Како испећи добру ракију: Савети српског стручњака
CC0 / Unsplash/Milos Lopusina /
Пратите нас
Цане Минић из чачанског села Горња Трепча пола свог живота провео је поред „веселе машине“ пекући ракију, а професионално је почео тиме да се бави од 2005. године. Из године у годину допуњавао је свој подрум и усавршавао технику печења овог надалеко чувеног пића.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
„Ракију производим од чак 32 врсте воћа, пекао сам и од поврћа. Основно воће за производњу ракије код нас у Србији је шљива, кајсија, крушка и дуња. Ја иначе радим и једну врсту крушке која се зове такиша, а млађи нараштај је зове „таша“, она рађа у околони Вујна где је и откупљујем“, каже Минић и додаје да је пробао да произведе „љуту капљицу“ од многих воћки.
Шта је важно за квалитетну ракију
„Са некима сам задовољан, а са некима баш и нисам. Са шљивом, кајсијом и дуњом сам постигао највише резултате, пријатно изненађење ми је ракија од мушмула“, прича Минић.
Овај познавалац јаког алкохолног пића открива да за квалитетну ракију воће не сме бити труло, већ добро зрело и посебна пажња се мора посветити фази такозваног одлежавања и чувања. Такође, најважнији процес је само печење ракије где се опет мора добро познавати овај посао у супротном и најмања грешка може утицати на квалитет.
„Ферментација највише зависи од температуре. Најбоља је 17, 18 степени, јер се тад постиже ферментација у року од месец дана, онда је воће спремно за печење. Капацитет лампека је 150 литара комине и уз тиху ватру печемо док се целокупне количине не утроше. Оно што сам научио од старијих људи, најбоља је ракија када је танак млаз, а све те тајне овог посла стичу се годинама и наравно као и сваки посао мора да се воли“, прича овај стручњак за ракију.
Према његовим речима, свако воће даје различиту количину пића. Тако, рецимо, за један литар ракије од дуње потребно је око 22 килограма плодова. Минић наглашава да његова „љута капљица“ од крушке важи за једну од најбољих ракија јер је произведена од изузетно квалитетних плодова.
Казан за печење ракије
© Sputnik / Миленко Ковачевић / Казан за печење ракије
„Ја плодове набављам од проверених људи са којима сарађујем годинама уназад и никад нисмо имали ниједан проблем. У Мијоковцима набављам најбољу кајсију, а на Каблару најбољу крушку. Поред тога имам један хектар свог воћа и докупио сам још један, посадио сам црвену ранку - нашу стару сорту шљиве“, каже произвођач ракије из Горње Трепче.
Ракија од купуса
Експериментишући у својој производњи, Минић је испекао чак и ракију од купуса. Како каже, за први пут није испала лоше, али нешто је недостајало да буде савршена.
„Обзиром да је био први пут, та ракија је била солидна, не могу баш да дефинишем укус, али имала је фину ароматичност. Пошто су Мрчајевци у близини и чувена „Купусијада“ планирам да ту ракију доведем до савршенства и на тој манифестацији је презентујем бројним гостима који долазе из прека и далека“, одлучан је Минић.
Његова ракија на различитим манифестацијама окитила се великим златним медаљама.
„Први пут сам се појавио на сајму на наговор пријатеља технолога 2005. године и добио сам оцену 19,07, а мој претходник је имао 19,06, тако сам постао први у земљи. Након тога сам девет пута своје резултате подизао и дошао сам до оцене 19,54. На 89. Међународном пољопривредном сајму у Новом Саду добио сам диплому са звањем шампиона у групи производа - ракија, свих комплетно, од пар стотина узорака наша шљивовица из 1997. године однела је победу и оцењена је са највишом оценом: 19,15“, каже Минић, пише „Агроклуб“.
