https://sputnikportal.rs/20220525/zmaj-smrti-paleontolozi-otkrili-novu-vrstu-letecih-dzinova-video-foto-1137702562.html
„Змај смрти“: Палеонтолози открили нову врсту летећих џинова /видео, фото/
„Змај смрти“: Палеонтолози открили нову врсту летећих џинова /видео, фото/
Sputnik Србија
Палеонтолози у Аргентини су ископали нову врсту птеросауруса коме су дали име „змај смрти“, због његовог застрашујућег и огромног тела које је летело небеским... 25.05.2022, Sputnik Србија
2022-05-25T18:56+0200
2022-05-25T18:56+0200
2022-05-25T18:56+0200
наука и технологија
изуми и открића
живи свет и генетика
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/0d/1129794942_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_f7c85a2484f7ee3f833cdd209f1f4fd3.jpg
Научници су открили остатке два џиновска летећа гмизавца у формацији Плотиер у провинцији Мендоза. Према тврдњама истраживача, одрасла јединка била је дуга девет метара, са распоном крила од седам метара. Како палеонтолози наводе, ова „летећа звер“ била је један од највећих летећих кичмењака који су икада живели. Сматрају да је призор овог џиновског птеросауруса док лови са праисторијског неба креде вероватно био застрашујућ.Занимљива чињеница је да припадају аждархидима, што у преводу са персијског на српски значи „сличан змају“ - породици џиновских врста птеросауруса. Карактеристика која их одликује су дуге ноге, као и велике лобање и изузетно дуг врат, који је сачињен од издужених вратних пршљенова кружног пресека.Летећи змајИстраживачи процењују да је овај змај живео најмање 20 милиона година пре него што се догодио удар астероида на Јукатан, што је изазвало катаклизмичне догађаје и када је збрисано три четвртине живота на Земљи.На основу фосилизованих остатака, детаљном анализом је утврђено да остаци два птеросауруса припадају врсти Thanatosdrakon amaru - што у преводу са старогрчкогзначи „змај смрти“. Вођа истраживања Леонардо Ортиз истакао је да ове карактеристике фосила до сада нису виђене, што је захтевале нов назив рода и врсте.Потврђено је да су птеросауруси преминули у исто време пре више од 86 милиона година, а да је један од њих у тренутку смрти још увек био младунче. Оно што се не може са сигурношћу рећи јесте да ли су ова два јединствена примерка своје врсте била у сродству.Палеонтолошка МекаДо случајног открића фосила је дошло приликом извођења грађевинских радова у близини града Мендозе - који се налази на планини Аконкагва, познатој по открићима великих и непознатих палеонтолошких врста.Леонардо Ортиз и његов тим били су изненађени открићем добро очуваних остатака фосила, јер су кости птеросауруса крхке и углавном их проналазе у ситним фрагментима не пружајући им довољно података о изгледу и врсти птеросауруса. Додајући да им је пажњу првобитно привукла величина, као и количина остатака.Њихов закључак је да ће детаљнија испитивања бацити светло на новокласификовану врсту, која је према њиховим тврдњама за сада највећи откривени птеросаурус у Јужној Америци и један од највећих на свету, пренела је „Национална географија“.Истраживање ће бити објављено у септембарском издању за 2022. годину у часопису Cretaceous Research.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/09/0d/1129794942_149:0:1589:1080_1920x0_80_0_0_2ec6b825b2a002c75bf04bb0b773437b.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
изуми и открића, живи свет и генетика, магазин
изуми и открића, живи свет и генетика, магазин
„Змај смрти“: Палеонтолози открили нову врсту летећих џинова /видео, фото/
Палеонтолози у Аргентини су ископали нову врсту птеросауруса коме су дали име „змај смрти“, због његовог застрашујућег и огромног тела које је летело небеским сводом у потрази за пленом у доба креде.
Научници су открили остатке два џиновска летећа гмизавца у формацији Плотиер у провинцији Мендоза. Према тврдњама истраживача, одрасла јединка била је дуга девет метара, са распоном крила од седам метара. Како палеонтолози наводе, ова „летећа звер“ била је један од највећих летећих кичмењака који су икада живели. Сматрају да је призор овог џиновског птеросауруса док лови са праисторијског неба креде вероватно био застрашујућ.
Занимљива чињеница је да припадају аждархидима, што у преводу са персијског на српски значи „сличан змају“ - породици џиновских врста птеросауруса. Карактеристика која их одликује су дуге ноге, као и велике лобање и изузетно дуг врат, који је сачињен од издужених вратних пршљенова кружног пресека.
Истраживачи процењују да је овај змај живео најмање 20 милиона година пре него што се догодио удар астероида на Јукатан, што је изазвало катаклизмичне догађаје и када је збрисано три четвртине живота на Земљи.
На основу фосилизованих остатака, детаљном анализом је утврђено да остаци два птеросауруса припадају врсти Thanatosdrakon amaru - што у преводу са старогрчкогзначи „змај смрти“. Вођа истраживања Леонардо Ортиз истакао је да ове карактеристике фосила до сада нису виђене, што је захтевале нов назив рода и врсте.
Потврђено је да су птеросауруси преминули у исто време пре више од 86 милиона година, а да је један од њих у тренутку смрти још увек био младунче. Оно што се не може са сигурношћу рећи јесте да ли су ова два јединствена примерка своје врсте била у сродству.
До случајног открића фосила је дошло приликом извођења грађевинских радова у близини града Мендозе - који се налази на планини Аконкагва, познатој по открићима великих и непознатих палеонтолошких врста.
Леонардо Ортиз и његов тим били су изненађени открићем добро очуваних остатака фосила, јер су кости птеросауруса крхке и углавном их проналазе у ситним фрагментима не пружајући им довољно података о изгледу и врсти птеросауруса. Додајући да им је пажњу првобитно привукла величина, као и количина остатака.
Њихов закључак је да ће детаљнија испитивања бацити светло на новокласификовану врсту, која је према њиховим тврдњама за сада највећи откривени птеросаурус у Јужној Америци и један од највећих на свету,
пренела је „Национална географија“.
Истраживање ће бити објављено у септембарском издању за 2022. годину у часопису Cretaceous Research.