https://sputnikportal.rs/20220607/da-se-ruska-omladina-utopi-u-narkoticima-kijev-pokrenuo-hibridni-rat-sintetickim-drogama-1138206559.html
„Да се руска омладина утопи у наркотицима“: Кијев покренуо хибридни рат синтетичким дрогама
„Да се руска омладина утопи у наркотицима“: Кијев покренуо хибридни рат синтетичким дрогама
Sputnik Србија
Синтетичке дроге постале су популарне у Русији тачно пре осам година, то јест одмах након државног преврата у Украјини, а према најновијим сазнањима руских... 07.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-07T18:20+0200
2022-06-07T18:20+0200
2022-06-07T18:20+0200
русија
русија
русија – друштво
русија – политика
русија – економија
специјална операција у украјини
украјина
дрога
трговина наркотицима
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111875/87/1118758740_0:100:1921:1180_1920x0_80_0_0_b6f037ed3a9458f2c187b23c5a741ec8.jpg
Према сазнањима руских безбедњака, овим се бавила група Украјинаца под називом „ХимПром“, која је у различите регионе Руске Федерације слала и до 500 килограма синтетичких дрога недељно, да би се потом утврдило да иза ње стоји чак и украјинска безбедносна служба (СБУ).До сада је, према подацима Главног аналитичког центра Министарства унутрашњих послова Русије, почев од 2014. године ухапшено 7.200 држављана Украјине због сумње да су се бавили трговином наркотицима, а међу њима је и Андреј, родом из Украјине, један од дилера кога је врбовала украјинска безбедносна служба са циљем да преноси дрогу из Украјине у Русију.Он је, како тврди, посао добијао директно од потпуковника СБУ Владимира Сторчака који је од Андреја захтевао да недељно преноси од пет до чак 200 килограма дроге. Упитан зашто је пристао на то, цитирао је украјинског припадника СБУ који му је рекао: „Не заборави да ти родитељи живе у Украјини, а ти ћеш добро радити свој нови посао јер од тога зависи њихово здравље“.Лабораторије смртиПрема подацима руских безбедносних служби, нарко-синдикат „ХимПром“ који је деловао у 14 региона у Русији (угашен је 2017. године, а 47 од 67 ухапшених чланова грипе били су украјински држављани) производио је од 150 до 500 килограма супстанце недељно. У протеклих неколико година ФСБ и Министарство унутрашњих послова Русије ликвидирали су преко 500 лабораторија.Нарко-лабораторије, које су отворене уз учешће украјинске стране, углавном производе две релативно нове врсте синтетичких дрога – мефедрон (мет) и алфа-ПВП (спид).Како су испричали Спутњику припадници руских безбедносних служби, Украјинци отварају лабораторије у пограничним областима и шверцују дрогу у Русију или организују производњу и продају на територији Русије. На пример, 2019. године само у Белгородској области заплењена су 62 килограма наркотика, укључујући седам килограма синтетичких дрога. Та цифра се 2020. године повећала скоро девет пута – на 534 килограма, а 2021. године се додатно удвостручила – на 1.066 килограма, док је удео синтетичких дрога износио 867 килограма.Поред ненормалног профита, нарко дилери из Украјине су имали и друге циљеве. Неки од њих су у разговору са шверцерима отворено говорили да је њихов задатак да се руска омладина „утопи у наркотицима“.Куда су ишле финансије?Украјинци, који су радили на територији Русије као шверцери и дилери, продавали су до 10 килограма наркотика месечно, а за један грам узимали су од 1.300 до 2.000 рубаља (20 до 35 долара). Међутим, они лично су зарађивали од 20.000 до 40.000 рубаља месечно (330-660 долара), док је преостала зарада ишла у руке украјинским „генералима“.Према сазнањима Спутњика из руских безбедносних служби, паре су се пребацивале преко украјинског банкарског система у такозвану „ПриватБанку“, а део новца је одлазио и на руке украјинске безбедносне службе како би се потом финансирале групације попут „Десног сектора“ или „Азова“.Историја се понављаМогло би се претпоставити да је веза између украјинских обавештајних служби и експлозијом синтетичких дрога у Русији случајна, али у историји има примера када су власти држава организовале експанзију наркотика у друге земље како би оствариле политичке циљеве.На пример, у 19. веку то су били опијумски ратови у Кини. То није био сукоб око територије, него око тржишта. Наиме, династија Ћинг настојала је да огради Кину од спољног утицаја због чега су Британци, желевши да они буду ти који ће снабдевати кинеско тржиште, почели да испоручују индијски опијум у Кину.Шверц опијума је трајао неколико деценија све док кинески император није 1839. године затворио тржиште за све шверцере из Велике Британије и Индије, што се потом прелило у такозвани први опијумски рат, који је, између осталог, резултирао предајом Хонгконга Британцима.
