https://sputnikportal.rs/20220528/ruski-scenario-kina-se-sprema-na-najgore-1137780312.html
„Руски сценарио”: Кина се спрема на најгоре
„Руски сценарио”: Кина се спрема на најгоре
Sputnik Србија
Замрзавање и могућа заплена руских међународних резерви натерали су Кину, другу по величини светску економију — да размисли о заштити властитих актива... 28.05.2022, Sputnik Србија
2022-05-28T13:22+0200
2022-05-28T13:22+0200
2022-05-28T13:22+0200
свет
свет
свет – економија
економија
кина
америка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111065/04/1110650430_0:278:4920:3046_1920x0_80_0_0_caf97295fa8a5b65e6ce3a78ce860f5e.jpg
Пекинг је већ убрзао процес напуштања долара а осим тога може организовати распродају америчких државних обвезница што би снажно погодило САД и светску резервну валуту.Заштита резервиУ Пекингу је одржан ванредни састанак. Према подацима „Фајненшел тајмса“, састанку су присуствовали представници Централне банке и Министарства финансија, као и руководиоци десетина домаћих и међународних банака, укључујући ХСБЦ. Кинези страхују да ће се у случају регионалног војног сукоба или неког другог кризног догађаја, Американци према њима понашати на исти начин као и према Русима, наводи коментатор РИА Новости Наталија Дембинска. Позивајући се на изворе, лист појашњава да би војна операција на Тајвану била један од разлога за санкције.„Ако Пекинг изврши инвазију на острво, прекид економских веза биће много озбиљнији него у случају са Русијом, јер економски утицај Кине прожима читав свет“, истиче ФТ.Стратешко планирањеПрема информацијама овог издања, Регулаторна комисија за хартије од вредности покушала је да сазна од банкара како осигурати активе у иностранству, пре свега златно-девизне резерве од 3,2 хиљаде милијарди долара.Међутим, према наводима извора, нико од присутних није могао дати јасан одговор. Банкарски систем НР Кине није спреман за замрзавање средстава, нити за искључивање из СВИФТ система.Кина је 2015.године покренула сопствени прекогранични међубанкарски платни систем. Али, још увек има мало трансакција: у марту је било само 14,1 хиљада (док их је у систему СВИФТ-а сваки дан више од 40 милиона). Ствар је у томе да у систему ЦИПС (кинеским системом банковних плаћања) преовладава јуан — који је мање атрактиван од долара, евра или јапанског јена.Претпоставља се да Банка Кине може затражити од извозника да конвертују девизне зараде у јуане. Главне препоруке кинеских стручњака су да се диверсификују активи номиновани у доларима, убрза међународно признање јуана, интензивира коришћење дигиталног јуана у прекограничним плаћањима, као и да се покуша да сруши финансијска хегемонија долара. Конкретно, удео јуана у светским резервама повећао би финансијски споразум са Саудијском Арабијом, ако Ријад дозволи Пекингу да за нафту плаћа у националној валути.Резерве Кине су највеће на свету. Поређења ради, САД имају само 142 милијарде. Њихова структура је делимично откривена 2019.године: има више од педесет врста актива, око шест хиљада позиција, укључујући тридесетак страних валута.Истовремено, за 20 година удео долара у националним резервама се смањио за четвртину — на 56 процената, а злато утростручило на скоро две хиљаде тона. Кина чува више од хиљаду милијарди у америчких државним обвезницама, али их постепено распродаје.Убрзано повлачење средставаПекинг је почео да смањује улагања у амерички државни дуг још пре војног сукоба у Украјини. Блокирање руских девизних резерви је само убрзало овај процес.Према наводима Министарства финансија САД, Пекинг се у марту ослободио америчких хартија од вредности у износу од 15,2 милијарди долара. У априлу, према прелиминарним подацима — десет пута више.Стручњаци су сигурни да ће Кина наставити да повлачи средстава, пре свега због страха од њиховог блокирања. Узгред, пооштравање монетарно-кредитне политике Федералних резерви уз подивљалу инфлацију такође не улива оптимизам за дужничко тржиште САД.„Очигледно је да ће Американци користити исту тактику као и са Русијом. Притом, повод за заврзавање може бити шта било — од пристанка кинеских компанија да изађу на руско тржиште до директне помоћи Москви“, сматра финансијски аналитичар, трејдер Артјом Звездин.Двоструки ударацЕкономисти су ипак склони веровању да Вашингтон ипак неће дирати кинеске резерве. Тај потез би нанео огромну штету међународним производним и трговинским ланцима јер Кина има огромне активе у доларима, као и блиске трговачке везе са САД. Санкције већих размера личиле би на гарантовано узајамно уништење у нуклеарном рату, наводи ФТ.Према мишљењу стручњака, ни Вашингтон, ни Пекинг нису спремни за ескалацију, иако је конфронтација очигледна.Како пише британски „Гардијан“, кинеске власти су наложиле да се спроведу свеобухватни стрес тестови како би се процениле последице које би „руски“ санкциони сценарио имао по привреду.Међутим, Кина као други највећи власник америчких државних обвезница има моћни инструмент утицаја. Ако би продали значајан део америчког државног дуга, Кинези би оборили вредност долара, а тиме и тржиште хартија од вредности.
https://sputnikportal.rs/20220426/moskva-zapad-besramno-pokusava-da-zabije-klin-u-odnose-rusije-i-kine--ali-uzalud-1136804105.html
https://sputnikportal.rs/20220310/novo-mapiranje-sveta-jacanje-ekonomskog-saveza-rusije-i-kine-koje-moze-sve-da-preokrene-1135223202.html
https://sputnikportal.rs/20220426/i-izrael-polako-okrece-ledja-dolaru-i-evru-devizne-rezerve-i-u-juanu-i-jos-tri-valute-1136819695.html
кина
америка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
свет, свет – економија, економија, кина, америка
свет, свет – економија, економија, кина, америка
„Руски сценарио”: Кина се спрема на најгоре
Замрзавање и могућа заплена руских међународних резерви натерали су Кину, другу по величини светску економију — да размисли о заштити властитих актива. Угрожено је више од три хиљаде милијарди долара.
