https://sputnikportal.rs/20220529/prvi-pacijent-primio-modifikovani-virus-boginja-koji-ubija-celije-raka-1137808212.html
Први пацијент примио модификовани вирус богиња који убија ћелије рака
Први пацијент примио модификовани вирус богиња који убија ћелије рака
Sputnik Србија
Експериментални вирус који убија ћелије рака први пут је у оквиру клиничког испитивања примењен на човеку, са надом да ће се открити нов начин успешне борбе... 29.05.2022, Sputnik Србија
2022-05-29T22:59+0200
2022-05-29T22:59+0200
2022-05-29T22:59+0200
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
здравље
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/05/1d/1137808153_0:0:1920:1080_1920x0_80_0_0_5360af61fc276be8c6c7e1b0c528ee71.jpg
Потенцијални лек, назван CF33-hNIS (или Ваксинија), заправо је оно што се зове онколитички, генетски модификовани вирус дизајниран да селективно инфицира и убија ћелије рака, а поштеди здраве.Модификовани вирус богињаУ случају CF33-hNIS, модификовани вирус богиња делује тако што улази у ћелије и умножава се. На крају, заражена ћелија пуца, ослобађајући хиљаде нових вирусних честица које делују као антигени, стимулишући имуни систем да нападне оближње ћелије рака.Претходна истраживања на животињама показала су да лек може да искористи имуни систем на овај начин да лови и уништи ћелије рака, али до сада није рађено тестирање на људима.Центар за борбу против рака и истраживачки центар „Град наде“ у Лос Анђелесу и биотехнолошка компанија „Имугена“ са седиштем у Аустралији — сада најављују да је прво клиничко испитивање на људима у току.„Верујемо да CF33-hNIS има потенцијал да побољша исход болести код наших пацијената“, додао је он.Откључавање тог потенцијала ће прво зависити од тога да ли је CF33-hNIS безбедан за људе, при чему ће се прва фаза испитивања фокусирати на безбедност и подношљивост лека.Клиничко испитивање на људимаОчекује се да ће клиничко истраживање обухватити укупно 100 учесника, од којих ће сваки бити одрасли пацијент са метастатским или узнапредовалим туморима који су претходно прошли најмање две терапије стандардног лечења.Када буду укључени у испитивање, те особе ће добити ниске дозе експерименталног третмана путем директне инјекције или интравенозно.Уколико први резултати буду позитивни и установи се да је CF33-hNIS безбедан за људе и добро се подноси, додатни тестови ће истражити како се лек упарује са пембролизумабом, постојећим третманом који се већ користи у имунотерапији рака.Верзија вируса која се сада клинички тестира производи хумани натријум-јодидни симпортер (hNIS), протеин који омогућава истраживачима да сниме и прате репликацију вируса, као и да омогућава додатни утицај на ћелије рака додавањем радиоактивног јода.Међутим, пре него што се утврди ефикасност, истраживачи ће прво тражити да виде колико добро пацијенти подносе лек, бележећи учесталост и озбиљност било каквих нежељених последица, а такође проверавају и колико добро учесници подносе повећавање доза.Секундарне последице — укључујући процену о томе колико ефикасно CF33-hNIS смањује тумор — биће анализиране касније, али с обзиром да се очекује да ће испитивање трајати две године на више клиничких локација, вероватно ће проћи неко време пре него што сазнамо комплетне резултате.Ипак, неопходно је обуздати очекивања, јер обећавајући резултати у претклиничким експериментима не гарантују нужно сличне успешне резултате у наредним истраживањима на људима, наводи „Сајенс алерт“.Ако се покаже да је лек безбедан и да се добро подноси, медицина би можда била на прагу откривања новог моћног средства за борбу против тумора, напоменула је Сузан Варнер, онколог која је руководила тимом који је проучавао ефекте CF33 на туморе код мишева.Још нико са сигурношћу не зна да ли ће CF33-hNIS учинити иста чуда код људи, али ако успе, биће то тек друга онколитичка вирусна терапија одобрена у Сједињеним Државама, осим модификоване верзије вируса херпес симплекс, који се користи у имунотерапији меланома, пренео је РТС.
https://sputnikportal.rs/20220516/nije-sve-u-genima-sta-je-pokazao-slucaj-jednojajcanih-bliznakinja-koje-su-razdvojene-u-detinjstvu-1137403429.html
https://sputnikportal.rs/20220514/naucnici-uspeli-da-ozive-aktivnost-u-ljudskom-oku-posle-smrti-1137361013.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, здравље, магазин
наука и технологија, живи свет и генетика, здравље, магазин
Први пацијент примио модификовани вирус богиња који убија ћелије рака
Експериментални вирус који убија ћелије рака први пут је у оквиру клиничког испитивања примењен на човеку, са надом да ће се открити нов начин успешне борбе против малигних тумора.
