Енглески знају боље него српски: Скандалозни резултати на проби државне матуре
09:18 09.06.2022 (Освежено: 09:49 09.06.2022)
© Tanjug / JADRANKA ILIC
Пратите нас
Ђаци гимназија и средњих стручних школа у Србији боље знају енглески језик од српског. То су показали резултати пилотирања државне матуре, према којима су будући матуранти из енглеског језика освојили просечно 64 бода, а из српског 47 од максималних 100 поена. Пилотирање је показало и врло слаб резултат из математике – просек је свега 18 поена.
Да је реч о оцени, из математике би са оволико бодова добили чистог кеца.
Ове запањујуће лоше резултате из српског језика и математике, који се, иначе, полажу на свим завршним испитима као обавезни, професори и психолози приписују недостатку мотивације да ученици покажу стварно знање, али и прагматичношћу младе генерације која неће да ради ништа за шта процени да јој не треба. Јер пилотирање државне матуре ничим није било условљено, ђацима је остављено на вољу да у њему учествују, а према искуствима професора који су дежурали, велики број њих напустио је испит након пола сата.
Што се тиче бољег познавања енглеског језика него српског, наши саговорници сматрају да је реч и о занемаривању матерњег језика у школама, великом утицају англосаксонске културе, али и економским разлозима, јер деца уче стране језике да би лакше отишла у земље западне Европе на факултет или да раде.
„Општи глобални миље је под јаким утицајем англосаксонске културе, а енглески језик почиње да заузима место латинског језика у доба хуманизма и ренесансе, као језик опште комуникације. Ко зна тај језик, лакше ће наћи посао ван земље или отићи на студије“, каже професор Филолошког факултета др Славко Петаковић.
Он указује и да статус нашег језика у настави није добар и подсећа да се лингвисти залажу за давање натпредметног статуса српском језику. Проф. Петаковић наглашава да се незнање матерњег језика одражава и на све друге предмете, па и на математику.
„Ако ученик не разуме прочитани текст, он не може да ради ни математику, ни хемију, нити било који други предмет“, упозорава Петаковић.
Истовремено, професор математике и директор престижне новосадске гимназије „Јован Јовановић Змај“ Радивоје Стојковић сматра да просек од 18 освојених поена – није реално стање.
„Знају они много више, али наша омладина неће да се потруди, прагматична је и понаша се по принципу – ако не морам, нећу. Да би се решили задаци из математике, требало је размишљати, читати задатак, поставити га и урадити, што није могло на брзину, а они не желе да улажу труд ако не морају“, оцењује проф. Стојковић.
Он наводи пример једног свог ученика који је предао празне папире из сва три теста и рекао – ко може да ми узме девет сати мог живота (испити су, иначе, трајали по 120 минута) и изашао не урадивши ниједан задатак, иако је изванредан ђак.
„Сигуран сам да овакав резултат не би био да су полагали ‘праву" државну матуру или пријемни испит“, истиче Стојковић.
„Матуранти једноставно нису желели да помогну систему да припреми државни испит тако што ће, без услова, учествовати у пилотирању. То је питање односа према друштвеним обавезама, систему и то је питање грађанске свести. Мене више брине што тога нема и на томе се мора радити“, каже он.
За Ивана Ивића, професора Филозофског факултета у пензији, резултати пилотирања државне матуре су – веома лоши и забрињавајући, али нису неочекивани.
„С обзиром на то како се ради у школама и колико има одликаша без стварног знања, није ни чудо што је просек из математике 18 бодова, из српског 47“, каже проф. Ивић за Новости.
„То што су показали знатно боље знање из енглеског језика није резултат школског знања. Показује се да је учење ван школе ефикасније и да за то деца имају јаку мотивацију“, каже она.
Проф. Ивић поручује да нам је потребна озбиљна државна матура какао би се видело стварно знање и како бисмо знали шта треба предузети.
21 Фебруар 2022, 16:57
