Бугарскa владa пала, а македонска на удару - оба потреса спаја иста тема
© AP Photo / Olivier Matthys
Пратите нас
Иза пада владе бугарског премијера Кирила Петкова крије се његова намера да олабави став према Северној Македонији, оцењује Владимир Добросављевић, спољнополитички коментатор. Парадокс је, како каже, да је и влада у Скопљу угроженa због истог проблема одраженог у огледалу.
Парламент у Софији изгласао је неповерење влади Кирила Петкова, чију су смену затражили посланици опозиције, тврдећи између осталог да његов кабинет планира да повуче вето на почетак преговора Северне Македоније са Европском унијом. С друге стране, у Северној Македонији опозиција данима протестује тражећи смену власти због, како кажу, све веће „бугаризације Македоније“.
Влада пала због Северне Македоније
Владимир Добросављевић, спољнополитички коментатор и политички консултант, не сумња да се иза пада владе Кирила Петкова крије његова намера да олабави став према Северној Македонији.
„С друге стране, Бугарска је већ неколико пута имала понављање изборног циклуса и показало се да је постојећа већина била врло крхка и склона променама и паду. Опет, Бугари су покушавали да у овом последњем периоду своју позицију према Северној Македонији, која је за њих историјски једно од осетљивијих питања, радикализују и да покушају да искористе бенефите чланства у ЕУ не би ли условили Македонију да изађе у сусрет њиховим идентитетским циљевима,“ објашњава Добросављевић.
И власт у Скопљу у проблему
Међутим, то није наишло на добру вољу у делу западних савезник и уследио је и притисак по том питању на владу Петкова.
„Врло јасно им је стављено до знања да се притисак на званично Скопље не гледа баш претерано благонаклоно. Са друге стране, власт у Скопљу је већ после парламентарних а посебно после локалних избора, где је имала јако лоше резултате, показала да зависи од врло танке већине. У том смислу јасно је да владајућа странка СДСМ нема више подршку у бирачком телу, да је тренутно на апаратима и да се само вештачки одржава,“ објашњава наш саговорник.
ВМРО и њени савезници, додаје Добросављевић, само користе још један од аутоголова које је власт у Скопљу себи задала да се врати на позицију.
„У самом Скопљу није битно у временском оквиру када ће се то десити из простог разлога што је потпуно очито да је Социјалдемократска странка завршила са својом владавином, односно, да ће изгубити изборе, ма када они били,“ сигуран је Добросављевић.
Петков има још један покушај
Што се тиче Бугарске, према његовим речима, премијер има још један покушај да без избора оснује другу већину у парламенту, али шансе да ће опстати на власти су му мале, посебно јер Бугарска историјски није миљеник Вашингтона и Лондона, иако Петков важи за прозападног играча.
„Бугарска се некако на западу увек ослањала на Берлин, али чињеница је да су Велика Британија и Америка били увек врло резервисани према Бугарској и њеним акцијама на овим просторима па се негде то и сада дешава. Дакле, видљиво је да се стабилност Бугарске у региону и почетак пада ове владе поклапа некако временски са најавом одласком Ангеле Меркел са места канцелара Немачке. Тако да је Бугарска сада у позицији да нема довољно јаког савезника и залеђину међу западним савезницима, без обзира што је чланица НАТО и ЕУ,“ каже он.
Једини разлог због кога би запад био забринут због пада владе у Бугарској је однос према Русији, напомиње Добросављевић, и сматра да би се само у том случају умешала.
Од 240 посланика 123 гласало за пад владе
Иначе, пад владе у Бугарској почео је пре десетак дана, када је коалицију напустила странка „Постоји таква влада“ (ИТН) Славија Трифонова, наводно због тога што политика премијер Петкова води државу у банкрот. За неповерење влади гласало је 123 посланика од 240.
Противници бугарског премијера помињали су и издају националних интереса, тврдећи да се премијер са западним дипломатама договорио да Софија, коначно, скине вето са почетка преговора Северне Македоније и ЕУ, а да се бугарски захтеви „утопе“ у предуслове које Македонци морају да испуне како би напредовали ка чланству у ЕУ.
Партија Кирила Петкова „Ми настављамо промене“ има другу шансу да парламенту предложи нову владу. Уколико не успе да је оформи, друге партије ће имати два покушаја да то учине.
Уколико ни то не успе, председник државе ће морати да предложи владу националног спаса или да распише превремене изборе. Влада Кирила Петкова конституисана је у децембру прошле године.
