00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:00
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Јагма за дрвима: Цена скочила, већ почеле несташице

© Sputnik / Александар МилачићНаслагана дрва за огрев
Наслагана дрва за огрев - Sputnik Србија, 1920, 03.06.2022
Пратите нас
Продавци огрева не памте да је куповина дрва кренула раније. Поскупљење горива и повећана тражња, као и недостатак радне снаге утичу на цену огрева, која се мења из дана у дан, а за трећину је виша него претходних година.
Иако смо на прагу лета, многи би да се на време припреме за зиму. Највише се тражи огревно дрво, али га у продаји нема довољно.
Несташица огревног дрвета забрињава и јагодинске пензионере, који годинама дрва набављају преко свог удружења и плаћају на рате.
„Још нисмо дали забрану у Фонду ПИО да се потрошачима дуг одбија на рате. Не смемо, јер не можемо да дођемо до добављача“, каже Часлав Ђорђевић, председник Удружења пензионера Јагодине.
Са несташицом расту и цене. Сада у Нишу за кубик треба седам и по до осам хиљада, у Јагодини и до девет хиљада динара, што је за тридесетак одсто више него прошле године.

Јагма за дрвима, кубик 80 евра

Главни разлози су више цене транспорта и стварање залиха, али и недостатак радне снаге.
Милан Миленковић из нишког „Дрвоогрева“ напомиње да је јако тешко доћи до дрвосече.
„Тренутна цена у шуми коју сви плаћамо креће се од пет до шест хиљада динара по метру кубном“, наводи Миленковић.
Продавац огрева Синиша Митић каже да је то што се дешавало са извозом изазвало панику и страх, па су се куповале велике количине.
„Украјина је можда највећи произвођач пелета у Европи, па су многи који су се грејали на тај енергент прешли на дрва“, додаје Митић.
Тешко је предвидети како ће се даље кретати цене, али се стабилизацији на тржишту надају и купци и продавци. Кажу да није од користи што им се смеши добра зарада кад имају на чекању туре за наредна три месеца, а нису сигурни да могу да обаве посао, пише РТС.
Јагма за дрвима траје већ два месеца, иако је у односу на прошлу годину цена кубика са 40 до 45 евра скочила на 70 у већем делу Србије, односно и више од 80 евра на подручју Београда и дела Војводине, наводи „Блиц Бизнис“.
„Тражња је велика, али понуда је слаба, тренутно највише има цера и граба, а потом буковине. Људи, који су до сада куповали дрва у августу, у страху су да ће она тада бити још скупља, али тешко да ће сви већ сада моћи да купе колико су планирали. Цена је на 50 евра скочила још у октобру и на том нивоу се држала све до почетка енергетске кризе. Нема способних људи за рад у шуми, оно што може да ради у шуму је због временских услова ушло тек почетком априла, а онда су кренула и поскупљења огрева. Дефицит људи и поскупљење горива значиће и даљи мањак огревног дрвета на тржишту тако да неће бити изненађење да кубик изађе на свих 100 евра“, причају трговци огревним дрветом.

Боље стање на тржишту пелета

На тржишту пелета стање је у односу на период од пре месец дана, када се уз скок цене бележила и несташица, нешто боље, али пре свега када је у питању ова врста чврстог огрева из иностранства. Домаћи произвођачи, пак, због недостатка сировине и даље не раде у пуном капацитету, а цена еколошки најприхватљивијег чврстог огрева, када је у питању уговорена продаја за овај месец, је од 300 до 330 евра за тону, пише „Блиц Бизнис“.
„За разлику од априлског и већег дела мајског периода, сада нам стижу више и редовније количине. Интересовање грађана као и увек је велико, и поред тога што је цена виша него прошле године у овом периоду. Цена пелета сада мирује и претпоставља се да, због мера државе које ограничавају извоз дрвета као сировине, више неће ићи на горе. Тренутно немамо дуже листе чекања као што је то био случај у претходна два месеца, након уписа и наруџбине испорука до потрошача стиже за пар дана“, каже Десимир Тадић, директор ваљевског „Еуропрома“.
CC0 / Рixabay / Пелет
Пелет - Sputnik Србија, 1920, 03.06.2022
Пелет
Младен Стојадиновић, председник групације за обновљиве изворе енергије у Привредној комори Србије, каже да је после недељу дана од уредбе Владе о привременој забрани извоза дрвета, „рано за процене да ли ће се стање на тржишту пелета поправити“.
„Стање је тренутно исто, већина домаћих произвођача је и даље на 55 до 60 одсто производње због недостатка сировине, што отежава испоруку свим наручиоцима“, каже он.

Нема угља ни „на кашичицу“

Најдраматичније стање је на тржишту угља. Зимске хаварије у домаћим рудницима узроковале су мањак угља из Костолца, па се, како причају на стовариштима, он увози из БиХ и Црне Горе али по ограниченим и, како истичу, минималним количинама.
© Sputnik / Александр Кряжев / Уђи у базу фотографијаУтовар угља у вагоне у руднику "Бачатски"
Утовар угља у вагоне у руднику Бачатски - Sputnik Србија, 1920, 03.06.2022
Утовар угља у вагоне у руднику "Бачатски"
„Одговор је буквално нема ништа! Наши га не испоручују, а Босанци, Црногорци и Штавља дају „на кашичицу“. Што смо уписали за наредни месец то смо већ распродали, али буквално можемо да кажемо да се надамо да ћемо те количине испоручити купцима до почетка зиме јер ни до нас још нису стигле! Када ти камион са угљем стигне на 15 дана, то уопште није добра ситуација, општа је неизвесност јер нам цену кажу кад и стигну те минималне количине“,причају на београдском стоваришту „Крека“.
Од минималних количина угља које се тренутно могу наћи у продаји у Србији, цена тоне „пљевље“ је 14.000, а „бановића“ 16.500 динара.
Када је у питању гас, Србија је обезбедила испортуке за наредне три године. О томе је у емисији „Енергија Спутњика“ говорио др Горан Радосављевић, професор Факултета за економију, финансије и администрацију:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала