https://sputnikportal.rs/20220602/dan-kad-se-zavrsio-hristov-boravak-na-zemlji-kratka-istorija-slave-beograda-spasovdana-1137943741.html
Дан кад се завршио Христов боравак на земљи: Кратка историја славе Београда –Спасовдана
Дан кад се завршио Христов боравак на земљи: Кратка историја славе Београда –Спасовдана
Sputnik Србија
Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић. 02.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-02T14:13+0200
2022-06-02T14:13+0200
2022-06-02T14:13+0200
србија
србија – друштво
србија
друштво
магазин
час историје
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/205/24/2052437_0:364:3000:2052_1920x0_80_0_0_a9d799c78aedf7c5a6d1afeaabbe7654.jpg
Овај празник спада у покретне празнике – пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса. Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.По хришћанском учењу, после васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима четрдесет дана, јављајући им се, учећи их и, нарочито, учвршћујући им веру после Голготе и распећа. Сам чин Вазнесења збио се у Витанији, селу на источној падини Маслинове горе, удаљеном два километра од Јерусалима.Тога дана се завршио Христов боравак на земљи, ради спасења и искупљења људског рода. Христос се пред апостолима, благосиљајући их, вазнео на небо и сео са десне стране Бога Оца.У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан. Значај овог празника присутан је кроз читаву историју. Највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован је на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.Када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тадашњи поглавар Цркве Кнежевине Србије. На његов предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године је саграђена и Вазнесењска црква која је успела да сачува оригинални барјак Управе града, преноси Национална географија.
https://sputnikportal.rs/20210610/osam-decenija-beogradjani-iznose-isti-barjak-za-spasovdan--1125572796.html
https://sputnikportal.rs/20220602/beograd-se-moli-za-mir-liturgija-i-litija-povodom-slave-srpske-prestonice-foto-1137934224.html
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – друштво, србија, друштво, магазин, час историје
србија – друштво, србија, друштво, магазин, час историје
Дан кад се завршио Христов боравак на земљи: Кратка историја славе Београда –Спасовдана
Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић.
Овај празник спада у покретне празнике – пада истог дана, али се мења датум јер се рачуна од Васкрса. Празнује се увек у четвртак, 40 дана после Васкрса, а десет дана пре Духова.
По хришћанском учењу, после васкрсења, Христос је боравио на земљи са ученицима четрдесет дана, јављајући им се, учећи их и, нарочито, учвршћујући им веру после Голготе и распећа. Сам чин Вазнесења збио се у Витанији, селу на источној падини Маслинове горе, удаљеном два километра од Јерусалима.
Тога дана се завршио Христов боравак на земљи, ради спасења и искупљења људског рода. Христос се пред апостолима, благосиљајући их, вазнео на небо и сео са десне стране Бога Оца.
У народу је празник Вазнесења Господњег познатији као Спасовдан. Значај овог празника присутан је кроз читаву историју. Највећи историјско-правни документ српске средњовековне државе, чувени Душанов законик, обнародован је на Спасовдан 1349, а допуњен такође на Спасовдан 1354. године.
Када је деспот Стефан Лазаревић 1403. године устоличио Београд као престоницу, у част обнове и напретка, Град је као своју крсну славу узео Вазнесење Господње – Спасовдан.
Данашњу форму постојећег славског обреда уобличио је 1862. године митрополит београдски Михаило Јовановић, тадашњи поглавар Цркве Кнежевине Србије. На његов предлог, упућен кнезу Михаилу Обреновићу, 1863. године је саграђена и Вазнесењска црква која је успела да сачува оригинални барјак Управе града,
преноси Национална географија.
