Одржана комеморативна академија поводом 23. годишњице битке на Кошарама
22:41 13.06.2022 (Освежено: 10:57 14.06.2022)
© Tanjug / SAVA RADOVANOVIC
Пратите нас
Комеморативна академија поводом обележавања 23. године од завршетка битке на Кошарама, једне од најтежих у новијој историји, у којој је 108 припадника Војске Југославије погинуло бранећи државну границу од албанских снага одржана је вечерас у Београду.
Србија ће наставити да испуњава дужности на које су их жртве хероја са Кошара обавезале - да јача и да буде победничка на свим пољима, да буде земља која се неће одрећи слободе и незaвисности одлучивања - основног јемца мира, суверенитета и територијалног интегритета, изјавила је премијерка Ана Брнабић.
Брнабићева је то рекла на комеморативној академији поводом обележавања 23. године од завршетка битке на Кошарама, једне од најтежих у новијој историји, у којој је 108 припадника Војске Југославије, од тога 50 младића на одслужењу војног рока, погинуло бранећи државну границу од албанских снага.
"Зато је наше обећање вечерас свим херојима да ћемо снажно, поносно и часно чувати Србију, њену слободу и независност, суверенитет и територијални интегритет, да никада нећемо угрозити друге али да ћемо увек бранити оно што је наше и да ћемо наставити да испуњавамо дужности на које су их њихове жртве обавезале", рекла је Брнабићева.
Брнабић је нагласила да данас дајемо све од себе да Србија буде победничка на свим аспектима у економији, иновацијама, у култури, науци спорту, просвети, економији, образовању, како би свесна жртава 108 хероја са Кошара имала пун историјски смисао.
Како каже, најмање што можемо да учинимо за те хероје који су нам показали шта значи храброст и ултимативна жртва, је да сваки дан дајемо све од себе за земљу за који су такви хероји дали животе.
"И нека залог свакој будућој генерацији буде залог то да се никада не одрекну слободе и независности одлучивања основног јемца мира, суверенитета и територијалног интегритета, а данас најбољи пример је како се то чини, председник Србије који је последњи пут на тешким састанцима прошле недеље показао како се брани интерес своје земље, који у готово немогућим условима рата на истоку Европе и огромних притисака прати и бира интерес грађана Србије, испуњава председничку заклетву достојну најдостојнијег начина на који су јунаци са Кошара одржали своју војничку заклетву чинећи да идеали тих јунака и вас овде буду испуњени", рекла је Брнабићева.
Председница Владе Србије је нагласила да морамо да покушамо да дорастемо тим херојима и учинимо све да ниједна нова генерација опет не буде принуђена да подноси њихове и наше жртве.
Према њеним речима, то да градимо Србију сваки дан, да је снажимо јачамо, јесте најбољи начин да херојима са Кошара захвалимо за жртву.
"То је најбољи начин да 23 године касније кажемо хвала за слободу и за ову земљу. Хвала за све оно што сте бранили, незамисливе људске напоре које сте улагали да одбраните своју отаџбину", рекла је она и нагласила да слобода и мир јесу и биће императив за оно за шта се Србија свакодневно бори.
Комеморативној академији поводом обележавања 23. године од завршетка битке на Кошарама поред бораца - учесника битке, чланова њихових породица, породица страдалих, између осталих, присуствовали су и министри Дарија Кисић, Новица Тончев, Томислав Момировић, Анђелка Атанасковић, директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић, представници Војске Србије, СПЦ и удружења бораца.
Организатор комеморативне академије је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Поред бораца - учесника битке, чланова њихових породица, породица страдалих, између осталих, присуствовали су и министри Дарија Кисић, Новица Тончев, Томислав Момировић, Анђелка Атанасковић, директор Канцеларије за КиМ Петар Петковић, представници Војске Србије, СПЦ и удружења бораца.
Организатор комеморативне академије је Одбор Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
Битка која је зауставила НАТО поход и продор албанских снага
Битка на Кошарама заједно са оном на Паштрику, која је уследила након 78 дана, зауставила је НАТО поход на СРЈ, али и продор албанских снага, а за тај велики успех, заслужни су обични војници, борци и старешине тактичких јединица.
На Кошарама је страдао 21 официр и подофицир, 50 младића на одслужењу војног рока, 13 војних обвезника и 24 добровољца. Рањено их је 256 и сви су они данас ратни и војни инвалиди.
Око 1.500 припадника војске Савезне Републике Југославије супротставило се надмоћнијој формацији терористичке војске Косова, која је била под командом НАТО официра, а у њиховом првом ешалону биле су две бригаде од 6.000 људи.
Други ешалон чинила је „атлантска бригада” добровољаца из западних земаља, а резерву зелене беретке, маринци и припадници Легије странца, пренео је Танјуг.
Имали су, између осталог, хеликоптере „апаче“, оклопни батаљон, артиљеријску рактетну дивизију, бацаче ракета.
У оквиру медијског пројекта којим је обележено 20 година од НАТО агресије на СРЈ, Спутњик је снимио кратак документарни филм о Бици на Кошарама, која је због храбрости и надљудског напора младих војника ушла у историју српског ратовања. Погледајте причу о Тибору Церни, једном од 108 припадника војске који се нису вратили са Косова:
