер Демократској партији или покрету „Пет звезда“, тако се сада налазе у доста доброј позицији да, с једне стране, консеквентном идеолошком политиком, а с друге стране смисленом партијском политиком, капитализују туђе грешке. И да, евентуално, у наредној влади буду стожер шире десне коалиције, што би њима пуно значило јер то од њих не би тражило посебне идеолошке заокрете, а то њихово чланство цени“, објашњава он.
Италијанска браћа око себе окупљају десничаре, традиционалисте и људе наклоњене католичкој цркви, којима су приоритет унутрашње социјалне теме. Спољна политика, па чак и економија нису били у њиховом фокусу. Међутим, због економске кризе којом су захваћене ЕУ и Италија, временом су у своју политику успели да инкорпорирају и економске теме, додаје Игрутиновић.
И само име странке, узето од почетних речи италијанске химне сугерише да се они фундаментално залажу за традицију, укорењеност у италијанско друштво, као и на сумњу према наднационалним структурама као што је ЕУ.
Нарасли на кризи, залажу се за реформу ЕУ
Ипак, Италијанска браћа нису партија која заговара напуштање ЕУ. Њихови ставови су, како Игрутиновић истиче, меки и блиски су Марин Лепен.
„Поента је да је њихов раст узрокован делом и зато што нису понудили нову радикалну визију, него су дали једну критику функционисања ЕУ. Они се залажу за субсидијарност, односно да се надлежности држе што ближе људима, у локалним заједницама, националним државама, па тек онда наднационалним институцијама зато што у томе виде одговор на текуће кризе. А нарасли су и на фону кризе здравства, текуће економске кризе, а сада и на теми рата у Украјини, санкција и енергетских проблема које то собом доноси“, каже Игрутиновић.
Захтев за више надлежности националних држава и локалних заједница нису нелегитимни – као могући третирају се и у „пет сценарија о реформи ЕУ“, документу Европске комисије од пре пет година, а са истим ставовима учествовали су у пре неку недељу окончаној дебати о будућности ЕУ.
„То је био део њиховог успеха и привлачности. Наравно, када неко успе да капитализује своје предизборне анкете, питање је какву ће политику водити, али они су се доста мудро и промућурно поставили у време када ни покрет „Пет звезда“, а ни Лига нису успели да остваре завидне политичке и економске резултате“, сматра Игрутиновић.
Позитивне бројке навеле су лидера странке, чланицу италијанског Сената, горњег дома парламента, да изјави како се странка спрема за наредне изборе са изгледима да уђе у владу.
Десничарска влада је сасвим могућа
Према Игрутиновићевим речима, изгледи Италијанске браће да партиципира у будућој влади су велики, а редовни избори се очекују на пролеће идуће године. Међутим, питање је како ће проћи остале десничарске партије – хоће ли резултати избора омогућити формирање десничарске коалиције. Сада, италијанска влада састављена је од шароликог спектра идеолошки разнородних странака и у њој свака странка има свој министарски забран.
„У овом тренутку, математички би таква влада била сасвим могућа. Она није изгледна јер никоме у власти није у интересу да иде на превремене изборе, што је формални услов да се тренутно висок политички капитал Италијанске браће преточи у изборни успех и евентуално учешће у власти“, наводи Игрутиновић.
Ако би се резултати последње анкете поновили пред изборе, редовне или ванредне, десна коалициона влада била би извесна, закључује он.
10 Октобар 2021, 16:59
Анкета коју је радила агенција „Јуроп електс“ само је допринела динамизму италијанске политичке сцене која важи за најдинамичнију у Европи. Ретко која влада је после ИИ светског рата успела да изгура цео мандат, такав тренд се наставио и након што се средином деведесетих распао традиционални италијански политички систем. Динамизму је допринела појава нових покрета, као што је покрет „Пет звезда“ или трансформација Лиге за север у свенационалну политичку странку данас познату као Лига.
