https://sputnikportal.rs/20220615/moze-li-ukrajina-preko-reda-u-eu-olivera-ikodinovic-rusija-evropska-unija-1138573143.html
Може ли Украјина преко реда у ЕУ
Може ли Украјина преко реда у ЕУ
Sputnik Србија
Корупција, сиромаштво, проблеми са владавином права и демократијом, као и актуелна војна криза ометају придруживање Украјине Европској унији. Због тога... 15.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-15T22:10+0200
2022-06-15T22:10+0200
2022-06-15T22:10+0200
свет
свет
свет – политика
русија
русија – политика
запад
украјина
европска унија (еу)
сад
западни балкан
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111387/91/1113879145_0:207:2440:1579_1920x0_80_0_0_d6122d4dcacbdf47cf3a475a4c513571.jpg
Осим тога, аналитичари „нису сигурни“ да Кијев у потпуности дели вредности ЕУ као што су „различитости, толеранција и заједништво различитих етничких група“.Још једна баријера за улазак Украјине у ЕУ везана је за чињеницу да би било неправедно пустити земљу у ту унију преко реда. Украјина жели убрзано учлањење, али у ЕУ за сада нема јединственог става о томе.„Главне баријере за приступање Украјине ЕУ називају саме чланице ЕУ. То је неспремност Украјине да се повинује захтевима на којима је изграђена Европска унија. Прва замерка је ниво корупције у тој земљи. Друга замерка је то што прописи и одредбе на основу којих функционише национална привреда Украјине не одговарају критеријумима и захтевима на основу којих функционишу привреде других земаља ЕУ“, каже руски политиколог Јуриј Светов.Очекује се да се питање давања статуса кандидата за ЕУ Украјини - што је први корак на дугом путу до чланства - буде на дневном реду лидера ЕУ већ овог месеца, пре краја француског председавања.Украјински председник Владимир Зеленски поднео је захтев за чланство Украјине у ЕУ 28. фебруара ове године, четири дана након што је Русија покренула специјалну војну операцију са циљем демилитаризације и денацификације те земље.Процедура за приступање ЕУ састоји се од неколико фаза и често траје годинама, па и деценијама, што се може видети на примеру Турске, која је аплицирала још 1987. године. За добијање статуса кандидата потребна је једногласна одлука земаља ЕУ.Чак 438 посланика Европског парламента гласало је за резолуцију којом се тражи да Украјина добије статус кандидата за чланство у ЕУ. Међутим, јединства није било - 65 парламентараца је било против, док су 94 била уздржана. У резолуцији се каже да је одлука ЕП јасан политички знак солидарности са украјинским народом.Гласање у Европском парламенту (ЕП) не значи да је Украјина добила статус кандидата, јер резолуције ЕП нису обавезујуће. Следећа фаза биће разматрање тог питања у Европској комисији, које је заказано за 17. јун, а затим ће се о статусу Украјине као кандидата разговарати на састанку Савета Европе 23-24. јуна.Да би се придружила Европској унији, држава мора испунити низ критеријума, међу којима су посвећеност демократији, стабилна финансијска позиција и тржишна економија која добро функционише. Држава постаје пуноправна чланица након спровођења реформи и неколико фаза усаглашавања са ЕУ. Хрватска је била последња држава која је постала пуноправна чланица ЕУ, а чекала је у реду 10 година. Примљена је тек 2013. године.Штап све дужи, шаргарепа све даљаФранцуски министар европских послова Клемен Боне оценио је да ће за улазак Украјине у ЕУ вероватно бити потребно 15 или 20 година и препоручио да Кијев у међувремену уђе у Европску политичку заједницу, како је предложио председник Француске Емануел Макрон.Чак и немачки медији сматрају да „сажаљење за кризом разорену земљу не би требало да утиче на одлуку ко ће постати кандидат за улазак у ЕУ. Напротив, то је пре повод да се покаже опрез“. Како наводе, било би погрешно пустити Украјину да напредује ка статусу чланства, док земље кандидати морају да иницијативу преузимају саме. Не ради се само о унутрашњим политичким реформама, већ и о преоријентацији система вредности и геополитичког курса.Увлачење Украјине у ЕУ повезано је са политичким разлозима, док је са економске тачке гледишта то апсурдно, јер ће та земља бити на терету богатих европских држава.„Немачка, Француска и Холандија, чије су економије на високом нивоу и које улажу у ЕУ, добијајући тако предности заједничког тржишта за промоцију својих производа, виде да ће улазак Украјине у ЕУ пасти на њихов терет. Мораће да плате још више, а да од тога добију још мање“, каже Светов.Осим тога, улазак Украјине у ЕУ јача конфронтацију између Европске уније и Руске Федерације, упозорио је експерт.Договор о потписивању Споразума о придруживању између Украјине и ЕУ постигнут је 2008. године у Паризу, а потписан је 2014. Томе су претходили протести и немири на Мајдану, након што је тадашњи председник Виктор Јанукович најавио обуставу процеса евроинтеграција. Запад је ставио Кијев пред избор – Русија или ЕУ, чиме је земља гурнута у хаос у који тоне све дубље.Као резултат смене власти и сукоба са Русијом, нове кијевске власти су поново започеле активно приближавање ЕУ... То је прича о „штапу и шаргарепи“, истиче Светов. Штап је све дужи, а шаргарепа све даља.„Пред Украјином ту ‘шаргарепу’ држе већ скоро две деценије. Мајдан је прошао у уверењу да Украјина само што није добила статус чланице ЕУ, а заправо тек сад добија обећање о статусу кандидата. Турска је кандидат за чланство у ЕУ од 1999. Дакле, 23 године, а и даље није познато када ће ући. Исто ће бити и са Украјином. Међутим, дати Украјини прилику да убрза улазак у ЕУ значи довести до снажног сукоба са Турском, која у реду стоји већ дуго и још је гурају уназад, а такође и сукоба са Грузијом, која већ говори да заслужује улазак у ЕУ, пре него Украјина и Молдавија, а да не говоримо о земљама Западног Балкана. Испада да земље које немају сукоб на својој територији морају да чекају“, каже Светов.Експерт је сигуран да превременог пријема Украјине у ЕУ неће бити, јер је питање шта ће уопште остати од Украјине и каква ће она бити. Уосталом, Кијев и нема шта да понуди Европи.„Украјина једино може да се понуди као плантажа за узгајање жита, кукуруза, своја ђубрива, пољопривредне производе и може да понуди то што су хемијска предузећа производила и то је све. Међутим, ЕУ све то можда да добије и без примања Украјине у чланство“, наводи експерт.Украјина – упориште Запада за борбу против РусијеГлавни аргумент Кијева за улазак у ЕУ је заштита Европе, европске цивилизације, од наводне руске агресије.Експерт напомиње да се и позиција Москве по питању уласка Украјине у ЕУ мењала у складу са ситуацијом и да је на то била приморана због ратоборне политике Запада.„Када је Јанукович 2013. требало да потпише споразум са ЕУ, Русија је рекла да је то њихово право, али да ће привилегије које Украјина ужива у односима са Москвом у испоруци гаса и слично бити укинуте, јер напуштајући оне организације у којима је била са Русијом Украјина прелази у другу сферу. Упозорени су на то. У суштини, Русија је била спокојна по питању свега тога, све док лидери ЕУ нису објавили потребу за јачањем војне компоненте и док нису почели разговори о одбрани, заједничкој војсци. Тек тада је Русија изјавила да преиспитује свој став према уласку Украјине у такву ЕУ. Дакле, став ће бити негативан“, наводи Светов.Експерт истиче да је Украјина потребна Западу само као упориште против Русије, као инструмент за борбу против Москве.„Зашто ЕУ прима нове чланице и која је од нових земаља-чланица дала прави допринос привреди ЕУ? Можда нешто мало Мађарска и Чешка, а шта су остале дале?! Апсолутно ништа! Шта држава попут Црне Горе може дати Европској унији? Ништа! Али, они покушавају да их приме, јер то значи ново тржиште и омогућава да се формално прогласи да је ЕУ цела Европа. Русија је у реду, али прича о целој Европи звучи примамљиво. Није чудно што је Макрон јуче изјавио да је Русија део европског континента, да не могу да отргну Русију од Европе. Ипак, Русија, осим Европе, има и Азију, док Европа нема други континент. Зато Европа мора да рачуна на Русију, највећу државу у Европи и свету, а Украјина је увек била потребна као анти-Русија, као противтежа“, закључио је експерт.
https://sputnikportal.rs/20220612/utesni-austrijski-papir-eu-ni-da-odbaci-ni-da-primi-zapadni-balkan-a-ukrajina-da-ceka-u-redu-1138392300.html
украјина
сад
западни балкан
турска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
свет, свет – политика, русија, русија – политика, запад, украјина, европска унија (еу), сад, западни балкан, турска, виктор јанукович, емануел макрон, владимир зеленски, анализе и мишљења, чланство у еу, проширење еу
свет, свет – политика, русија, русија – политика, запад, украјина, европска унија (еу), сад, западни балкан, турска, виктор јанукович, емануел макрон, владимир зеленски, анализе и мишљења, чланство у еу, проширење еу
Може ли Украјина преко реда у ЕУ
Корупција, сиромаштво, проблеми са владавином права и демократијом, као и актуелна војна криза ометају придруживање Украјине Европској унији. Због тога, уверени су експерти, Украјина неће постати део те велике европске породице, барем не у догледној будућности.
