Упумпавањем оружја у Украјину провоцира се нова Кубанска ракетна криза
22:35 02.06.2022 (Освежено: 10:58 03.06.2022)
Пратите нас
Испоруком ракетних система „Химарс“ Кијеву Вашингтон долива „уље на ватру“. Поједини руски експерти сматрају да би због тога могла да се понови Кубанска ракетна криза, која је 1962. године довела свет на ивицу нуклеарног рата.
ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ
Због учесталих хакерских напада и ометања сајта Спутњик Србија и наших канала на Фејсбуку и Јутјубу, све вести пратите и на каналу Спутњик Србија на Телеграму и преко мобилне апликације која ради неометано, а коју можете преузети са овог линка, а видео садржај на платформи „Одиси“ (odysee.com), као и на платформи „Рамбл“ (rumble.com).
Запад намерно упумпава оружје у Украјину како би продужиo сукоб у тој земљи и исцрпио Русију, али такве испоруке неће променити ток руске специјалне војне операције.
Након што је Џо Бајден потврдио да ће упутити Кијеву нови пакет помоћи од 700 милиона долара који, између осталог, обухвата четири система „Химарс“, Украјина је дала гаранције САД да неће користити те системе за нападе на Русију, али Москва и руски војни експерти сматрају да се обећањима Кијева не може веровати.
Карписка криза или нови Хладни рат?
Иако су Украјини намењена само четири „Химарса“ и, сасвим могуће, без ракета дугог домета, поједини експерти су у томе видели покушај Бајденове администрације да поново створи ситуацију налик Карипској кризи између СССР-а и САД, која је свет довела на ивицу глобалне катастрофе.
Међутим, Блохин сматра да таква поређења нису адекватна, јер САД и Русија избегавају директан сукоб, и оцењује да је оно што се сада дешава у Украјини равно Хладном рату.
„На пример, када је СССР ушао у Авганистан, што је био локални сукоб, САД су се бориле против СССР-а рукама муџахедина и на сваки могући начин избегаван је директан сукоб, иако су Американци подржавали другу страну. С друге стране, током Карипске кризе постојао је ризик од директног сукоба СССР-а и САД и он је могао да ескалира у нуклеарни рат. Сматрам да се ови догађаји у Украјини не могу упоредити са том кризом, с обзиром да су Бајден, Столтенберг и други рекли да ће САД избећи директан војни сукоб са Русијом, а то је кључно“, каже руски војни експерт Константин Блохин.
Блохин је уверен да САД неће започети трећи светски рат са Русијом због Украјине, који би могао да се претвори у нуклеани и сматра да такав, егзистенцијалан, ризика не постоји.
„Ово је локални сукоб којим САД желе да доведу Русију до банкротства. Они отворено кажу да Украјина треба да буде други Авганистан за Русију, а сукоб би требало толико да кошта Москву да се то одрази на унутрашњу политичку ситуацију у Русији. Они догађајима у Украјини покушавају да дестабилизују ситуацију у Русији, а задатак је - нанети стратешки пораз Русији“, каже Блохин, додајући да у томе неће успети.
Ово је додаје он нови Хладни рат, хибридни рат, у коме Запад кида економске и културне везе са Русијом, покушавајући да поново спусти „гвоздену завесу“ и изолује Русију.
Начелник Центра за контролу националне одбране Руске Федерације, генерал-пуковник Михаил Мизинцев је, позивајући се на поуздане оперативне информације, рекао да украјинска војска намерава да у скорије време нападне руску пограничну територију користећи те америчке ракетне системе дугог домета. Планирано је да ракетни системи буду постављени у стамбеној зони града Шостка, удаљеног на свега 40 километара од границе са Русијом и руске Брјанске области.
Украјински радикали овим акцијама очекују да испровоцирају Оружане снаге Русије да узврате ватру, како би их потом оптужили за неселективне нападе на цивилну инфраструктуру и убијање цивила. План је да се у то укључе украјински и страни новинари.
Блохин, међутим, сматра да наоружавање Украјине системима „Химерс“ неће променити ток руске специјалне војне операције у тој земљи, док ти конвоји са западним наоружањем постају легитимна мета руске армије.
„Ако се те испоруке наставе, онда ће руке Русији бити одрешене и Русија ће своју војску снабдевати сопственим алтернативним системима савременог наоружања, можда чак и већим количинама... Ако наш противник користи напредније системе, онда и ми можемо користити сличне системе. Дакле, овим само погоршавају ситуацију. Ми тренутно водимо специјалну војну операцију, покушавајући да будемо учтиви и да јувелирски прецизно уништавамо Оружане снаге Украјине, али ако се такве испоруке изврше и ако се то наоружање искористи за напад на територију Руске Федерације, онда је јасно да неће бити времена за ‘јувелирски рад’“, истиче експерт.
