Шесторка на балканском попришту: Притиском на Србе хоће да прогнају Русију и Кину
20:06 17.06.2022 (Освежено: 21:05 17.06.2022)
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
У последњих годину дана на делу је права инфлација специјалних представника за Западни Балкан. Са недавно именованим грчким изаслаником, има их чак пет, а Париз планира да пошаље и шестог. Спрема ли се јединствени фронт за притисак на Србију и регион, или ће западне државе бити ривали у борби за утицај на Балкан?
Специјални изасланици који су већ на задатку су: Мирослав Лајчак у име ЕУ, Габријел Ескобар испред САД, сер Стјуарт Пич у име Лондона, а Мануел Зарацин представља Немачку.
Софија Грамата управо је постала специјални представник Грчке за западни Балкан, чиме је Атина претекла Француску, која је именовање свог специјалног представника најавила за јули месец.
Ни то није све. Треба узети у обзир да су Метју Палмер и Ангелина Ајнхорст били специјални представници САД и ЕУ за надгледање изборне реформе у БиХ.
Специјални представници као јединствени фронт
Научни сарадник Института за међународну политику и привреду Александар Митић овако тумачи праву поплаву специјалних изасланика које западне државе шаљу на западни Балкан:
„Чињеница је да на то може да се гледа на два начина и вероватно је да су оба исправна јер за оба постоје аргументи. Први је да се ради о потреби чланица ЕУ и САД да покажу одређени притисак према Западном Балкану, да покажу појачано интересовање за регион и да се услед онога што они називају малигним руским и кинеским утицајем, покаже да је ово део, како сматрају, западне интересне сфере“, каже Митић.
Као јединствен фронт који делује на Западном Балкану, специјални изасланици умножавају канале комуникације и стварају синергију међу специјалним представницима западног Балкана. Као аргумент да може бити речи о јединственом фронту може да послужи и чињеница да неки од специјалних изасланика већ сарађују и имају заједничке састанке, додаје Митић.
„Виђали смо специјалног представника Велике Британије који се састаје са америчким представником. Сви они се састају и са Лајчаком и Зарацином. Нема никакве сумње да ће слични састанци и координација постојати и са француским, грчким и било којим другим представником који буде постављен“, сматра Митић.
Главни притисак на Србе
Заједнички појачани притисак и координација усмерен је пре свега на српски фактор, односно Србију, Црну Гору и Републику Српску, додаје наш саговорник. Активности специјалних представника тичу се највише одстрањивања руског и кинеског утицаја са Балкана, те је у том смислу јасно због чега је тај притисак усмерен према српском народу. Као један од примера за своју тезу, Митић наводи улогу Габријела Ескобара у формирању црногорске владе Дритана Абазовића.
Са друге стране, ствар може да се посматра и као покушај различитих земаља да остваре своје партикуларне интересе, можда не на уштрб интереса других западних партнера, али у смислу промоције својих идеја и интереса.
„Сви знамо да интереси САД, Велике Британије и земаља ЕУ нису увек компатибилни. Они јесу компатибилни по питању притисака на Србију, на Републику Српску и генерално по питању српског фактора и борбе против руског и кинеског утицаја. Али постоје различити економски и енергетски интереси који нису увек у сагласју. То, на пример, видимо и по питању регионалних иницијатива где САД подржавају „Отворени Балкан“, а Немачка Берлински процес“, тврди Митић.
Различити нон пејпери
Како би илустровао конкуренцију међу западним државама, наш саговорник подсећа и на појаву већег броја нових идеја у оквиру ЕУ, такозваних нон пејпера, о даљим процесима европских интеграција. Тако Француска предлаже једну верзију са Европском политичком заједницом, а Аустрија другу који говори о новој врсти функционалне интеграције по принципу „корак по корак“, док Немачка говори о бржем приступању Унији без даље разраде како би тај процес текао. Циљ САД и Велике Британије, пак, је чланство свих западнобалканских земаља у НАТО-у.
„Тако да постоје ти различити интереси. Ипак, уколико бих оптирао за једну од две опције, рекао бих да се пре ради о покушају стварања једне врсте синергије и координације и једној врсти психолошког притиска пре свега на српски фактор да постоји јединствена жеља на Западу да се Србија приклони њиховим интересима“, закључује Митић.
Свако гледа свој интерес
Политички аналитичар Драгомир Анђелковић, пак, сматра да је поплава западних специјалних представника за западни Балкан узрокована њиховим партикуларним интересима.
„Свако ту гледа да постигне нешто до чега му је стало. Французи желе да се реафирмишу као велика сила, да покажу да су присутни на Балкану, да су фактор који се нешто пита. Британци, који су изашли из ЕУ, покушавају да воде политику коју је некада водила ЕУ, да покажу да имају ту врсту континуитета, да они нису нестали, него да су неко ко наставља да делује на новим основама“, објашњава Анђелковић.
Немачка има можда највећи интерес за специјалним изаслаником јер западни Балкан сматрају својим двориштем, док су САД глобална сила и узрочник балканских проблема, додаје Анђелковић.
„Грци су се у све то укључили јер су у самом региону и ову област доживљавају као своју зону, не утицаја, него зону преливања проблема“, истиче он.
Према Анђелковићевим речима, земље које имају своје специјалне изасланике за западни Балкан превише се разликују да би заједнички наступале, те он кључ види у њиховој жељи да свака посебно оствари и заштити сопствене интересе у региону.
Он, како каже, очекује још специјалних представника, јер је њихово именовање постало мода. Када се ради о западним земљама, свако ко буде желео да скрене пажњу на себе, именоваће специјалног представника. Русија за специјалним представником нема потребе, она делује у складу са Резолуцијом 1244, закључује он.
