- Sputnik Србија, 1920
СПОРТ
Вести и анализе са најзанимљивијих и најбитнијих спортских догађаја широм Србије и целог света.

„Није битна метла, већ особа која је држи“ – учио је од Дулета и спреман је за велики изазов /фото/

© Sputnik / Лола ЂорђевићВуле Авдаловић
Вуле Авдаловић - Sputnik Србија, 1920, 24.06.2022
Пратите насTelegramOdyssey
Вуле Авдаловић, некадашњи репрезентативац наше земље и кошаркаш Партизана, преузео је ОКК Београд што му је први самостални тренерски посао. О томе, али и бројним причама и анегдотама из каријере, плановима, идејама и циљевима говорио је у интервјуу за Спутњик.
Авдаловића многи памте по ери у Партизану када је заузимао позицију плејмејкера, а касније је био успешан у иностранству, највише у Валенсији.
Нови тренер ОКК Београда, раније помоћни тренер у Партизану и посебно у Меги где се формирао као стручњак, говорио је за Спутњик о томе како је чувени Душко Вујошевић утицао на његову каријеру, сарадњи са Дејаном Милојевићем и Владом Јовановићем у „малом-великом клубу“, данима у Партизану, као и анегдотама и присећања на „чување“ Алена Ајверсона и Леброна Џејмса.

Желео сам посао првог тренера

© Sputnik / Лола ЂорђевићВуле Авдаловић
Вуле Авдаловић - Sputnik Србија, 1920, 24.06.2022
Вуле Авдаловић
Неки кошаркаши после завршетка каријере оду да гаје јабуке или боровнице, неки се посвете менаџерисању, а Авдаловић је одабрао тренерски позив.
„Када сам завршио каријеру имао сам већ тада понуду да преузмем јуниоре Меге. Нисам осећао да одмах уђем у то из играчке каријере. Желео сам паузу да направим, па ми је више лежало да буде помоћни тренер сениорског тима. Сачекао сам прилику. Када је Пера Божић преузео Партизан он ме је позвао први да му будем помоћник, а то сам прихватио са великом мотивацијом. То је неко прво искуство било лепо, али није било лако. Била је тешка ситуација у клубу. Доста сам научио, вечно ћу бити захвалан Пери што ме је позвао, а касније сам сарађивао и са Џикићем. Научио сам како треба да се ради на том нивоу“, објашњава Авдаловић тренерске почетке.
Додаје да је важно у његовом развоју што је радио скаутинг.
„Почео сам да радим и скаутинг, а од тога људи доста беже, посебно бивши играчи, што је грешка. А кроз њега се много научи, другачије се посматрају утакмице, није то као када гледаш са другарима уз пиће. Одувек сам мислио да будем први тренер, али нисам записивао као играч. Остало ми је доста тога у глави. Пера је био наследник Дулету, па ми се освежило памћење. Доста ствари које је радио Дуле, наставио је да ради Пера, и Џиле је из те неке приче. Добро је што сам мало сачекао и осетио да је сада добар моменат да будем први тренер“.
После Партизана уследио је рад у Меги, од 2017. године ево све до овог лета, а ту је сарађивао са Дејаном Милојевићем и Владом Јовановићем. Тренерима са различитим приступом.
„Са Владом сам имао феноменалну сарадњу. Стварно, последње две године су имале највећи утицај на мене као тренера. Укључио ме је у припрему сваког тренинга, у припрему сваке утакмице, захвалан сам му. Дао ми је слободу где сам могао да утичем на неке ствари на тренингу. Преузео сам спољне играче, бекове, што ми лежи. Баш смо се лепо нашли. У току прошле године сам осетио потребу да се осамосталим, а он је први сазнао то. Без обзира да ли је Влада планирао да остане или не у Меги, ја сам желео да пронађем посао као први тренер“.