Заменик председника Савета безбедности Русије Дмитриј Медведев је јасно ставио до знања да би у случају напада на руске градове, Оружане снаге Русије испуниле своју претњу и извршиле напад на центре тих злочиначких одлука. Како је истакао, неки од тих центара се уопште не налазе у Кијеву.
„Шта ће даље бити – не треба објашњавати“, нагласио је он.
САД потпирују сукоб са Русијом сталним испорукама оружја Украјини
© AP Photo / Junji Kurokawa
САД гађају Русију, а погађају – Украјину
Нови 11. пакет америчке војне помоћи Украјини се процењује на 700 милиона долара и укључује, осим система „Химарс“, радаре, четири хеликоптера Ми-17, хиљаду противтенковских система „Џавелин“, 15 борбених возила, пет противоклопних возила, шест хиљада јединица противоклопног наоружања, 15 хиљада граната калибра 155 милиметара, резервне делове и другу опрему.
Укупан износ војне помоћи коју је Вашингтон доделио Украјини од доласка Бајдена у Белу кућу износи око 5,3 милијарде долара, а амерички председник је тврдио да САД неће снабдевати Украјину ракетним системима који могу да наносе ударе по руској територији.
Кључни проблем у снабдевању комплексом „Химарс“ је домет тих вишецевних ракетних система, који зависи од коришћене муниције. Према отвореним изворима, максимални домет достиже 500 километара, што ствара директну претњу Русији.
Уочи најаве новог пакета помоћи, високи представник председничке администрације је прецизирао да домет ракета које се испоручују Украјини за „Химарс“ неће прелазити 80 километара.
Кијев тврди да нема намеру да напада Русију уз помоћ америчког оружја и дао је гаранције Вашингтону да ће те системе користити само у одбрамбене сврхе. Украјински председник Владимир Зеленски уверава да то оружје неће употребити против РФ, пошто Украјина не ратује на територији Русије.
Међутим, Москва нема основа да верује у та обећања, с обзиром да су Оружане снаге Украјине више пута гранатирале пограничне руске регионе. Осим тога, Зеленски није испунио своја предизборна обећања о окончању рата у Донбасу и није учинио ништа да се реализују споразуми из Минска.
„Домет је велики и јасно је да се инфраструктурни објекти Руске Федерације могу наћи у радијусу уништења кад Украјина распореди те системе. С друге стране, не мислим да у тим системима има нечег посебног, само има неке веће карактеристике и скупљи је, што значи да Вашингтон покушава да заради на свему овоме“, каже Блохин.
Очигледно је и да САД потпирују сукоб сталним испорукама оружја Украјини и самим тим не подстичу кијевски режим да обнови мировне преговоре.
Истовремено, пребацивање западног наоружања у Кијев одвија се у сенци сталних захтева украјинских власти да им се повећају испоруке оружја. То је ишло дотле да је Алексеј Арестович, саветник шефа кабинета украјинског председника, запретио да ће Кијев приредити Вашингтону „демонстрантивну хистерију за пример“ ако не обезбеди вишецевне ракетне системе.
Руски експерти напомињу да САД и ЕУ пумпају Украјину оружјем како би што више продужиле сукоб у тој земљи и тако нашкодиле Русији. Циљ је да исцрпе Москву као потенцијалног противника. Другим речима, америчка стратегија је да што више ослаби и дестабилизује Русију и не маре што ће Украјину претворити у рушевине.
САД ратују са Русијом рукама Украјинаца. Не само да их пумпају оружјем, већ им дају и обавештајне информације које омогућавају украјинској војсци да изгради своју одбрану, па чак и да покуша да изврши контранапад. Међутим, упркос тој помоћи, украјинска војска губи, а када коначно изгуби, Америка ће их пустити низ воду и оставити на цедилу, препустиће их самим себи.
Ткавих конфротација биће, предвиђа Блохин, још много, између осталог, и између САД и Кине, која „има своју Украјину“ - Тајван. Тај рат објавио је Вашингтон, пошто је Москву и Пекинг означио као противнике, закључио је експерт.
Анкета
Да ли се упумпавањем оружја у Украјину провоцира нова Кубанска ракетна криза између Русије и САД?
Како изгледа свет 60 година после Кубанске кризе открива Љубинка Милинчић у ауторској емисији „Мој поглед на Русију“:
