https://sputnikportal.rs/20220629/sta-je-to-istrgovao-erdogan-da-bi-podigao-nato-rampu-za-svedsku-i-finsku-1139258918.html
Шта је то истрговао Ердоган да би подигао НАТО рампу за Шведску и Финску
Шта је то истрговао Ердоган да би подигао НАТО рампу за Шведску и Финску
Sputnik Србија
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган добио је оно што је тражио да би подигао рампу за улазак Финске и Шведске у НАТО. Оне су се обавезале да неће подржавати... 29.06.2022, Sputnik Србија
2022-06-29T21:37+0200
2022-06-29T21:37+0200
2022-06-29T21:37+0200
свет
свет
свет – политика
турска
нато
скандинавија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110006/06/1100060626_0:107:2048:1259_1920x0_80_0_0_c958a5a1ab3d099ebdcea1cc30bf75db.jpg
Прилику која му се указала подношењем захтева Финске и Шведске за пријем у НАТО, Ердоган није пропустио да би поентирао. Добро је истрговао у том случају, што би могло да му буде од користи годину дана пред изборе у земљи опхрваној економским проблема.Ердоган добио што је тражиоНакон преговора у Мадриду, Турска, Шведска, Финска и НАТО потписали су заједничку изјаву према којој су се две скандинавске земље обавезале да ће у борби против тероризма сарађивати са Анкаром.Лалић, некадашњи дописник Танјуга из Турске, објашњава за Спутњик шта то конкретно значи.Он, међутим, сматра да то за Турску није и крајњи домет договора три чланице НАТО-а. Њиме је Анкара желела да пошаље и поруку старим члановима Алијансе.Порука и другима у НАТОЛалић подсећа да је прошле недеље Анкара уручила протест италијанској, француској и немачкој амбасади у Турској зато што су у тим земљама последњих дана одржане демонстрације курдских грађана који су осудили турско блокирање уласка Финске и Шведске у НАТО.„Сада се, у светлу ових догађаја око Шведске и Финске, са великим интересовањем очекује најављени сусрет турског и америчког председника, Ердогана и Бајдена који би требало да буде одржан на маргинама НАТО самита у Мадриду. Две земље не могу да нађу заједнички језик око борбе против тероризма, што је можда и највећи проблем са којим се Турска сада обрачунава, а који је покушала да истури у први план управо преко Стокхолма и Хелсинкија“, напомиње он.Наш саговорник подсећа да Америка већ годинама подржава и наоружава Курде у Сирији који су се истински борили против припадника такозване Исламске државе. За Анкару они су, међутим, терористи, исто као што су то и припадници Ал Каиде или Исламске државе.И са Бајденом о Курдима и ГуленуОсим тога, иако две земље имају уговор о екстрадицији, Америка већ годинама одбија да Турској изручи имама Фетулаха Гулена који је по тврдњама Анкаре, из Америке организовао покушај војног удара у Турској средином 2016. године.Гулен, додаје Лалић, мирно живи у својој вили у Пенсилванији одакле поручује да иза тог покушаја државног удара заправо стоји сам Ердоган који га је инсценирао како би могао да се обрачуна са политичким противницима и тражи да се истина утврди независном истрагом.То питање ће, како сматра, сигурно бити на дневном реду сусрета турског и америчког председника.Случај и за унутрашњу употребуЛалић указује и на још једну димензију договора постигнутог са скандинавским земљама.Он истиче да све анализе потврђују да ће се Ердоган идућег лета у јуну сигурно суочити са највећим изазовима у својој каријери у последњих 20 година, јер многи грађани на свом џепу осећају проблеме и окрећу му леђа.Постизањем овог договора са Шведском и Финском он домаћој јавности жели да пошаље поруку - да се он бави светским проблемима и да на равноправној основи разговара и са једним Бајденом, Макроном и другим лидерима. На тај начин, заправо, жели у други план да потисне оно што тишти све грађане Турске у последње време, каже саговорник Спутњика.
турска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
2022
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rosiya Segodnya“
Мира Канкараш Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112099/17/1120991755_558:0:2606:2048_100x100_80_0_0_3d425c6852a20a25701bd5b2b075179a.jpg
свет, свет – политика, турска, нато, скандинавија
свет, свет – политика, турска, нато, скандинавија
Шта је то истрговао Ердоган да би подигао НАТО рампу за Шведску и Финску
Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган добио је оно што је тражио да би подигао рампу за улазак Финске и Шведске у НАТО. Оне су се обавезале да неће подржавати Радничку партију Курдистана забрањену у Турској и организацију исламског имама Фетулаха Гулена. То се у Анкари сматра великим успехом, каже Војислав Лалић, добар познавалац Турске.
