https://sputnikportal.rs/20220615/da-li-zmije-imaju-kicmu-zadivljujuca-fleksibilnost-gmizavca-kojeg-se-mnogi-ljudi-plase-foto-1138573446.html
Да ли змије имају кичму: Задивљујућа флексибилност гмизавца којег се многи људи плаше /фото/
Да ли змије имају кичму: Задивљујућа флексибилност гмизавца којег се многи људи плаше /фото/
Sputnik Србија
Иако одговор на питање "да ли змије имају кичму" може да буде кратак, много је потпитања чији су одговори интересантни. 15.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-15T22:01+0200
2022-06-15T22:01+0200
2022-06-15T22:01+0200
живи свет и генетика
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112035/27/1120352730_0:100:1920:1180_1920x0_80_0_0_2b1c5c138672c1d6c02e661d481bfdee.jpg
Укратко, да. Све змије имају кичму. Гмизавци су кичмењаци, што значи да имају чврст скелет сачињен од костију и хрскавице. Што више пршљенова има змија, то ће њено тело бити дуже.Задивљујућа флексибилностСкелети змија се састоје од три главне компоненте: лобање, пршљенова и ребара. Група змија у коју спадају бое и питони, имају и остатке задњих удова и кости кукова, иако немају никакву употребу.Структура кичменог стуба је оно што змији даје задивљујућу флексибилност. Сваки пршљен је повезан са следећим интервертебралним дисковима који су формирани од хрскавице и мреже мишића. Због тога змије имају већи опсег кретања у односу на друге кичмењаке.Људи, на пример, имају 33 кости у кичменом стубу. Змије, у зависности од врсте, могу да имају између 100 и 605 костију у кичми!Змије имају две врсте пршљенова.Прекаудални пршљенови чине главни део тела од лобање до репа. Змије могу имати 100 до 400 прекаудалних костију у зависности од тога којој врсти припадају. За сваки прекаудални пршљен причвршћен је пар ребара. Ова ребра имају зглобове који змији омогућавају бочно и вертикално кретање. Ова флексибилна ребра помажу такође и у процесу варења.Каудални пршљенови чине репни део и код већине немају ребарне кости. Репни део змије има између 10 и 205 пршљенова, пише „Национална географија“.Зашто могу да поједу плен већи од њихЗмије су у стању да поједу плен већи од њих. То успевају јер имају потпуно функционалан и сложен систем за варење, који укључује уста, једњак, желудац, црева и анус. Горња и доња вилица змијске лобање могу да се отворе и до 150 степени. Поред тога, доња и горња вилица нису спојене, само су повезане лигаментима.Ребра су такође важан фактор код варења. Кугласте и зглобове ребара који омогућавају бочно и вертикално померање, змија користи како би помогла кретање плена кроз дигестивни тракт.Како би избегла унутрашње повреде од рогова, канџи и удова, жлезде које се налазе у устима луче ензим који облаже плен.Унутрашњи органи су распоређени дуж целог тела. Стомак је у облику слова „Ј“ и чине га еластична ткива која могу да се растегну.Акција гутања доводи змију у опасност од напада грабљиваца или других змија, јер гутање великог плена попут антилопе или свиње може да потраје неколико сати. Зато, ако змија осети претњу, повратиће свој плен.Пресвлачење кожеКао и стомак и змијска кожа је еластична и такође се растеже како би помогла змији да прогута велики плен. Змија током раста неколико пута пресвлачи кожу - углавном четири до осам пута годишње, у зависности од брзине раста, старости, спољашње температуре и учесталости храњења.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика, магазин
живи свет и генетика, магазин
Да ли змије имају кичму: Задивљујућа флексибилност гмизавца којег се многи људи плаше /фото/
Иако одговор на питање "да ли змије имају кичму" може да буде кратак, много је потпитања чији су одговори интересантни.
Укратко, да. Све змије имају кичму. Гмизавци су кичмењаци, што значи да имају чврст скелет сачињен од костију и хрскавице. Што више пршљенова има змија, то ће њено тело бити дуже.
Задивљујућа флексибилност
Скелети змија се састоје од три главне компоненте: лобање, пршљенова и ребара. Група змија у коју спадају бое и питони, имају и остатке задњих удова и кости кукова, иако немају никакву употребу.
Структура кичменог стуба је оно што змији даје задивљујућу флексибилност. Сваки пршљен је повезан са следећим интервертебралним дисковима који су формирани од хрскавице и мреже мишића. Због тога змије имају већи опсег кретања у односу на друге кичмењаке.
Људи, на пример, имају 33 кости у кичменом стубу. Змије, у зависности од врсте, могу да имају између 100 и 605 костију у кичми!
Змије имају две врсте пршљенова.
Прекаудални пршљенови чине главни део тела од лобање до репа. Змије могу имати 100 до 400 прекаудалних костију у зависности од тога којој врсти припадају. За сваки прекаудални пршљен причвршћен је пар ребара. Ова ребра имају зглобове који змији омогућавају бочно и вертикално кретање. Ова флексибилна ребра помажу такође и у процесу варења.
Каудални пршљенови чине репни део и код већине немају ребарне кости. Репни део змије има између 10 и 205 пршљенова,
пише „Национална географија“.
Зашто могу да поједу плен већи од њих
Змије су у стању да поједу плен већи од њих. То успевају јер имају потпуно функционалан и сложен систем за варење, који укључује уста, једњак, желудац, црева и анус. Горња и доња вилица змијске лобање могу да се отворе и до 150 степени. Поред тога, доња и горња вилица нису спојене, само су повезане лигаментима.
Ребра су такође важан фактор код варења. Кугласте и зглобове ребара који омогућавају бочно и вертикално померање, змија користи како би помогла кретање плена кроз дигестивни тракт.
Како би избегла унутрашње повреде од рогова, канџи и удова, жлезде које се налазе у устима луче ензим који облаже плен.
Унутрашњи органи су распоређени дуж целог тела. Стомак је у облику слова „Ј“ и чине га еластична ткива која могу да се растегну.
Акција гутања доводи змију у опасност од напада грабљиваца или других змија, јер гутање великог плена попут антилопе или свиње може да потраје неколико сати. Зато, ако змија осети претњу, повратиће свој плен.
Као и стомак и змијска кожа је еластична и такође се растеже како би помогла змији да прогута велики плен. Змија током раста неколико пута пресвлачи кожу - углавном четири до осам пута годишње, у зависности од брзине раста, старости, спољашње температуре и учесталости храњења.
