Велики пораз САД у свом дворишту: Јак одговор Латинске Америке на покушај Бајденовог спектакла
22:30 08.06.2022 (Освежено: 15:31 12.04.2023)
© AFP 2023 / APU GOMES
Пратите нас
Самит Америка, који је почео у Лос Анђелесу, одржава се у сенци бојкота лидера латиноамеричких земаља који су незадовољни одлуком да САД на њега нису позвале представнике свих држава. Са друге стране, Вашингтону прети опасност да се конфронтира са нарастајућим блоком левичарских режима на том континенту.
Покушају Вашингтона да оживи традиционални самит два америчка континента, а који је почео у Лос Анђелесу, прети компромитација због бојкота више латиноамеричких лидера јер на њега нису позвани лидери Венецуеле, Никарагве и Кубе.
Мексико прави пукотину у америчкој политици
Све је, наиме, требало да прође глатко. Самит, припреман више од годину дана, требало је да покаже надмоћ Вашингтона тако што би председник Џозеф Бајден објавио, како су пренели амерички медији, „ново партнерство“ са сиромашним рођацима са југа „као део ширих напора за стабилизацију региона“.
Колико је Вашингтону било стало да самит буде завршен са успешним исходом говори и чињеница да је најављен још прошлог августа, а да су у његову организацију били укључени, поред Бајденовог пријатеља, некадашњег сенатора Криса Дода, и потпредседница Камала Харис, као и Прва дама, Џил Бајден. Они су скоро годину дана путовали широм Латинске Америке лобирајући и прикупљајући подршку за најављено „ново партнерство“, али и за долазак шефова држава на самит. Тако је најављено да ће самиту присуствовати 23 шефова држава.
Међутим, пукотину је направио председник Мексика Андрес Мануел Луис Обрадор, који је најавио да неће доћи на самит јер на њега нису позвани сви латиноамерички лидери. Председници Венецуеле, Никарагве и Кубе, Николас Мадуро, Данијел Ортега и Мигел Дијаз Канел који "не задовољавају америчке демократске стандарде", па нису добили позивницу за спектакл у Лос Анђелесу. Обрадоров пример следили су лидери Ел Салвадора, Гватемале и Хондураса.
Латиноамеричка солидарност и пркос на делу
Тако ће овај самит бити један од најконтроверзнијих, иако је Бајденова администрација учинила све да оживи односе са латиноамеричким континентом, каже хиспаниста Рајко Петровић. Успешно одржавање самита важно је Вашингтону због глобалних превирања, како би се што боље позиционирале на западној хемисфери, додаје он.
„САД сматрају одржавање овог самита изузетно важним и због тога што ће највероватније у другом кругу председничких избора у Колумбији власт добити Густаво Петро. Колумбија је највећи амерички савезник у Латинској Америци и земља у којој левица никада није победила на изборима. Уколико и Лула да Силва победи у председничкој трци у Бразилу, први пут у историји имаћемо ситуацију да ће све велике земље латинске Америке бити предвођене левицом. САД се озбиљно плаше једног ширег блока који би био заснован, не само на основама равноправне сарадње и латиноамеричке интеграције, већ и што је могуће већег одупирања империјалистичким, неоколонијалним претензијама званичног Вашингтона“, објашњава Петровић.
Сам самит биће одржан, али биће у сенци, не само тога да велики број шефова држава неће на њега доћи, него ће послати делегације нижег нивоа, већ и по томе што је велики број латиноамеричких лидера поручило да он неће имати претерану важност управо зато што су са њега априори искључене неке латиноамеричке земље, додаје он.
„То говори о латиноамеричкој солидарности која се поново буди и која, по мом мишљењу, тек може да ојача у контексту политичких превирања. Јер за сада видимо да се Никарагва, Венецуела и Куба, као традиционално пријатељске и партнерске земље Русији, јако добро држе плана да буду „руски играчи“ на том простору и да заједно са Русијом покушају да заштите своје интересе, као и да учествују у глобалним променама“, истиче Петровић.
Одбијање да на самит дођу шефови држава, према Петровићевим речима, показује понос и пркос тих земаља, посебно Мексика који покушава да се наметне као земља предводник латиноамеричког света, што, по својим капацитетима и може да постане.
Мексико је на својој кожи осетио америчку политику, која је, између осталог, дизала и зид на Рио Грандеу, реци која не означава само границу са Мексиком, већ и границу између два света – северноамеричког и хиспаноамеричког.
„Мислим да је порука свих тих лидера да латиноамеричка солидарност треба да буде поново пробуђена и да, на крају крајева, свака латиноамеричка земља има подједнако важну вредност“, сматра Петровић.
Страх од руског утицаја у Латинској Америци
Иако је успео да донекле релаксира односе са појединим латиноамеричким државама, као што су Венецуела и Куба, Џозеф Бајден се, према Петровићевом мишљењу, суочава са неуспехом своје латиноамеричке политике. Иако у почетку релативно мирољубива, промена глобалне геополитичке ситуације променила је Бајденову латиноамеричку стратегију – амерички медији Венецуелу, Никарагву и Кубу често називају „руским тројанским коњима“. Уз то, Бразил, највећа држава Латинске Америке није увео санкције Русији, упркос везаности режима Жаира Болсонара за Вашингтон.
„Латинска Америка, дакле, у очима Стејт департмента сада представља бојно поље, пре свега идеолошко, али и економско и политичко у новој прерасподели карата и улога на међународној политичкој сцени“, закључује Петровић.
