https://sputnikportal.rs/20220613/geneticari-otkrili-sta-je-zblizilo-ljude-i-pse--1138419052.html
Генетичари открили шта је зближило људе и псе
Генетичари открили шта је зближило људе и псе
Sputnik Србија
Мутације у гену који учествује у производњи хормона стреса кортизола имале су улогу у припитомљавању паса, наводи нова студија. 13.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-13T23:55+0200
2022-06-13T23:55+0200
2022-06-13T23:55+0200
друштво
пси
кућни љубимци
магазин
наука и технологија
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/06/0d/1138418892_0:122:1920:1202_1920x0_80_0_0_4d80bd0ee4755c57d7af308399a13f63.jpg
Научници су тестирали 624 домаћа пса путем два теста. У првом тесту, животиње су морале да погоде испод које посуде је сакривена храна, док су их експериментатори водили невербалним знацима: буљење, показивање, тапкање. Ово је био начин да се тестира колико пси разумеју људске гестове. Резултати студије објављени су у часопису „Сајентифик репортс“.Током другог теста, четвороношци су морали сами да отворе кутију да би узели посластицу. Током тог времена, научници су мерили колико често и колико дуго пас гледа у експериментаторе, чекајући да му он да награду. Тако су тестирали друштвену приврженост животиње људима.Главни аутор студије Михо Нагасава и његове колеге поделили су псе у две групе: „старе расе“, генетски блиске вуковима, као што су хаскији, и „опште расе“, које су укључивале све остале. Испоставило се да су „стари пси“ ређе гледали у експериментаторе када су обављали самосталан задатак. Аутори рада указују да је то због слабије привржености ове групе људима. Приликом извођења првог теста нису нађене значајне разлике између раса.Након тога, истраживачи су проверили како се две групе разликују у генима који уточу на социјалне вештине. Посебно су посматрани гени за окситоцин (ОТ), рецептор окситоцина (ОТР), рецептор меланокортина 2 (МЦ2Р) и ген који се зове ВБСЦР17, који су у корелацији са хипердруштвеним понашањем.Показало се да су две промене у гену МЦ2Р повезане како са правилном интерпретацијом гестова у првом задатку, тако и са чешћим погледом на експериментаторе у другом, независном задатку. Аутори указују да је МЦ2Р, који је укључен у производњу хормона стреса код људи, можда имао улогу у припитомљавању паса.
https://sputnikportal.rs/20220402/kako-psi-mogu-pozitivno-da-uticu-na-zdravlje-ljudi-1135991845.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, пси, кућни љубимци, магазин, наука и технологија
друштво, пси, кућни љубимци, магазин, наука и технологија
Генетичари открили шта је зближило људе и псе
Мутације у гену који учествује у производњи хормона стреса кортизола имале су улогу у припитомљавању паса, наводи нова студија.
Научници су тестирали 624 домаћа пса путем два теста. У првом тесту, животиње су морале да погоде испод које посуде је сакривена храна, док су их експериментатори водили невербалним знацима: буљење, показивање, тапкање. Ово је био начин да се тестира колико пси разумеју људске гестове. Резултати студије објављени су
у часопису „Сајентифик репортс“.
Током другог теста, четвороношци су морали сами да отворе кутију да би узели посластицу. Током тог времена, научници су мерили колико често и колико дуго пас гледа у експериментаторе, чекајући да му он да награду. Тако су тестирали друштвену приврженост животиње људима.
Главни аутор студије Михо Нагасава и његове колеге поделили су псе у две групе: „старе расе“, генетски блиске вуковима, као што су хаскији, и „опште расе“, које су укључивале све остале. Испоставило се да су „стари пси“ ређе гледали у експериментаторе када су обављали самосталан задатак. Аутори рада указују да је то због слабије привржености ове групе људима. Приликом извођења првог теста нису нађене значајне разлике између раса.
Након тога, истраживачи су проверили како се две групе разликују у генима који уточу на социјалне вештине. Посебно су посматрани гени за окситоцин (ОТ), рецептор окситоцина (ОТР), рецептор меланокортина 2 (МЦ2Р) и ген који се зове ВБСЦР17, који су у корелацији са хипердруштвеним понашањем.
Показало се да су две промене у гену МЦ2Р повезане како са правилном интерпретацијом гестова у првом задатку, тако и са чешћим погледом на експериментаторе у другом, независном задатку. Аутори указују да је МЦ2Р, који је укључен у производњу хормона стреса код људи, можда имао улогу у припитомљавању паса.
