Спор Хрватске и Италије: Мапе старе 700 година као доказ, откривена нова слаба тачка ЕУ
© Sputnik / Михаил Воскресенский
/ Пратите нас
Спор Италије и Хрватске око вина просеко и прошек открио је нову слабу тачку у ЕУ, неслагање у тумачењу правних норми када су у питању различите институције. Колико је дубок овај спор, који се решава пред институцијама ЕУ, говори и чињеница да је Италија као доказ припремила карте старе више од 700 година.
Брда просекоа у зонама Кониљано и Валдобијадене, у северном италијанском региону Венето, проглашена су 2019. баштином Унеска. Између виноградских падина и села простире се фантастичан пејзаж на 181 квадратни километар на ком се узгаја винова лоза од које се прави „лросеко“- вино које је прославило Италијане у свету. И због кога се данас Италија спори са Хрватском.
Спор Италије и Хрватске због вина
Након што је Хрватска у септембру 2021. упутила захтев Европској унији да се призна традиционално коришћење имена „прошек“, највеће удружење које заступа и штити италијанску пољопривреду „Колдирети“ изјавило је у званичној ноти да је то „напад на Made in Italy и на национални просеко - вино које се највише извози у свету али и вино које је најчешће подложно копијама“.
Министри за пољопривредна питања и исхрану региона Венето, заједно за министром из региона Фурланија-Јулијска крајина (Фријули Венеција Ђулија), предали су крајем 2021. године досије Европској комисији, у нади да ће одбити хрватски захтев за право на коришћење имена „прошек“, не би ли комерцијализовали четири далматинска вина.
Италијани се плаше да ће сличност у именима довести до конфузије међу интернационалним потрошачима који ће, мислећи да купују италијанско пенушаво вино „просеко“, заправо куповати далматински „прошек“.
„Уколико Европа то дозволи, доћи ће до опасног преседана, те ће бити могуће коришћење тзв. Italian sounding тј. феномена који подразумева да се у иностранству дају имена производима која личе на италијанска, не би ли се на тај начин искористила њихова слава и популарност, док заправо немају никакве везе са италијанским квалитетом. На пример, у Немачкој постоје Kressecco, Semisecco, Consecco иPerisecco“, изјавио је министар Стефано Патуанели.
Хрватска је, наиме, тражила да може да користи име „прошек“ које је користила до 2013. године када је ушла у Европску унију, за вина која су потпуно другачија од италијанског „просека“.
„Прошек“ је име за слатка вина из Далматинске Загоре, северне Далмације, средње и јужне Далмације, са Дингача. То нису пенушава вина као што је „просеко“ и могу бити како бела тако и црна.
Италијански просеко доноси две милијарде евра годишње
Далматински „прошек“ није толико популаран у свету као италијански „просеко“, јер се годишње произведе 700 милиона флаша италијанског вина, које се продају за око 2 милијарде евра, док се далматински „прошек“ произведе у количини од 2.000 литара годишње.
Без обзира на разлику у винима, Хрватска је морала да се одрекне званичне употребе имена „прошек“ након уласка у ЕУ која још од 2009. штити име италијанског вина „просеко“. Хрватска је, међутим, затражила од Европе заштиту имена „прошек“ које је, како је за „Коријере дел венето“ изјавио Јакша Петрић, начелник сектора за ЕУ послове и међународну сарадњу у хрватском министарству пољопривреде, „било коришћено на локалној територији још у 18. веку“.
Хрватско вино прошек због ког се буне Италијани јер копира назив просека
Да би успели да да блокирају „прошек“, Италијани морају да убеде Европску комисију да би потрошачи могли да поверују како је то вино заправо италијански „просеко“, или да је „прошек" само превод са италијанског prosecco.
Петрић тврди како нема разлога да се мисли да ће код купаца доћи до забуне када су у питању те две врсте вина.
Европска унија не забрањује коришћење хомонима, уз услов да су потрошачи заштићени од било које врсте преваре.