Милојевић и Јокић – ништа не долази случајно

© Sputnik / Лола ЂорђевићВуле Авдаловић
Вуле Авдаловић - Sputnik Србија, 1920, 24.06.2022
Вуле Авдаловић
Са Милојевићем је Авдаловић играо и у Партизану и у Валенсији, а био му је и помоћни тренер у Меги.
„Деки ме је звао да му будем помоћни тренер у Меги. Природно је било да прихватим понуду. Он је и као играч био јак као индивидуа, био је увек главни играч екипе, тако да је и у тренерском послу био главни. Учио сам гледајући како он ради. И овако смо добри другари, имали смо сјајну атмосферу".
Да ли се Авдаловић чуо са Декијем после његовог великог успеха и освојеног прстена са Голден Стејт Вориорсима?
„Чули смо се наравно. Он је у последњих пар година у Меги имао понуде клубова са ових простора, али некако га ја нисам видео као тренера који треба да иде у том смеру, већ увек више нагињао ка НБА. То је би прави корак за њега, имао је добре контакте у НБА. Он је и овде кроз Мегу радио са високим играчима посебно, то му је и тамо улога. Сигурно му то лежи. Познавајући га као особу, уклопио се лако. Ништа то није случајно, да се одмах разумемо. Са многим људима причам – ништа се не дешава случајно".
Прецизније?
„Баш сам причао са другаром што ради индивидуално, радио је са Јокићем један тренинг. Каже да Никола ради на нивоу који никада у животу није видео! Човек ради три, три и по сата тренинг, то не може много људи да издржи. А, овде се провлачи кроз медије прича да Никола не воли да тренира, да је он све на природан таленат урадио. Али, он је велики радник. Уз ненормалан таленат који поседује, сигурно је најталентованији наш играч свих времена, и такав рад – разумљиво је да је МВП. И то што је Деки тамо, како ради, није случајно. Свака им част".
Да се вратимо на Авдаловићев позив – какве су амбиције са ОКК Београдом? Клонфери ће и следеће сезоне играти у Кошаркашкој лиги Србије.
„ОКК Београд је наставио сарадњу са Мегом, она траје четири године, а настављена је на још две. Доста играча из јуниорског тима Меге долази у ОКК, уз додатне искусне играче, прави се тим. За мене је ово велики изазов. Сличан је начин рада као у Меги. Познајем добро играче, радио сам са њима, гледао њихове тренинге, сарађивао. Неће бити лако, али апсолутно сам спреман. Мислим да ће бити успешна сарадња. Главни циљ ОКК Београда би био да се направи неколико играча. Видећемо све на крају сезоне".

Метла Дулета Вујошевића

© Sputnik / Лола ЂорђевићВуле Авдаловић
Вуле Авдаловић - Sputnik Србија, 1920, 24.06.2022
Вуле Авдаловић
Авдаловић је престао да игра кошарку са 32 године, прилично рано. Могао је да оде у бизнис, али је схватио да ће остати у спорту, у кошарци.
Споменуо је Авдаловић сам утицај Дулета Вујошевића на његово поимање кошарке. А тај утицај је, јасно, велики.
„Имао је велики утицај на мене и као на играча и као тренера, нема дилеме. Специфична је личност, велики је радник, али је јако поштен. Тај начин и однос према играчима су утицали на мене. Знала су се правила на тренингу. Видео сам све када сам отишао из Партизана, па се вратио на један тренинг, и онда схватио – не само да те тренерски подучава, већ те и васпитава у исти мах. Тада је Партизан био нешто слично као Мега сада, само на вишем нивоу. Играла се Евролига, али су се гурали млађи играчи. Касније стварно ниједан други тренер нема проблем са тим играчима када напусте Партизан. Све то што је Дуле урадио за нас, ми нисмо препознавали шта је, већ смо касније били свесни колико је утицао на нас и као играче и као личности. Утицао је на све који су сарађивали са њим“.
Било је ту различитих прича, а посебно је многима остала у памћењу „метла“ преко које се шутирало на тренингу.
„Људима су те ствари занимљиве јер је необично, али осим те метле било је милион других занимљивијих прича у његовом односу. Није да ће други тренер да има исти резултат са неком његовом вежбом. Начин на који он постави вежбу, дисциплина, радна етика играча – то је важно. И та метла, он када је држи, и да је држи неки други тренер – није исто. Ти верујеш да је добро то што он ради. Метла је најмање битна, битна је особа која је држи“.

Узео бих као тренер сам себе у екипу

© Sputnik / Лола ЂорђевићВуле Авдаловић
Вуле Авдаловић - Sputnik Србија, 1920, 24.06.2022
Вуле Авдаловић
Како Авдаловић гледа на играчку каријеру? Да ли би сада као тренер волео да има играча у екипи какав је био он сам?
„Волео бих. Изборио сам се као играч на неки начин који није типичан данас. Било је играча који су добијали шансу јер су се борили, слушали, и то је велики део неког играча, тако сам се ја пробио. Ево данас у Евролиги неколико играча прави разлику, али постоји 80% њих који играју одбрану, иду на скок, раде физичке послове. Људи то мало потцењују, не виде. Никола Калинић је добар пример“.
Повукао је Авдаловић паралелу између себе и Николе Калинића, најпре у виду доприноса тиму кроз различите послове на терену које лаици не примете одмах.
„Не видимо ту неки невероватан таленат или вештину, али он у свакој екипи прави разлику у одбрани, присуству, трчању и карактеру. И ја сам на неки сличан начин правио разлику у односу на противнике. Задовољан сам каријером коју сам имао, али је кратко трајала због повреда. Ни ја нисам био довољно зрео, могао сам да будем паметнији код првих повреда, да се не би догодила следећа, па следећа... Ко зна, да сам дуже играо можда не бих био тренер, све има своје“, констатује Авдаловић.