Осим тога, аналитичари „нису сигурни“ да Кијев у потпуности дели вредности ЕУ као што су „различитости, толеранција и заједништво различитих етничких група“.
Још једна баријера за улазак Украјине у ЕУ везана је за чињеницу да би било неправедно пустити земљу у ту унију преко реда. Украјина жели убрзано учлањење, али у ЕУ за сада нема јединственог става о томе.
„Главне баријере за приступање Украјине ЕУ називају саме чланице ЕУ. То је неспремност Украјине да се повинује захтевима на којима је изграђена Европска унија. Прва замерка је ниво корупције у тој земљи. Друга замерка је то што прописи и одредбе на основу којих функционише национална привреда Украјине не одговарају критеријумима и захтевима на основу којих функционишу привреде других земаља ЕУ“, каже руски политиколог Јуриј Светов.
Очекује се да се питање давања статуса кандидата за ЕУ Украјини - што је први корак на дугом путу до чланства - буде на дневном реду лидера ЕУ већ овог месеца, пре краја француског председавања.
Украјински председник Владимир Зеленски поднео је захтев за чланство Украјине у ЕУ 28. фебруара ове године, четири дана након што је Русија покренула специјалну војну операцију са циљем демилитаризације и денацификације те земље.
Процедура за приступање ЕУ састоји се од неколико фаза и често траје годинама, па и деценијама, што се може видети на примеру Турске, која је аплицирала још 1987. године. За добијање статуса кандидата потребна је једногласна одлука земаља ЕУ.
Чак 438 посланика Европског парламента гласало је за резолуцију којом се тражи да Украјина добије статус кандидата за чланство у ЕУ. Међутим, јединства није било - 65 парламентараца је било против, док су 94 била уздржана. У резолуцији се каже да је одлука ЕП јасан политички знак солидарности са украјинским народом.
Гласање у Европском парламенту (ЕП) не значи да је Украјина добила статус кандидата, јер резолуције ЕП нису обавезујуће. Следећа фаза биће разматрање тог питања у Европској комисији, које је заказано за 17. јун, а затим ће се о статусу Украјине као кандидата разговарати на састанку Савета Европе 23-24. јуна.
Да би се придружила Европској унији, држава мора испунити низ критеријума, међу којима су посвећеност демократији, стабилна финансијска позиција и тржишна економија која добро функционише. Држава постаје пуноправна чланица након спровођења реформи и неколико фаза усаглашавања са ЕУ. Хрватска је била последња држава која је постала пуноправна чланица ЕУ, а чекала је у реду 10 година. Примљена је тек 2013. године.
Штап све дужи, шаргарепа све даља
Француски министар европских послова Клемен Боне оценио је да ће за улазак Украјине у ЕУ вероватно бити потребно 15 или 20 година и препоручио да Кијев у међувремену уђе у Европску политичку заједницу, како је предложио председник Француске Емануел Макрон.
Чак и немачки медији сматрају да „сажаљење за кризом разорену земљу не би требало да утиче на одлуку ко ће постати кандидат за улазак у ЕУ. Напротив, то је пре повод да се покаже опрез“. Како наводе, било би погрешно пустити Украјину да напредује ка статусу чланства, док земље кандидати морају да иницијативу преузимају саме. Не ради се само о унутрашњим политичким реформама, већ и о преоријентацији система вредности и геополитичког курса.
„’За’ су оне земље које су, у ствари, лезилебовићи у ЕУ тј. балтичке земље и Пољска. Њихове економије, посебно балтичких земаља, мало чиме доприносе укупној економији ЕУ, а живе од онога што им даје Европа... С друге стране, оне земље чија привреда више доприноси ЕУ него што од ње добија, предлажу да се добро размисли и да се пажљиво размотри да ли је Украјина потребна Европи“, наводи експерт.
Увлачење Украјине у ЕУ повезано је са политичким разлозима, док је са економске тачке гледишта то апсурдно, јер ће та земља бити на терету богатих европских држава.
„Немачка, Француска и Холандија, чије су економије на високом нивоу и које улажу у ЕУ, добијајући тако предности заједничког тржишта за промоцију својих производа, виде да ће улазак Украјине у ЕУ пасти на њихов терет. Мораће да плате још више, а да од тога добију још мање“, каже Светов.
Осим тога, улазак Украјине у ЕУ јача конфронтацију између Европске уније и Руске Федерације, упозорио је експерт.
Договор о потписивању Споразума о придруживању између Украјине и ЕУ постигнут је 2008. године у Паризу, а потписан је 2014.
Томе су претходили протести и немири на Мајдану, након што је тадашњи председник
Виктор Јанукович најавио обуставу процеса евроинтеграција. Запад је ставио Кијев пред избор – Русија или ЕУ, чиме је земља гурнута у хаос у који тоне све дубље.
Као резултат смене власти и сукоба са Русијом, нове кијевске власти су поново започеле активно приближавање ЕУ... То је прича о „штапу и шаргарепи“, истиче Светов. Штап је све дужи, а шаргарепа све даља.
„Пред Украјином ту ‘шаргарепу’ држе већ скоро две деценије. Мајдан је прошао у уверењу да Украјина само што није добила статус чланице ЕУ, а заправо тек сад добија обећање о статусу кандидата. Турска је кандидат за чланство у ЕУ од 1999. Дакле, 23 године, а и даље није познато када ће ући. Исто ће бити и са Украјином. Међутим, дати Украјини прилику да убрза улазак у ЕУ значи довести до снажног сукоба са Турском, која у реду стоји већ дуго и још је гурају уназад, а такође и сукоба са Грузијом, која већ говори да заслужује улазак у ЕУ, пре него Украјина и Молдавија, а да не говоримо о земљама Западног Балкана. Испада да земље које немају сукоб на својој територији морају да чекају“, каже Светов.
Експерт је сигуран да превременог пријема Украјине у ЕУ неће бити, јер је питање шта ће уопште остати од Украјине и каква ће она бити. Уосталом, Кијев и нема шта да понуди Европи.
„Украјина једино може да се понуди као плантажа за узгајање жита, кукуруза, своја ђубрива, пољопривредне производе и може да понуди то што су хемијска предузећа производила и то је све. Међутим, ЕУ све то можда да добије и без примања Украјине у чланство“, наводи експерт.
Украјина – упориште Запада за борбу против Русије
Главни аргумент Кијева за улазак у ЕУ је заштита Европе, европске цивилизације, од наводне руске агресије.
„Заправо, Украјина не штити европску цивилизацију, него европској цивилизацији служи као полигон за испробавање метода борби са Русијом и као полигон за тестирање европског оружја“, каже Светов.
Експерт напомиње да се и позиција Москве по питању уласка Украјине у ЕУ мењала у складу са ситуацијом и да је на то била приморана због ратоборне политике Запада.
„Када је Јанукович 2013. требало да потпише споразум са ЕУ, Русија је рекла да је то њихово право, али да ће привилегије које Украјина ужива у односима са Москвом у испоруци гаса и слично бити укинуте, јер напуштајући оне организације у којима је била са Русијом Украјина прелази у другу сферу. Упозорени су на то. У суштини, Русија је била спокојна по питању свега тога, све док лидери ЕУ нису објавили потребу за јачањем војне компоненте и док нису почели разговори о одбрани, заједничкој војсци. Тек тада је Русија изјавила да преиспитује свој став према уласку Украјине у такву ЕУ. Дакле, став ће бити негативан“, наводи Светов.
Експерт истиче да је Украјина потребна Западу само као упориште против Русије, као инструмент за борбу против Москве.
„Зашто ЕУ прима нове чланице и која је од нових земаља-чланица дала прави допринос привреди ЕУ? Можда нешто мало Мађарска и Чешка, а шта су остале дале?! Апсолутно ништа! Шта држава попут
Црне Горе може дати Европској унији? Ништа! Али, они покушавају да их приме, јер то значи ново тржиште и омогућава да се формално прогласи да је ЕУ цела Европа. Русија је у реду, али прича о целој Европи звучи примамљиво. Није чудно што је
Макрон јуче изјавио да је Русија део европског континента, да не могу да отргну Русију од Европе. Ипак, Русија, осим Европе, има и Азију, док Европа нема други континент. Зато Европа мора да рачуна на Русију, највећу државу у Европи и свету, а Украјина је увек била потребна као анти-Русија, као противтежа“, закључио је експерт.
