Ванредно стање у Америци: Циљ је да се окриви – Русија
© AP Photo / Frank Franklin II
Пратите нас
Америчка администрација непрестано покушава да се „опере“ од одговорности за јако лошу економску ситуацију и да све то пребаци на Владимира Путина. Тако се и сада изговор за проглашавање ванредног стања у земљи, а везано за енергетику, тражи у руској специјалној операцији у Украјини, каже политички аналитичар из Вашингтона Обрад Кесић.
Амерички председник Џозеф Бајден прогласио је, наиме, ванредно стање у земљи због претњи од недовољне доступности капацитета за производњу електричне енергије, дајући хитна овлашћења државном секретару за трговину Ђини Рејмондо да решава овај проблем тако што ће одобрити ослобађање од царина на увоз соларних ћелија и модула из Камбоџе, Малезије, Тајланда и Вијетнама.
Бајден је рекао да је руска специјална војна операција у Украјини један од фактора који је допринео ванредном стању, тврдећи да је она пореметила глобална енергетска тржишта.
Америка се крије иза Путина
Према речима Кесића, ово није први пут да Вашингтон кривца тражи у Русији.
„То је стратегија ове администрације од самог почетка и креће се од питања инфлације, па све до проглашавања овог ванредног стања везаног за енергетику. Они су у више наврата покушавали да користе разне фразе које би асоцирале на то да су све економске тешкоће везане за Владимира Путина, од „Путиновог пореза“, до „Путин као главни извор инфлације“. Али, та стратегија не показује добре резултате јер све анкете говоре да, у суштини, највећи део грађана Сједињених Држава за лоше економско стане криви администрацију и самог председника. У том смислу можемо рећи да ипак не успевају у томе да се дистанцирају од одговорности за овако лоше стање“, примећује Кесић.
Амерички грађани, напомиње наш саговорник, живе све теже и морају да доносе тешке одлуке везане за породични буџет:
„Обични грађани више немају стрпљења да трпе објашњавања да је неко други одговоран за ову ситуацију. Они траже одговорност својих представника власти и неке мере који би олакшале економске околности и њихову личну економску ситуацију.“
Русија покриће за Бајденову агенду
Проглашење ванредног стања, појашњава наш саговорник, уследило је после Бајденове одлуке да користи ратне законе за подстицање домаће производње соларних панела и других извора за производњу такозване зелене енергије.
„То је исти сет закона на које се позивао и бивши председник Доналд Трамп када је због пандемије прогласио ванредно стање и искористио своја овлашћења да се убрза производња вакцине. Сада се на те законе позива Бајденова администрација како би убрзала производњу и развијање капацитета зелене енергије. У том смислу, овај потез је одговор на недостатак довољног броја извора енергије и на раст цена у Америци, док је са друге стране повезан са свим оним што западне земље предузимају у погледу санкција према Русији, али и са последицама тих санкција“, објашњава Кесић.
Ипак, верује наш саговорник, ова Бајденова одлука више је везана за политичку агенду коју ова администрација спроводи од почетка свог мандата.
„Председник Бајден је још као кандидат обећавао да ће прекинути зависност Америке од, како они то називају, прљаве енергије, као и да ће увести чисте изворе енергије како би Сједињене Државе направиле такозвано велико зелено ресетовање. Дакле, Бајденов потез је у овом моменту више везан за ту агенду и покушај да се спроведе трансформација друштва и да се Америка нагло натера да одбаци нафту као главни енергент и пређе на зелене, односно соларне изворе енергије, него за нешто друго“, наводи наш саговорник.
Три кључна извора економске нестабилности
На питање, у којој мери Америка и обични грађани трпе због политике коју администрација у Вашингтону и њихови савезници воде против Русије, Кесић каже да постоје три кључна извора актуелне економске нестабилности и кризе у земљи.
Први јесте та политичка агенда која је јасно дефинисана за време председничке кампање, када је кандидат Бајден говорио да Америка мора да направи „велики ресет“.
„Он је сматрао да пандемија короне даје прилику за једно такво ресетовање јер је економија потпуно стала и да би било мање болно да се Америка под тим околностима потпуно усмери према зеленим изворима енергије. Али, ова администрација је то посматрала у ширем друштвеном контексту и тај потез био би само један део приче о великој трансформацији друштва, где би демократе могле дугорочно да се одрже на власти“, указује аналитичар.
Други фактор који је изазвао тешку економску ситуацију, додаје наш саговорник, јесте сама пандемија и лоши потези власти у САД, од нивоа држава у Америци па до савезне владе, када је донета одлука да се економија потпуно затвори.
„Сви су знали да такав потез неће бити без последица по економију, као и да ће је бити тешко обновити после таквог затварања, поготово када је то у потпуности постало политичко питање и борба између такозваних плавих демократских власти и држава, и “црвених” републиканских власти који, за разлику од демократа, нису до краја затварали економије у државама у којима су на власти. Дакле, ти потези затварања економије су међу кључним разлозима из којих смо сада у овом јако нестабилном сценарију“, каже Кесић.
Трећи фактор наш саговорник не види толико у сукобу у Украјини, колико у последицама санкција које су Русији уведене од стране западних земаља, а посебно од стране САД.
„Русија се припремала за радикалне потезе Запада. Она можда није до краја очекивала овако радикалне мере, али је свакако правила трансформацију економије како би била што мање зависна од Запада, западног тржишта и капитала. Са друге стране, Запад се за то апсолутно није припремао и није спремно дочекао последице које су могле да се очекују са увођењем радикалних санкција према Русији. Дакле, нису предузели одговорне припреме и мере који би амортизовале све могуће лоше последице увођења санкција, због чега и постоји велика фрустрација на Западу будући да санкције не показују очекиване резултате везано за руску економију“, наводи Кесић.
Последица те фрустрације је, верује Кесић, чињеница да након сваке мере Запада против Русије уследи друга, још радикалнија.
„Али, сваки пут када донесу радикалну одлуку они пуцају сами себи у ногу. Рекао бих и да су са овим санкцијама заправо себи већ пуцали у обе ноге и обе руке, па је тешко очекивати да под таквим околностима можемо имати стабилнију ситуацију, тим пре јер америчка администрација има ту радикалну политичку агенду која је везана за трансформацију економије и ослобађање од такозваних прљавих технологија. Та трансформација била би болна и под најбољим околностима, а сада је не само болна већ и врло деструктивна по америчку економију и обичне грађане”, закључује Обрад Кесић.
Бајден је предложио решавање проблема недовољне производње електричне енергије само постављањем додатних соларних панела, назвавши то једним од „брже растућих извора нове производње струје“. Навео је да би око половине нових капацитета за производњу у 2022. и 2023. години требало да буду соларни панели, али тврди да су ти планови осујећени због недостатка соларних модула.
Он је одбацио идеју да се овај проблем реши додатним коришћењем фосилних горива, наводећи потребу за смањењем утицаја на климу, а истакао је и да је Пентагон недавно препознао климатске промене као претњу националној безбедности САД.
