Малина покварила резултат – шта је са осталим извозом
12:23 05.06.2022 (Освежено: 13:11 26.08.2022)
CC0 / pixabay.com /
Пратите нас
Упркос неповољним околностима које је произвела украјинска криза, све што смо до сада имали да извеземо од пољопривредних производа извезли смо тако да није било његовог смањења, осим у случају малине, каже секретар Удружења за биљну производњу у Привредној комори Србије (ПКС), Александар Богуновић.
Србија, судећи по досадашњој динамици извоза пољопривредних производа, за сада не треба да страхује за извозни резултат. Извоз тих производа је, иначе битна ставка у нашој спољнотрговинској размени са светом и прошле године је био вредан 4,2 милијарде евра, што је било 1,8 милијарди више од онога што смо увезли.
Извоз у Русију успорен, али иде
Богуновић и агроаналитичар Жарко Галетин за Спутњик напомињу да је тренутно најактуелнији извоз јабука, а кренула је и продаја јагода, посебно на руско тржиште. Стручњак ПКС напомиње да смо пре украјинске кризе у Русију извозили више од 85 одсто јабука, али да је то сада пало на 75 одсто на рачун нових тржишта на која пласирамо јабуку. Реч је о Индији и арапским земљама, пре свега Емиратима, а преговара се и о извозу у Египат.
До сада је извоз пољопривредних производа из Србије, односно воћа, поврћа, житарица, уљарица, ишао уобичајеном динамиком, осим што се, како напомиње Богуновић, на руско тржиште одвијао успореније.
Јабуке и јагоде у Русију и даље иду и систем наплате функционише, једино што се се због ситуације у украјини транспорт одвија успореније
CC0 / /
„Ситуација са украјинском кризом је у великој мери пореметила пре свега транзитне руте па су нови правци транспорта узроковали нека померања у роковима због дужег путовања робе, задржавања на царинама. То је у великој мери пореметило трошкове транспорта који су утицали и на цену тих производа, али је важно да у Русију јабука и даље иде, а кренула је и јагода. Пут траје нешто дуже, цене транспорта драстично су повећане, тренутно и више него три пута, али роба иде и систем наплате функционише“, каже Богуновић.
Малина на Западу луксуз
Замрзнуто воће углавном иде у земље ЕУ, око 85 посто заврши на том тржишту, пре свега у Белгији, Немачкој, Холандији и ту, како истиче, нема неких проблема, осим у случају малине.
„За први квартал ове године имамо пад извоза малине. То је један од најзначајнијих наших производа чији је извоз прошле године вредео 360 милиона евра. У односу на први квартал прошле године извоз је пао око 30 процената јер је дошло до пада потрошње воћа у земљама ЕУ. Чак и роба која је уговорена се још не повлачи“, објашњава Богуновић.
Тржиште ЕУ на које пласирамо 55 одсто извоза пољопривредних производа, по оцени Галетина, не носи реперкусује украинско-руског сукоба и засад немамо проблема, осим што је, очигледно да је за ЕУ купца скупа малина у овој ситуацији постала луксузан производ који нема приоритет на трпези, због чега је и пала тражња за њом.
Црно море диже трошкове
Богуновић напомиње да је на продају житарица утицала забрана извоза , чему су у ситуацији кризе прибегле готово све земље. Сада су ограничене количине које могу да изађу из земље и тај извоз је прилично успорен, јер неки који имају уговоре не могу да обезбеде превоз. Он ипак очекује да ћемо до нове жетве успети да испразнимо силосе и спремимо их за пријем нове пшенице и кукуруза.
Галетин, уз то, напомиње да је кукуруз наш највећи извозни пољопривренди артикал и да је више од 60 одсто њега усмерено на Констанцу, црноморску луку. Он подсећа да је Црно море због руско-украјинског сукоба под минама и да је у току акција чишћења, што поскупљује трошкове осигурања робе и транспорта који су сада врло битан елемент цене.
Ипак, без обзира на све то, кукуруз сада релативно редовно „иде“ по некој устаљеној динамици, додаје он.
Са извозом пшенице нема проблема јер је она усмерена пре свега на тржиште нашег региона и на Италију
© Sputnik / Александр Кряжев
/ „Пшеница је углавном оријентисана на тржиште нашег региона, плус Италија која је значајан увозник пшенице из Србије. Што се тиче брашна оно 95 посто иде у БиХ, Северну Македонију и Црну Гору . Ту немамо проблема и тај извоз није оптерећен оним на шта наилазимо приликом продаје воћа и кукуруза“, каже Галетин.
Свуда је раст цена
Саговорници Спутњика констатују да раст цена због раста трошкова и скупље производње није утицао на наш извоз јер је то појава свуда у свету.
„Генерално многи пољопривредни производи поскупели су почетком пандемије короне за 30 одсто у тој години, па и у претходном периоду још 30 одсто. Па смо имали талас поскупљења условљен високим ценама транспорта, енергената, слабом доступношћу транспортних средстава. Овај период сада је пољуљао тржишта све робе и изазвао талас поскупљења у целом свету због раста цена енергената, који је условио раст цена ђубрива, транспорта, репроматеријала, цена инпута и на крају раст цена пољопривредних производа,“ напомиње Богуновић.
По устаљеној динамици
Цене су расле, али се, како кажу наши саговорници, и увозило и извозило по већ устаљеној динамици.
Србија иначе највише извози воће, као и житарице, пшеницу и кукуруз, показују подаци Привредне коморе Србије. Европска унија тренутно је најзначајнија у структури нашег извоза пољопривредних и прехрамбених производа у коме учествује са нешто више од 55 одсто.
Ипак, појединачно гледано највише извозимо у комшилук, у земље ЦЕФТА, док Руска Федерација спада међу пет –шест земаља где смо највише извозили, пре свега воће, а највише јабуке.
Стручњак за тржишта, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, др Бранислав Влаховић за Спутњик је оценио да ће се ако година буде родна то добро одразити на наш извоз зато што генерално имамо вишкове у нашој производњи - и пшенице и кукуруза, јестивог уља, шећера, воћа, а тражња на светском тржишту расте.