Прилику која му се указала подношењем захтева
Финске и Шведске за пријем у НАТО,
Ердоган није пропустио да би поентирао.
Добро је
истрговао у том случају, што би могло да му буде од користи годину дана пред изборе у земљи опхрваној економским проблема.
Ердоган добио што је тражио
Након преговора у Мадриду,
Турска, Шведска, Финска и НАТО потписали су заједничку изјаву према којој су се две скандинавске земље обавезале да ће
у борби против тероризма сарађивати са Анкаром.Лалић, некадашњи дописник Танјуга из Турске, објашњава за Спутњик шта то конкретно значи.
„У меморандуму који су потписали шефови дипломатија Турске, Шведске и Финске, истиче се да те скандинавске земље неће подржавати терористе који стижу из Турске, да ће променити кривичне законике како би пооштриле казнену политику против екстремиста, да ће размотрити све захтеве Турске око изручења терориста који су нашли уточиште у Скандинавији, а њих је више од 30. То су Стокхолм и Хелсинки до сада одбијали да ураде. На крају, што се у Турској посебно наглашава, договорено је да две скандинавске земље укину ембарго на извоз оружја Турској. У Анкари се то доживљава као велики успех у борби против тероризма и наглашено се истиче да је Турска добила оно што је желела“, истиче наш саговорник.
Он, међутим, сматра да то за Турску није и крајњи домет договора три чланице НАТО-а. Њиме је Анкара желела да пошаље и поруку старим члановима Алијансе.
Лалић подсећа да је прошле недеље Анкара уручила протест италијанској, француској и немачкој амбасади у Турској зато што су у тим земљама последњих дана одржане демонстрације курдских грађана који су осудили турско блокирање уласка Финске и Шведске у НАТО.
„Сада се, у светлу ових догађаја око Шведске и Финске, са великим интересовањем очекује најављени сусрет турског и америчког председника, Ердогана и Бајдена који би требало да буде одржан на маргинама НАТО самита у Мадриду. Две земље не могу да нађу заједнички језик око борбе против тероризма, што је можда и највећи проблем са којим се Турска сада обрачунава, а који је покушала да истури у први план управо преко Стокхолма и Хелсинкија“, напомиње он.
Наш саговорник подсећа да Америка већ годинама подржава и наоружава Курде у Сирији који су се истински борили против припадника такозване Исламске државе. За Анкару они су, међутим, терористи, исто као што су то и припадници Ал Каиде или Исламске државе.
И са Бајденом о Курдима и Гулену
Осим тога, иако две земље имају уговор о екстрадицији, Америка већ годинама одбија да Турској изручи имама Фетулаха Гулена који је по тврдњама Анкаре, из Америке организовао покушај војног удара у Турској средином 2016. године.
Гулен, додаје Лалић, мирно живи у својој вили у Пенсилванији одакле поручује да иза тог покушаја државног удара заправо стоји сам Ердоган који га је инсценирао како би могао да се обрачуна са политичким противницима и тражи да се истина утврди независном истрагом.
То питање ће, како сматра, сигурно бити на дневном реду сусрета турског и америчког председника.
Случај и за унутрашњу употребу
Лалић указује и на још једну димензију договора постигнутог са скандинавским земљама.
„Ове игре око Шведске и Финске сигурно су намењене и домаћој јавности. Ердоган се суочава са великим проблемима у земљи у последње време, поготово економским – инфлација је достигла рекордних 73 одсто, незапосленост расте, многе земље више не инвестирају у Турску и избегавају је и то се све дешава непуну годину од одржавања председничких и парламентарних избора“, објашњава некадашњи дописник из Анкаре.
Он истиче да све анализе потврђују да ће се Ердоган идућег лета у јуну сигурно суочити са највећим изазовима у својој каријери у последњих 20 година, јер многи грађани на свом џепу осећају проблеме и окрећу му леђа.
Постизањем овог договора са Шведском и Финском он домаћој јавности жели да пошаље поруку - да се он бави светским проблемима и да на равноправној основи разговара и са једним Бајденом, Макроном и другим лидерима. На тај начин, заправо, жели у други план да потисне оно што тишти све грађане Турске у последње време, каже саговорник Спутњика.
