Украјински стандарди за Европу: Земље Балкана нису испуниле кључни услов ЕУ – да пуцају на Русе
19:45 24.06.2022 (Освежено: 08:39 10.12.2022)
© Flickr / Ivan Bandura
Пратите нас
Добијање кандидатског статуса за чланство у ЕУ Украјине и Молдавије, уз истовремено одбијање тог статуса балканским земљама, на нивоу лошег вица, али очигледно је да балканске земље не испуњавају основни услов – не пуцају на руску војску. Украјина заправо испуњава европске вредности зато што је Европа испунила украјинске вредности.
Овако научни сарадник Института за европске студије Стеван Гајић коментарише одлуку лидера ЕУ да додели кандидатски статус Украјини и Молдавији, а не додели га Северној Македонији, Албанији и БиХ.
„Мислим да је ово једина логична ствар. ЕУ одавно, ако не од самог почетка, није била никакав „највећи мировни пројекат“, већ је увек била политичко крило НАТО. То до изражаја долази у ситуацији коју смо дуго могли да назиремо – прокси рата између Русије и НАТО-а преко територије и становништва Украјине“, каже он.
Украјина је Европу приближила својим вредностима
Прокламоване европске стандарде владавине права или људских права, као и односа према мањинама Украјина, наравно, није испунила, додаје Гајић. Он подсећа на убиство кијевског преговарача са Русијом Дениса Кирејева марта ове године – нико не оповргава информације да га је убила кијевска служба безбедности и нико се не бави истрагом; ту су још убиства новинара и злочини према украјинским грађанима, као што је био онај у Одеси 2014.
Пре почетка руске специјалне операције, у Украјини је нестало неколико хиљада људи, руски језик је дискриминисан, као уосталом и све друге националне мањине. Нацистички усклик „Украјина изнад свега“ постао је, не само слоган украјинске војске, већ се легитимно користи у јавном простору, па га користе и западни политичари; Борис Џонсон и Ненси Пелоси, на пример, подсећа наш саговорник.
„Можда је Европа допустила нацификацију Украјине, али је после Украјина нацификовала остатак Европе и много јој боље иде у томе. Њихова елита је искренија и спремнија на жртву зарад тих ствари. Тако да, што се вредности тиче, ЕУ је пошла у сусрет украјинским вредностима“, констатује Гајић.
Што се Молдавије тиче, од ње НАТО вероватно очекује да игра улогу тампон зоне уколико руске трупе дођу до границе са Придњестровљем, како би стално могао да изазива кризе, додаје он.
ЕУ није једина алтернатива Србији
Заустављање балканских евроинтеграција, према Гајићевим речима, није изненађење.
„Ако бисмо нешто могли да закључимо из самита лидера ЕУ, то је да је Србија једина земља у региону која има алтернативу. Када погледамо изјаве из Македоније и Албаније, видимо да оданде долази стравична фрустрација. У Србији, мислим да ово никога није потресло, осим људи који професионално „ботују“ за ЕУ, који раде у структурама које су за ЕУ везане на овај или онај начин“, сматра Гајић.
Певачица Констракта, српска представница на такмичењу за песму Евровизије најбоље је, према мишљењу нашег саговорника описала мишљење о ЕУ међу српским грађанима – као обичан човек који нема везе са политиком, она је на Хрватској телевизији изјавила да људе у Србији не занима ЕУ и да их не занима будућност ЕУ. Тако да Србија на самиту ЕУ-Западни Балкан ништа није изгубила, каже Гајић.
Углед ЕУ у Србији се стропоштао, између осталог и због сталног понављања да наша земља треба да призна независност Косова и Метохије као награду за признање територијалног интегритета Украјине.
„Мислим да Србија треба да буде у опуштеној позицији зато што више чак нема ни уцена. Уцена би била „ако не урадите то, ми ћемо вам учинити то“. Значи свака врста казне била би у складу иживљавањем заснованог ни на чему. До сада је иживљавање било засновано на некаквим евромаглама и перспективама, на „живкониколићевским“ пародичним паролама. Али сада то није чак ни на томе засновано“, каже Гајић.
Скопље највећа жртва
Међутим, према његовим речима, највећи губитник самита је Македонија. Европска перспектива балканских држава састоји се у томе да испуњавају све услове који се пред њих поставе, а да заузврат не добију ништа – Македонија је за то савршен пример – променила је име, практично је федерализована и пристаће на све будуће услове које пред њу буде поставио Брисел зато што нема разлике између политичких опција.
Гајић понашање ЕУ према Северној Македонији, Албанији, Црној Гори и БиХ тумачи тако што Брисел сматра да има „у џепу“ ове државе – и за сада их и има.
„И онда се понашају бахато у смислу да никакву обавезу и одговорност према нима немају. А не схватају да у тим земљама, можда неће да се догоди руски или кинески „малигни утицај“, али ће тамо врло лако место да попуни Турска, која је озбиљна регионална сила. И у Албанији, и у Црној Гори, и у Северној Македонији, Турска врло лако може да повећа утицај и има шта да понуди, како становништвима, тако и политичким елитама“, категоричан је Гајић.
Све у свему, ЕУ нема шта да понуди остацима бивше Југославије који нису приступили Унији и Албанији – оно што је било једино важно, спроведено је – сви су у НАТО-у осим Србије и БиХ. Са друге стране, екстравагантан потез давања статуса кандидата Украјини и Молдавији у пракси неће значити ништа, закључује Гајић.
