https://sputnikportal.rs/20220524/poruka-crnoj-gori-iz-hrvatske-pre-ulaska-u-eu-platite-stetu-vratite-blago-i-zatrazite-oprostaj-1137645086.html
Порука Црној Гори из Хрватске: Пре уласка у ЕУ платите штету, вратите благо и затражите опроштај
Порука Црној Гори из Хрватске: Пре уласка у ЕУ платите штету, вратите благо и затражите опроштај
Sputnik Србија
Хрватска академија знаности и уметности (ХАЗУ) објавила је документ којим се тражи да Црна Гора затражи опрост од Хрватске и плати ратну одштету, да Хрвати у... 24.05.2022, Sputnik Србија
2022-05-24T10:32+0200
2022-05-24T10:32+0200
2022-05-24T10:32+0200
регион
регион
регион – политика
црна гора
хрватска
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112098/21/1120982171_0:82:2000:1207_1920x0_80_0_0_a6e2a471f689b7b7ac9df0b33a19a590.jpg
У документу под називом „Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске с Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом у погледу њихова уласка у Европску унију“, предлаже се да Хрватска тражи ратну одштету од Црне Горе, да Бокељска морнарица буде заједничко добро, а острво Мамула да више не буде у Црној Гори, објавио је подгорички „Дан“.Хрватски академици сматрају да је неопходно тражити загарантоване мандате Хрватима у Скупштини Црне Горе, подржати предлог заједничке номинације Бокељске морнарице као нематеријалног културног добра Црне Горе и хрватскога народа упућеном Унеску и подржати Закључке са научног скупа Идентитет Хрвата Боке которске који је у јануару 2021. одржан у Загребу.„Коначно одредити копнену границу (острвце Ластавица с тврђавом Мамула, а посебно разграничења на мору према Конвенцији Уједињених нација о праву мора и након проглашења искључивога привредног појаса Републике Хрватске. Црна Гора мора потпуно и одговорно управљати пластиком и другим отпадом како би се знатно смањила количина тог отпада који доплута до јужних хрватских о стрва“, каже се у документу уз очекивање да се Црна Гора мора суздржавати у истраживању и евентуалној експлоатацији угљоводоника у дубљем делу Јужно-јадранске котлине.ХАЗУ сматра да треба актуелизовати потребу поштовања преузетих обавеза из потписаних споразума и договора — заштита права хрватске мањине и стварно, а не само декларативно право на неометан повратак и слободно располагање својом имовином свих који су за време рата на подручју бивше Југославије морали да напусте домове; питање граница — разлика између декларативног и стварног испуњавања обавеза.„Платити штету почињену у агресији на Хрватску, посебно на културној баштини, и вратити однесено културно благо, затражити опрост од Хрватске за почињена зла, престати с присвајањем хрватске културне баштине, посебно књижевне; осигурати реципроцитет Хрватима, тј. слободно политичко и културно организовање и деловање на нивоу истовредној оној коју Република Хрватска осигурава својим мањинама“, наводи се у документу ХАЗУ.Хрватска академија знаности и уметности сматра да би у Јадранском мору требало наћи заједнички обострано прихватљив модел еколошког истраживања подморја у сагласности са ставовима из Глазгова.„Потребан је обострано прихватљив наставак евентуалне сигурне производње — одређена искуства у сарадњи у прошлости те утицај Републике Хрватске могу бити од великог значаја. Обратити пажњу на загађење Јадранског мора разним отпадом, пластиком, отвореном канализацијом. С обзиром на то да се све те нечистоће морским струјама шире од југа према северу и долазе у наш део Јадрана, смањити негативан утицај на околину ТЕ Пљевља“, стоји у тексту ХАЗУ, пренео је Танјуг.
https://sputnikportal.rs/20220523/novi-udar-hrvatske-na-srbiju-hitan-odgovor-sanu-1137616602.html
црна гора
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион, регион – политика, црна гора, хрватска
регион, регион – политика, црна гора, хрватска
Порука Црној Гори из Хрватске: Пре уласка у ЕУ платите штету, вратите благо и затражите опроштај
Хрватска академија знаности и уметности (ХАЗУ) објавила је документ којим се тражи да Црна Гора затражи опрост од Хрватске и плати ратну одштету, да Хрвати у Црној Гори добију загарантоване мандате у Скупштини и да контролишу и Термоелектрану Пљевља која загађује околину на северу, што се одражава на загађење Јадранског мора, које је заједничко.
У документу под називом „Прилози за заштиту хрватских националних интереса приликом преговора Републике Хрватске с Босном и Херцеговином, Црном Гором и Србијом у погледу њихова уласка у Европску унију“, предлаже се да
Хрватска тражи
ратну одштету од Црне Горе, да Бокељска морнарица буде заједничко добро, а острво Мамула да више не буде у Црној Гори,
објавио је подгорички „Дан“.
Хрватски академици сматрају да је неопходно тражити загарантоване мандате Хрватима у Скупштини Црне Горе, подржати предлог заједничке номинације Бокељске морнарице као нематеријалног културног добра Црне Горе и хрватскога народа упућеном Унеску и подржати Закључке са научног скупа Идентитет Хрвата Боке которске који је у јануару 2021. одржан у Загребу.
„Коначно одредити копнену границу (острвце Ластавица с тврђавом Мамула, а посебно разграничења на мору према Конвенцији Уједињених нација о праву мора и након проглашења искључивога привредног појаса Републике Хрватске. Црна Гора мора потпуно и одговорно управљати пластиком и другим отпадом како би се знатно смањила количина тог отпада који доплута до јужних хрватских о стрва“, каже се у документу уз очекивање да се Црна Гора мора суздржавати у истраживању и евентуалној експлоатацији угљоводоника у дубљем делу Јужно-јадранске котлине.
ХАЗУ сматра да треба актуелизовати потребу поштовања преузетих обавеза из потписаних споразума и договора — заштита права хрватске мањине и стварно, а не само декларативно право на неометан повратак и слободно располагање својом имовином свих који су за време рата на подручју бивше Југославије морали да напусте домове; питање граница — разлика између декларативног и стварног испуњавања обавеза.
„Платити штету почињену у агресији на Хрватску, посебно на културној баштини, и вратити однесено
културно благо, затражити опрост од Хрватске за почињена зла, престати с присвајањем хрватске културне баштине, посебно књижевне; осигурати реципроцитет Хрватима, тј. слободно политичко и културно организовање и деловање на нивоу истовредној оној коју Република Хрватска осигурава својим мањинама“,
наводи се у документу ХАЗУ.
Хрватска академија знаности и уметности сматра да би у Јадранском мору требало наћи заједнички обострано прихватљив модел еколошког истраживања подморја у сагласности са ставовима из Глазгова.
„Потребан је обострано прихватљив наставак евентуалне сигурне производње — одређена искуства у сарадњи у прошлости те утицај Републике Хрватске могу бити од великог значаја. Обратити пажњу на загађење Јадранског мора разним отпадом, пластиком, отвореном канализацијом. С обзиром на то да се све те нечистоће морским струјама шире од југа према северу и долазе у наш део Јадрана, смањити негативан утицај на околину ТЕ Пљевља“, стоји у тексту ХАЗУ, пренео је Танјуг.