Пекинг је већ убрзао процес напуштања долара а осим тога може организовати распродају америчких државних обвезница што би снажно погодило САД и светску резервну валуту.
У Пекингу је одржан ванредни састанак. Према подацима „Фајненшел тајмса“, састанку су присуствовали представници Централне банке и Министарства финансија, као и руководиоци десетина домаћих и међународних банака, укључујући ХСБЦ.
Кинези страхују да ће се у случају регионалног војног сукоба или неког другог кризног догађаја, Американци према њима понашати на исти начин као и према Русима, наводи коментатор РИА Новости Наталија Дембинска. Позивајући се на изворе, лист појашњава да би војна операција на Тајвану била један од разлога за санкције.
„Ако Пекинг изврши инвазију на острво, прекид економских веза биће много озбиљнији него у случају са Русијом, јер економски утицај Кине прожима читав свет“, истиче ФТ.
Према информацијама овог издања, Регулаторна комисија за хартије од вредности покушала је да сазна од банкара како осигурати активе у иностранству, пре свега златно-девизне резерве од 3,2 хиљаде милијарди долара.
Међутим, према наводима извора, нико од присутних није могао дати јасан одговор. Банкарски систем НР Кине није спреман за замрзавање средстава, нити за искључивање из СВИФТ система.
Кина је 2015.године покренула сопствени прекогранични међубанкарски платни систем. Али, још увек има мало трансакција: у марту је било само 14,1 хиљада (док их је у систему СВИФТ-а сваки дан више од 40 милиона). Ствар је у томе да у систему ЦИПС (кинеским системом банковних плаћања) преовладава јуан — који је мање атрактиван од долара, евра или јапанског јена.
Претпоставља се да Банка Кине може затражити од извозника да конвертују девизне зараде у јуане. Главне препоруке кинеских стручњака су да се диверсификују активи номиновани у доларима, убрза међународно признање јуана, интензивира коришћење дигиталног јуана у прекограничним плаћањима, као и да се покуша да сруши финансијска хегемонија долара. Конкретно, удео јуана у светским резервама повећао би финансијски споразум са Саудијском Арабијом, ако Ријад дозволи Пекингу да за нафту плаћа у националној валути.
Резерве Кине су највеће на свету. Поређења ради, САД имају само 142 милијарде. Њихова структура је делимично откривена 2019.године: има више од педесет врста актива, око шест хиљада позиција, укључујући тридесетак страних валута.
Истовремено, за 20 година удео долара у националним резервама се смањио за четвртину — на 56 процената, а злато утростручило на скоро две хиљаде тона. Кина чува више од хиљаду милијарди у америчких државним обвезницама, али их постепено распродаје.
Убрзано повлачење средстава
Пекинг је почео да смањује улагања у амерички државни дуг још пре војног сукоба у Украјини. Блокирање руских девизних резерви је само убрзало овај процес.
Према наводима Министарства финансија САД, Пекинг се у марту ослободио америчких хартија од вредности у износу од 15,2 милијарди долара. У априлу, према прелиминарним подацима — десет пута више.
Стручњаци су сигурни да ће Кина наставити да повлачи средстава, пре свега због страха од њиховог блокирања. Узгред, пооштравање монетарно-кредитне политике Федералних резерви уз подивљалу инфлацију такође не улива оптимизам за дужничко тржиште САД.
„Очигледно је да ће Американци користити исту тактику као и са Русијом. Притом, повод за заврзавање може бити шта било — од пристанка кинеских компанија да изађу на руско тржиште до директне помоћи Москви“, сматра финансијски аналитичар, трејдер Артјом Звездин.
Економисти су ипак склони веровању да Вашингтон ипак неће дирати кинеске резерве. Тај потез би нанео огромну штету међународним производним и трговинским ланцима јер Кина има огромне активе у доларима, као и блиске трговачке везе са САД. Санкције већих размера личиле би на гарантовано узајамно уништење у нуклеарном рату, наводи ФТ.
„Ово носи опасност од веома озбиљног дефицита на робним берзама. А трговински биланс САД је ионако већ у минусу на 860 милијарди, а робни више од хиљаду милијарди. За Кину би сукоб значио брзи крах извозно оријентисаног модела, грађеног деценијама. Јер Америка је главно продајно тржиште“, објашњава економиста Петар Заборцев.
Према мишљењу стручњака, ни Вашингтон, ни Пекинг нису спремни за ескалацију, иако је конфронтација очигледна.
Како пише британски „Гардијан“, кинеске власти су наложиле да се спроведу свеобухватни стрес тестови како би се процениле последице које би „руски“ санкциони сценарио имао по привреду.
Међутим, Кина као други највећи власник америчких државних обвезница има моћни инструмент утицаја. Ако би продали значајан део америчког државног дуга, Кинези би оборили вредност долара, а тиме и тржиште хартија од вредности.