Мапе из 1300. године као доказ
Председник региона Венето Лука Заја изјавио је да ће, не би ли се убедила Европска унија да не дозволи Хрватској да користи име „прошек“, поднети мапе из 1300. године на којима је део града Трста, који се зове Просеко и одакле и потиче име италијанског вина, био именован као Просек, тј. словеначко име те локације.
То је, сматра Заја, један од доказа да назив хрватских вина потиче од тршћанског топонима, што је закључак који би могао да обесхрабри хрватске произвођаче.
Председник италијанске регије Венето Лука Заја
© AP Photo / GIUSEPPE GIGLIA
И мада је Лука Заја, председник региона Венето, за РТС изјавио да ће наставити да се бори за ексклузивно коришћење имена „просеко“, те евентуално и тужити Хрватску, Италија је у прошлости изгубила један сличан спор. Од 2005. произвођачи вина из региона Фурланија-Јулијска крајина не могу више да користе реч tocai (изговара се „токаи“), пошто је превише слична имену престижног мађарског вина „токај“, иако се ради о потпуно различитим врстама вина.
„Када се ради о вину „токаи“ морали смо да се одрекнемо имена у корист Мађара, иако и ми правимо вино под тим именом. Али у случају „просеко“ се ради о идентитету и ми морамо да одбранимо не само нашу пољопривреду, економију и тржиште, већ нашу историју и идентитет. „Просеко“ није вино које је настало јуче, то је вино које се идентификује са нашом историјом, нашом територијом, нашим регионом и читавом Италијом. Хрвати јесу наше комшије и наши пријатељи са којима имамо одличне односе, али што се овог питања тиче нема одустајања“, изјавио је председник региона Венето Лука Заја.
Он додаје да се „просеко“ производи на територији под заштитом Унеска и да је употреба сличних имена као да неко хоће да користи име „шампањац“.
Унеско је регистровао је девет места у региону Венето на листи светске баштине. Једно од њих су и брда на којима се узгаја винова лозе од које се прави „просеко“, на површини од 9.700 хектара.
На Унеско листи светске баштине
„Чињеница да смо светска баштина, Унеско баштина, јасно нас наводи да имамо замајац. И туристи долазе у наше крајеве да виде ова брда која су са геолошке тачке гледишта посебна, јединствена у целом свету, али долазе и зато што их повезују са оним што је производ који могу да пронађу, а који је део традиције и културе. И то је елемент који је Унеско, када нас је препознао као баштину, узео у обзир“, рекла је Марина Монтедоро, председница Удружења за заштиту баштине Брда Просекоа Конељана и Валдобијадене.
Она додаје да „просеко“ представља „један од најважнијих Made in Italy производа“ који, како каже, доноси зараду од две милијарде евра.
Слаба тачка у нормама ЕУ
Европска повереница за равноправност Хелена Дали задужена је за спорно питање. Европска комисија је до сада добила 12 притужби на хрватски захтев и пут до крајњег одговора ће бити дуг. Изнад свега и зато што је овај спор између италијанског „просека“ и хрватског „прошека“ изнео на површину слабу тачку у нормама саме Европске уније, тј. неслагање између Европске комисије и Правног суда ЕУ.
Виногради просека у регији Венето у Италији
„По правилима Европске комисије могуће је постојање два иста имена за традиционална вина“, објаснио је Херберт Дорфман из Европског парламента за агенцију Анса – „што даје за право хрватском вину“.
„Са друге стране, Правни суд ЕУ иде у супротном правцу и штити аутентичност имена које је везано за традицију и територију. Мислим да Европска комисија мора да реши ово питање уз мало политике и уз мало здравог разума и блокира „прошек“, јер ће у противном Италија и конзорцијум „просека“ ићи на суд и највероватније победити. Овај хрватски захтев ризикује да поткопа кредибилитет европских деноминација на европском и светском тржишту. Како иначе да се одбранимо од феномена „italian sounding“ који доводи то имитације италијанских производа широм света ако нисмо у стању да то урадимо на европском тржишту“, упитао је Дорфман.
15 Септембар 2021, 19:57
.jpg){kind=link}
