https://sputnikportal.rs/20220606/nato-vezbe-na--ruskom-pragu-prave-tenziju-rusija-ce-biti-na-oprezu-olivera-ikodinovic-1138144424.html
НАТО вежбе на руском прагу праве тензију, Русија ће бити на опрезу
НАТО вежбе на руском прагу праве тензију, Русија ће бити на опрезу
Sputnik Србија
Војне вежбе НАТО-а са савезницима на руском прагу, у Балтичком мору стварају извесну тензију, али односи Русије са Алијансом због тих маневара нису ушли у... 06.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-06T19:31+0200
2022-06-06T19:31+0200
2022-06-06T19:31+0200
војска и наоружање
војска и наоружање
русија – војска и наоружање
русија
нато
заједничке војне вежбе
финска
шведска
турска
маневри
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110631/87/1106318721_0:281:4243:2668_1920x0_80_0_0_3da6b2e1d4766d189f89c475ab761189.jpg
„С обзиром да су то редовне годишње вежбе, очекивали смо их. Не треба се прибојавати ако једна или друга страна обучава своје Оружане снаге, јер нема разлога за то. Свакако, ми ћемо пратити те манвере. Све вежбе се увек прате, јер никад се не зна шта може да се догоди, посебно у ова немирна времена...“, каже руски војни експерт Дмитриј Корњев.Пред почетак војне вежбе „Балтопс 2022“, у којој учествује 7.000 припадника морнарице из 14 земаља Североатланске алијансе, 44 брода и око 100 авиона, амерички војни званичници су рекли да је веома важно да САД и НАТО покажу солидарност са Шведском и Финском, земљама које су предале захтев за чланство у НАТО-у.Финска и Шведска су дуго биле војно неутралне, али су одлучиле да аплицирају за чланство у НАТО-у након почетка руске специјалне војне операције у Украјини. Москва је најављивила одређене мере, укључујући и војно-техничке, ако ове две земље уђу у НАТО, како би нивелисала претње националној безбедности Русије.Вежбе „Балтопс“ се одржавају од 5. до 16. јуна у централним и јужним деловима Балтичког мора, као и на приобалним полигонима Немачке, Шведске, Пољске и балтичких земаља.Ради се о једним од највећих маневара у северној Европи, а ове године њихов циљ је даље унапређење сарадње и интероперабилности различитих видова војски и различитог наоружања.НАТО бродови плове БалтикомВежбе су почеле у Стокхолму у част 500. годишњице шведске морнарице, а потом следе тактички маневри у акваторији и ваздушном простору региона Балтичког мора, а биће завршене у Килу.Како је саопштено, током вежби биће демонстрирана спремност снага да осигурају колективну заштиту у Балтичком региону, јачајући регионалну безбедност и доприносећи обуздавању.Увежбаваће се све компоненте морских и обалних операција, укључујући десант, артиљеријску паљбу, противподморничке операције, операције противваздушне одбране и операције чишћења мина.Уочи маневара одржана је и конференција за новинаре на америчком десантном броду „USS Kearsarge“, дугом 257 метара. Kомандант Здружених снага Марк Мили је рекао да је за САД ово важно јер је ово први пут да брод те величине пловио кроз стокхолмски архипелаг.Годишње „Балтопс“ поморске вежбе покренуте су 1971. године и не одржавају се као одговор на неку актуелну, конкретну безбедносну претњу, али је Алијанса саопштила да "учешћем Шведске и Финске НАТО јача своје снаге, у непредвидивом свету".Осим Финске и Шведске, које су партнери Алијансе, у маневрима учествују САД, Белгија, Бугарска, Данска, Естонија, Француска, Немачка, Летонија, Литванија, Велика Британија, Холандија, Норвешка, Пољска и Турска.Трвења Турске са Шведском и ФинскомКорњев скреће пажњу да ће на маневрима посебно занимљиво пратити управо однос Турске са Шведском и Финском, с обзиром да Турска, која има другу по величини војску у оквиру НАТО-а, прилично резервисана и опрезна када је реч о прикључивању те две земље Алијанси.Пристанак Турске је кључан јер НАТО своје одлуке доноси консензусом и било која од њених 30 земаља може ставити вето на пријем новог члана.Турски лидер Тајип Ердоган сматра да Шведска и Финска, ако желе у НАТО, морају да прекину да пружају подршку тероризму, укину санкције Турској и покажу савезничку солидарност.Такође, Анкара оптужује Шведску и Финску да скривају особе повезане с милитантном групом Курдистанске радничке странке (ПКК) и следбеницима Фетхулаха Гулена, муслиманског лидера који живи у САД и за кога Анкара тврди да стоји иза неуспелог државног удара 2016. године.„Турска има једну од најмоћнијих оружаних снага. Истина, Балтик се не граничи са територијом Турске, али ће Анкара, вероватно, послати неке снаге на ове вежбе, а можда ће чак и неки турски бродови доћи у Балтичко море или ће бити пребачени ваздушним или копненим путем. С обзиром да ће будуће чланице НАТО-а, са којима Турска има извесна трвења, учествовати на овим вежбама то се може протумачити као пи-ар потез и покушај да се солидаришу и здруже“, сматра Корњев.
https://sputnikportal.rs/20220415/ruski-admiral-upozorio-drzacemo-na-nisanu-brodove-nato-a-u-baltickom-moru-1136487247.html
шведска
турска
балтичко море
балтик
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
војска и наоружање, русија – војска и наоружање, русија, нато, заједничке војне вежбе, финска, шведска, турска, маневри, реџеп тајип ердоган, балтичко море, балтик
војска и наоружање, русија – војска и наоружање, русија, нато, заједничке војне вежбе, финска, шведска, турска, маневри, реџеп тајип ердоган, балтичко море, балтик
НАТО вежбе на руском прагу праве тензију, Русија ће бити на опрезу
Војне вежбе НАТО-а са савезницима на руском прагу, у Балтичком мору стварају извесну тензију, али односи Русије са Алијансом због тих маневара нису ушли у горућу фазу. То су планске вежбе, а акције Алијансе сугеришу да ће Русија морати да буде на опрезу и прати дешавања у близини својих граница.