Потенцијални лек, назван CF33-hNIS (или Ваксинија), заправо је оно што се зове онколитички, генетски модификовани вирус дизајниран да селективно инфицира и убија ћелије рака, а поштеди здраве.
Модификовани вирус богиња
У случају CF33-hNIS, модификовани вирус богиња делује тако што улази у ћелије и умножава се. На крају, заражена ћелија пуца, ослобађајући хиљаде нових вирусних честица које делују као антигени, стимулишући имуни систем да нападне оближње ћелије рака.
Претходна истраживања на животињама показала су да лек може да искористи имуни систем на овај начин да лови и уништи ћелије рака, али до сада није рађено тестирање на људима.
Центар за борбу против рака и истраживачки центар „Град наде“ у Лос Анђелесу и биотехнолошка компанија „Имугена“ са седиштем у Аустралији — сада најављују да је прво клиничко испитивање на људима у току.
„Наше претходно истраживање показало је да онколитички вируси могу стимулисати имуни систем да реагује и убија ћелије рака, као и да стимулише имуни систем да боље реагује на друге имунотерапије“, изјавио је онколог и главни истраживач, Даненг Ли.
„Верујемо да CF33-hNIS има потенцијал да побољша исход болести код наших пацијената“, додао је он.
Откључавање тог потенцијала ће прво зависити од тога да ли је CF33-hNIS безбедан за људе, при чему ће се прва фаза испитивања фокусирати на безбедност и подношљивост лека.
Клиничко испитивање на људима
Очекује се да ће клиничко истраживање обухватити укупно 100 учесника, од којих ће сваки бити одрасли пацијент са метастатским или узнапредовалим туморима који су претходно прошли најмање две терапије стандардног лечења.
Када буду укључени у испитивање, те особе ће добити ниске дозе експерименталног третмана путем директне инјекције или интравенозно.
Уколико први резултати буду позитивни и установи се да је CF33-hNIS безбедан за људе и добро се подноси, додатни тестови ће истражити како се лек упарује са пембролизумабом, постојећим третманом који се већ користи у имунотерапији рака.
Верзија вируса која се сада клинички тестира производи хумани натријум-јодидни симпортер (hNIS), протеин који омогућава истраживачима да сниме и прате репликацију вируса, као и да омогућава додатни утицај на ћелије рака додавањем радиоактивног јода.
Међутим, пре него што се утврди ефикасност, истраживачи ће прво тражити да виде колико добро пацијенти подносе лек, бележећи учесталост и озбиљност било каквих нежељених последица, а такође проверавају и колико добро учесници подносе повећавање доза.
Секундарне последице — укључујући процену о томе колико ефикасно CF33-hNIS смањује тумор — биће анализиране касније, али с обзиром да се очекује да ће испитивање трајати две године на више клиничких локација, вероватно ће проћи неко време пре него што сазнамо комплетне резултате.
Ипак, неопходно је обуздати очекивања, јер обећавајући резултати у претклиничким експериментима не гарантују нужно сличне успешне резултате у наредним истраживањима на људима,
наводи „Сајенс алерт“.
Ако се покаже да је лек безбедан и да се добро подноси, медицина би можда била на прагу откривања новог моћног средства за борбу против тумора, напоменула је Сузан Варнер, онколог која је руководила тимом који је проучавао ефекте CF33 на туморе код мишева.
„Наш онколитички вирус тренира имуни систем тако што циља одређену ћелију рака. Што значи да ако слична ћелија рака икада покуша да поново израсте, имуни систем ће бити спреман и чекати да је искључи“, навела је Варнерова.
Још нико са сигурношћу не зна да ли ће CF33-hNIS учинити иста чуда код људи, али ако успе, биће то тек друга онколитичка вирусна терапија одобрена у Сједињеним Државама, осим модификоване верзије вируса херпес симплекс, који се користи у имунотерапији меланома,
пренео је РТС.
