Шта може да се очекује од разговора Путина и Вучића /видео/
© Sputnik / Радоје Пантовић
Пратите нас
Нови гасни аранжман са Русијом биће повољан за Србију шта год то значило данас, пошто цене варирају из сата у сат. Не знамо каква ће формула бити пронађена али је најважније да постоји стратешки политички разлог да то сада буде најбољи могући споразум. То је највише што Београд може да очекује и вероватно највише што Москва може да пружи.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Александар Митић из Института за међународну политику и привреду овако за Спутњик коментарише најављени телефонски разговор председника Русије и Србије Владимира Путина и Александра Вучића.
Наш саговорник сматра да је, као и сваки претходни, и овај разговор изузетно важан, а још је битнији у контексту украјинске кризе и предстојећих преговора око гасног аранжмана.
Он подсећа да постоје одређена очекивања Београда - да се добије најповољнија могућа цена и обим који председник Вучић тражи, а то је можда чак и највећа промена до сада, јер нам је, како каже, очигледно потребно још више гаса за развој економије.
„То показује и колико је гас важан за српску привреду која се свих претходих година развијала управо на његовој ниској цени“, каже Митић.
Очекивање председника Србије је и у вези са енергетском стабилношћу и дотоком самог гаса, додаје наш саговорник и наглашава да у том погледу не би требало очекивати никакав проблем од Руске федерације.
Шта Москва очекује од Србије?
Са друге стране, Митић наглашава да постоје очекивања и у Москви и да би на то требало обратити пажњу. Србија, према мишљењу нашег саговорника, у будућности не сме да уведе било какве санкције према Руској федерацији, па чак ни оне најмање, јер једном када отворите ту пандорину кутију онда нема краја.
„Друго очекивање је да Србија ни у перспективи не улази у било какав безбедносно-политички аранжман који би довео до ситуације у којој би била сврстана у групу непријатељских држава. Трећи интерес Москве је да Република Србија поштује сва права својине и да се заштити инвестиција Руске федерације у нашој земљи на исти начин како то Србија гарантује западним земљама, ни више ни мање,” рекао је Митић.
Четврто, али не најмање важно, оцењује он, јесте свакако то да у Москви постоји очекивање да Београд настави са својом политиком заштите националних интереса по два кључна питања око којих су две земље сарађивале свих ових година и због којих су „на тапету” западних држава.
“То је однос Београда према Резолуцији 1244, односно према територијалном интегритету Републике Србије и да останемо привржени изворном Дејтонском споразуму. То су два питања у која је и Русија унела јако пуно свог свог дипломатског напора претходних година и није јој често било лако на разноразним форумима управо због тога што је бранила српски став. Једна од најбитнијих одбрана је била у Савету безбедности Уједињених нација када нису дозволили да Србија буде окривљена за геноцид у Сребреници,” нагласио је Митић.
Београд ће задржати принципијелну позицију
Наш саговорник каже да није био сагласан са нашим ставом везаним за политичко сврставање у Генералној скупштини Уједињених Нација и по питању Савета за људска права али, са друге стране, Београд је по питању рестриктивних мера задржао свих ових 90 дана врло храбру и принципијелну позицију.
„Надам се да ће она остати тако чврста, јер ју је тешко задржати. Да није тако, не би Србија била једина у Европи која је на тој позицији, као и Република Српска. Притисци су огромни али не треба да заборавимо да и неке друге, стратешки можда важније државе света нису увеле санкције, а које нису увек биле природни савезник русије као што су Турска, Израел, Емирати, Саудијска Арабија али и Индија и Кина,” објашњава наш саговорник.
Митић каже да смо у последње време видели различите врсте притисака и од политичара из европског парламента али и европских лидера и разноразних изасланика. Оцењује да су њихови захтеви контрапродуктивни, јер Србија има право на своју независну политику.