„С обзиром да су то редовне годишње вежбе, очекивали смо их. Не треба се прибојавати ако једна или друга страна обучава своје Оружане снаге, јер нема разлога за то. Свакако, ми ћемо пратити те манвере. Све вежбе се увек прате, јер никад се не зна шта може да се догоди, посебно у ова немирна времена...“, каже руски војни експерт Дмитриј Корњев.
Пред почетак
војне вежбе „Балтопс 2022“, у којој учествује 7.000 припадника морнарице из 14 земаља Североатланске алијансе, 44 брода и око 100 авиона, амерички војни званичници су рекли да је веома важно да САД и НАТО покажу солидарност са Шведском и Финском, земљама које су предале захтев за чланство у НАТО-у.
Финска и Шведска су дуго биле војно неутралне, али су одлучиле да аплицирају за чланство у НАТО-у након почетка руске специјалне војне операције у Украјини. Москва је најављивила одређене мере, укључујући и војно-техничке, ако ове две земље уђу у НАТО, како би нивелисала претње националној безбедности Русије.
Вежбе „Балтопс“ се одржавају од 5. до 16. јуна у централним и јужним деловима Балтичког мора, као и на приобалним полигонима Немачке, Шведске, Пољске и балтичких земаља.
Ради се о једним од највећих маневара у северној Европи, а ове године њихов циљ је даље унапређење сарадње и интероперабилности различитих видова војски и различитог наоружања.
НАТО бродови плове Балтиком
Вежбе су почеле у Стокхолму у част 500. годишњице шведске морнарице, а потом следе тактички маневри у акваторији и ваздушном простору региона Балтичког мора, а биће завршене у Килу.
Како је саопштено, током вежби биће демонстрирана спремност снага да осигурају колективну заштиту у Балтичком региону, јачајући регионалну безбедност и доприносећи обуздавању.
Увежбаваће се све компоненте морских и обалних операција, укључујући десант, артиљеријску паљбу, противподморничке операције, операције противваздушне одбране и операције чишћења мина.
Уочи маневара одржана је и конференција за новинаре на америчком десантном броду „USS Kearsarge“, дугом 257 метара. Kомандант Здружених снага Марк Мили је рекао да је за САД ово важно јер је ово први пут да брод те величине пловио кроз стокхолмски архипелаг.
Годишње „Балтопс“ поморске вежбе покренуте су 1971. године и не одржавају се као одговор на неку актуелну, конкретну безбедносну претњу, али је Алијанса саопштила да "учешћем Шведске и Финске
НАТО јача своје снаге, у непредвидивом свету".
Осим Финске и Шведске, које су партнери Алијансе, у маневрима учествују САД, Белгија, Бугарска, Данска, Естонија, Француска, Немачка, Летонија, Литванија, Велика Британија, Холандија, Норвешка, Пољска и Турска.
„Биће интересантно какву ће све те земље имати кординацију и како ће изводити одређене заједничке акције. На пример, слетање трупа са једног брода на други, ко ће и како изводити те акције, које хеликоптере ће користити. Биће занимљиво видети и како кординишу Турци са Финцима и, рецимо, Швеђани са неким другима. Сигуран сам да ће наша морнарица све пратити“, каже Корњев.
Трвења Турске са Шведском и Финском
Корњев скреће пажњу да ће на маневрима посебно занимљиво пратити управо
однос Турске са Шведском и Финском, с обзиром да Турска, која има другу по величини војску у оквиру НАТО-а, прилично резервисана и опрезна када је реч о прикључивању те две земље Алијанси.
Пристанак Турске је кључан јер НАТО своје одлуке доноси консензусом и било која од њених 30 земаља може ставити вето на пријем новог члана.
Турски лидер Тајип Ердоган сматра да Шведска и Финска, ако желе у НАТО, морају да прекину да пружају подршку тероризму, укину санкције Турској и покажу савезничку солидарност.
Такође, Анкара оптужује Шведску и Финску да скривају особе повезане с милитантном групом Курдистанске радничке странке (ПКК) и следбеницима Фетхулаха Гулена, муслиманског лидера који живи у САД и за кога Анкара тврди да стоји иза неуспелог државног удара 2016. године.
„Турска има једну од најмоћнијих оружаних снага. Истина, Балтик се не граничи са територијом Турске, али ће Анкара, вероватно, послати неке снаге на ове вежбе, а можда ће чак и неки турски бродови доћи у Балтичко море или ће бити пребачени ваздушним или копненим путем. С обзиром да ће будуће чланице НАТО-а, са којима Турска има извесна трвења, учествовати на овим вежбама то се може протумачити као пи-ар потез и покушај да се солидаришу и здруже“, сматра Корњев.
