Шимпанзе за комуникацију не користе језик, већ нешто много комплексније
CC0 / /
Пратите нас
Научници који истражују еволуцијско порекло језика открили су да је вокални комуникацијски систем међу дивљим шимпанзама комплекснији и структурисанији него што се мислило, с десетак врста позива комбинованих у стотине различитих секвенци.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Научници су направили више од 4.800 снимака вокализација које су произвели чланови трију скупина шимпанзи које настањују Национални парк Таи у Обали Слоноваче, који је дом богатој лепези биљака и животиња.
Шимпанзе, које су заједно с бонобо мајмунима генетски најсличније људима, интелигентне су и врло су друштвени мајмуни који израђују и користе алате, а могу се научити неким основним знаковима из знаковног језика.
Научници већ дуго знају да шимпанзе производе разне вокализације у дивљини, али недавно је спроведено свеобухватно испитивање те комуникације унутар врсте.
То није језик, али је међу најсложенијим облицима комуникације описаних код животиње, рекао је бихевиорални еколог Седрик Жирар-Буто с Института за когнитивне науке француске истраживачке агенције ЦНРС и главни аутор студије објављене у часопису „Комуникејшнсс бајолоџи“.
Врсте позива укључивале су роктање, задихано роктање, хукање, звук лајања, задихани лавеж, дахтање, врисак, задихани врисак, цвиљење, задихано урлање, цмакање и зујање уснама.
Научници су утврдили да су се ове врсте позива користиле у 390 различитих секвенци.
„Кључно откриће је способност других примата, а не само људи, да произведу неколико структурираних вокалних секвенци и да поновно комбинују мале секвенце с два позива у дуже секвенце додавањем позива. То је важно јер показује премису структуриране комуникације која би могла бити темељ еволуције према синтакси у нашем језику“, рекао је Жирар-Буто.
Синтакса се односи на распоред речи и израза за конструирање разумљивих реченица.
Истраживачи желе сазнати имају ли различите секвенце шири распон значења у сложеном друштвеном окружењу шимпанзи. Сумњају у потенцијална значења одређених вокализација.
Морамо детаљно истражити контексте емитовања ових вокализација како бисмо видели прелази ли се између појединачних позива и секвенци, рекао је Жирар-Буто. Онда морамо провести експерименте репродукције како бисмо видели подудара ли се одређено значење с бихевиоралном реакцијом шимпанзи кад чују позив.
Научници нису сигурни је ли порекло људског говора слично вокалној комуникацији шимпанзи.
Протојезик је вероватно био између онога што чине шимпанзе и онога што чине људи, рекао је Жирар-Буто, преноси хрватски портал „Зимо“.