https://sputnikportal.rs/20220408/ukrajinska-sluzba-bezbednosti-umesana-u-ilegalnu-mrezu-narko-laboratorija-u-rusiji-1136262628.html
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, русија – друштво, русија – политика, русија – економија, украјина, дрога, трговина наркотицима
русија, русија – друштво, русија – политика, русија – економија, украјина, дрога, трговина наркотицима
„Да се руска омладина утопи у наркотицима“: Кијев покренуо хибридни рат синтетичким дрогама
Синтетичке дроге постале су популарне у Русији тачно пре осам година, то јест одмах након државног преврата у Украјини, а према најновијим сазнањима руских безбедносних служби реч је о префриганом начину вођења хибридног рата покренутог од стране кијевских власти како би уништили Русију „изнутра“.
Према сазнањима руских безбедњака, овим се бавила група Украјинаца под називом „ХимПром“, која је у различите регионе Руске Федерације слала и до 500 килограма синтетичких дрога недељно, да би се потом утврдило да иза ње стоји чак и украјинска безбедносна служба (СБУ).
До сада је, према подацима Главног аналитичког центра Министарства унутрашњих послова Русије, почев од 2014. године ухапшено 7.200 држављана Украјине због сумње да су се бавили трговином наркотицима, а међу њима је и Андреј, родом из Украјине, један од дилера кога је врбовала украјинска безбедносна служба са циљем да преноси дрогу из Украјине у Русију.
Он је, како тврди, посао добијао директно од потпуковника СБУ Владимира Сторчака који је од Андреја захтевао да недељно преноси од пет до чак 200 килограма дроге. Упитан зашто је пристао на то, цитирао је украјинског припадника СБУ који му је рекао: „Не заборави да ти родитељи живе у Украјини, а ти ћеш добро радити свој нови посао јер од тога зависи њихово здравље“.
Према подацима руских безбедносних служби, нарко-синдикат „ХимПром“ који је деловао у 14 региона у Русији (угашен је 2017. године, а 47 од 67 ухапшених чланова грипе били су украјински држављани) производио је од 150 до 500 килограма супстанце недељно. У протеклих неколико година ФСБ и Министарство унутрашњих послова Русије ликвидирали су преко 500 лабораторија.
Нарко-лабораторије, које су отворене уз учешће украјинске стране, углавном производе две релативно нове врсте синтетичких дрога – мефедрон (мет) и алфа-ПВП (спид).
Како су испричали Спутњику припадници руских безбедносних служби, Украјинци отварају лабораторије у пограничним областима и шверцују дрогу у Русију или организују производњу и продају на територији Русије. На пример, 2019. године само у Белгородској области заплењена су 62 килограма наркотика, укључујући седам килограма синтетичких дрога. Та цифра се 2020. године повећала скоро девет пута – на 534 килограма, а 2021. године се додатно удвостручила – на 1.066 килограма, док је удео синтетичких дрога износио 867 килограма.
Поред ненормалног профита, нарко дилери из Украјине су имали и друге циљеве. Неки од њих су у разговору са шверцерима отворено говорили да је њихов задатак да се руска омладина „утопи у наркотицима“.
Украјинци, који су радили на територији Русије као шверцери и дилери, продавали су до 10 килограма наркотика месечно, а за један грам узимали су од 1.300 до 2.000 рубаља (20 до 35 долара). Међутим, они лично су зарађивали од 20.000 до 40.000 рубаља месечно (330-660 долара), док је преостала зарада ишла у руке украјинским „генералима“.
Према сазнањима Спутњика из руских безбедносних служби, паре су се пребацивале преко украјинског банкарског система у такозвану „ПриватБанку“, а део новца је одлазио и на руке украјинске безбедносне службе како би се потом финансирале групације попут „Десног сектора“ или „Азова“.
Могло би се претпоставити да је веза између украјинских обавештајних служби и експлозијом синтетичких дрога у Русији случајна, али у историји има примера када су власти држава организовале експанзију наркотика у друге земље како би оствариле политичке циљеве.
На пример, у 19. веку то су били опијумски ратови у Кини. То није био сукоб око територије, него око тржишта. Наиме, династија Ћинг настојала је да огради Кину од спољног утицаја због чега су Британци, желевши да они буду ти који ће снабдевати кинеско тржиште, почели да испоручују индијски опијум у Кину.
Шверц опијума је трајао неколико деценија све док кинески император није 1839. године затворио тржиште за све шверцере из Велике Британије и Индије, што се потом прелило у такозвани први опијумски рат, који је, између осталог, резултирао предајом Хонгконга Британцима.