Вуле Авдаловић и Партизан

Вулета љубитељи кошарке и даље памте по кошаркашком умећу које је показивао у Партизану, касније и Валенсији, Шолеу, Алби...
Ипак, његове игре с почетка 21. века у дресу Партизана, као и еуфорија која се тада стварала око утакмица црно-белих, нешто су посебно за новог шефа струке ОКК Београда.
„То је био прво повратак Дулета, оставио ме је да две године будем измена Милошу Вујанићу, па сам треће године делио минутажу са Џералдом Брауном, док сам у четвртој години био капитен тима и главни играч екипе. Тих година је била велика еуфорија око Евролиге, али смо се ми више спремали за домаћу лигу кроз коју се ишло у Евролигу. Била је сјајна атмосфера, остао сам пријатељ са многима из тих сезона. Није било много странаца, акценат је био на домаћим играчима. Било је стварно лепо играти пред навијачима, са таквим саиграчима, непроцењиво искуство“.
Додао је Авдаловић и да му је драго што су се Партизан и Валенсија, његови бивши тимови, вратили у Евролигу путем специјалне позивнице.

Репрезентација?

Нови тренер ОКК Београда је за репрезентацију играо од 2003. до 2006. године, упао је некако у „џеп“ и период када нисмо имали успеха, упркос великим и играчким и тренерским именима.
На Европском првенству 2003. године није имао велики утицај на екипу, кренуо је као 12. играч тима. После тога су уследили Олимпијске игре 2004. и Светско првенство 2005. године.
„Нерадо се сећам и 2004. и 2005. године. Стварно је било резултатски лоше,а била је опасна екипа. Био је то прелаз искуснијих играча, они су ушли у године и нису били што су некад били, а ми млађи смо очекивали од њих да носе тим. Док су они мислили да ћемо ми да преузмемо. То је био главни проблем. Жао ми је што нисмо нешто боље направили у том периоду. После су кренуле повреде, причао сам и са Моком, и Дудом два пута, али... Стварно сам имао велике проблеме са коленом. Морао сам сваки дан буквално да користим за опоравак. Брзо сам после тога и завршио каријеру. Није било сад као: Е, нисам играо јер нисам хтео. Већ је стварно био озбиљан проблем“, истиче Авдаловић, а онда је и додао да је Жељко Обрадовић најуспешнији тренер свих времена, те да му је криво што заједно нису дошли до неког успеха.

„Станем поред Леброна – изгледа као центар, а у ствари је бек“

Наша репрезентација одиграла је и чувени сусрет са репрезентацијом САД-а у Београдској Арени 2004. године, а у тиму су тада били играчи као што су Ален Ајверсон, Тим Данкан, Леброн Џејмс, Двејн Вејд, Кармело Ентони, Шоун Мерион...
Како се Авдаловић сећа тог дуела, има ли неких анегдота да подели са читаоцима Спутњика?
„Изгледали су као ванземаљци! Сећам се да сам чувао Ајверсона и Марберија, па сам нешто преузео и био Леброн поред мене. Леброн је тада био млад, није много играо. Станем поред њега, а он изгледа као центар! У ствари је бек. Невероватан квалитет су имали. То су неки од најбољих играча у историји кошарке“.
Како је било чувати Ајверсона?
„Он нешто није био претерано заинтересован за ту утакмицу. Сећам се да сам му извукао фаул у нападу. То ми остало у сећању. Па сам се мислио: Не знам о чему ови причају да је брз, ја сам га „ухватио“ на фаул у нападу, а-ха-ха“.
Још је занимљивије сећање на Амареа Стодемајера.
„Били смо на неком пријему, не знам где тачно. Дошли смо и ми и они, стајали су поред нас. И сећам се да ми прилази Амаре Стодемајер, зове ме и пита као: Има ли негде пиво овде? А ја не смем ни да питам“.

Може ли Србија до успеха на Евробаскету?

© Sputnik / Лола ЂорђевићВуле Авдаловић
Вуле Авдаловић - Sputnik Србија, 1920, 24.06.2022
Вуле Авдаловић
Авдаловић као бивши репрезентативац оптимистично гледа на садашњост Орлова. Најављује се повратак Николе Јокића у тим, ту су и Василије Мицић, Немања Бјелица, Никола Милутинов...
Може ли тај тим на челу са Светиславом Пешићем до успеха на предстојећем Европском првенству? Наравно, ако сва велика имена буду у саставу (најављено да Богдан Богдановић неће играти).
„Ако буде тако сигурно ће да буде добро, не може да буде лоше. Ако буду играли Јокић и сви споменути играчи, уз Пешића као селектора. У зрелим су годинама, неће бити несугласица међу њима као што је знало да буде у репрезентацији раније, да, не знам, утиче број лопти који је овај шутнуо на неког другог. Мислим да се то неће десити. Искусни су, задовољили су сами себе са великим признањима. Свима ће сада бити заједнички циљ да узму злато“, закључио је Авдаловић.
Никола Јокић и Немања Бјелица - Sputnik Србија, 1920, 23.06.2022
СПОРТ
Зашто је ту Бјелица, а није Јокић – нема никакве мистерије
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала