https://sputnikportal.rs/20220702/dva-samita-i-dva-sveta-zasto-je-prosirenje-briks-a-vaznije-od-prosirenja-evropske-unije-1139388642.html

Два самита и два света: Зашто је проширење БРИКС-а важније од проширења Европске уније

Два самита и два света: Зашто је проширење БРИКС-а важније од проширења Европске уније

Sputnik Србија

Док је Европска унија прослављала своју одлуку да Украјини и Молдавији преко реда додели статус кандидата за улазак у ту организацију, летонски шеф дипломатије... 02.07.2022, Sputnik Србија

2022-07-02T22:44+0200

2022-07-02T22:44+0200

2022-07-02T22:47+0200

свет

свет

свет – политика

брикс

анализе и мишљења

нови спутњик поредак с николом врзићем

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112117/52/1121175245_0:160:3073:1888_1920x0_80_0_0_5589e203b383797501171a6d79e1a322.jpg

За то време, на другој страни света, и то не само у географском већ и у геополитичком па и вредносном смислу, у Пекингу је, у виртуелном формату, одржан 14. сaмит БРИКС-а.„Историјски тренутак“С једне стране помпезно празнословље – будући да су крупне речи једино што Европска унија још може да понуди у обилним количинама – а са друге, конкретни договори о свеобухватном и методичном продубљивању сарадње у оквиру БРИКС-а. Уз његово проширивање које ће се догодити много пре далеке 2050. године, и то без испуњавања бесконачног низа услова. Међу којима се, као најважнији, сад испоставља самоубилачко сврставања у западни фронт против Русије.„Ово је историјски тренутак“, прогласио је прошлог петка председник Европског савета Шарл Мишел после одлуке да се Украјини и Молдавији удели статус кандидата за чланство у Европској унији. Председница Европске комисије Урсула фон дер Лејен, која је за ову згоду обукла жути сако и плаву кошуљу, рекла је и да су Украјинци показали да су „спремни да умру“ за европску перспективу, а „ми желимо да живе са нама у европском сну“. А и Молдавија је, пожурио је да се пријави председник њеног парламента Игор Гросу, „спремна да се прикључи новим санкцијама против Русије. Показаћемо солидарност са Европском унијом, наш статус и наше европске аспирације на то нас обавезују.“Заузврат, додуше, обећао им је француски државни секретар за европске послове Клемент Боне, „упркос консензусу о додељивању кандидатског статуса, они не треба да очекују убрзан пут ка чланству“. Што нас враћа на председницу Европске комисије у бојама украјинске заставе и остале сличне изливе празнословља, и 2050. као једини рок који је изричито споменут. Уосталом, идуће године навршиће се 20 година откако је и Западном Балкану обећана европска перспектива, па Северној Македонији и Албанији ни овог пута није одређен датум почетка преговора о чланству. Северна Македонија, иначе, статус кандидата има још од 2005, Албанија од 2014.Висока цена европске солидарностиСпоменута солидарност са ЕУ у антируским санкцијама пак могла би да дође по занимљивој цени. Немачки вицеканцелар и министар економије Роберт Хабек, наиме, у опширном разговору за „Шпигл“, у коме се хвали да се мање тушира да би тако уштедео енергију, упозорава кудикамо озбиљније: „Ако не буде довољно гаса, одређене гране индустрије мораће да буду затворене... За неке индустрије, то ће бити катастрофа. Не говоримо о неколико дана или недеља, већ о продуженом периоду затварања. Говоримо о људима који ће изгубити посао, о регионима који ће остати без читавих индустријских комплекса.“И зато ће, најављује Хабек, Немачка да се врати термоелектранама на угаљ које је претходно угасила. Постоји само један мали проблем – 45 одсто свог угља Немачка је увозила из Русије. Сада тај угаљ, као и све друго што производи, Русија извози у Кину, у Индију и сав остатак слободног света – чак за 38 одсто порасла је трговинска размена између Русије и чланица БРИКС-а у прва три месеца ове године.Нова ера глобалног развојаУправо су слободна сарадња међу сувереним државама и међусобна солидарност – насупрот политици казни и санкција коју диктира један центар моћи – били водећа тема прошлонедељног самита БРИКС-а кога је организовала Кина под мотом „високо-квалитетног партнерства као весника нове ере глобалног развоја“.У завршној декларацији од 75 тачака говори се о продубљивању сарадње на свим пољима – од економије, преко ковида до безбедности – но, није било речи само о продубљивању, већ и о проширивању сарадње; уз лидере пет чланица БРИКС-а на видео-конференцији су учествовали и председници и премијери још 13 земаља глобалног Југа, од Алжира, Египта, Сенегала и Етиопије, преко Ирана, Казахстана, Малезије и Индонезије, до Аргентине чији је амбасадор у Кини Сабино Вака Нарваха, карактеристично, уочи почетка самита објаснио да Аргентина жели да се прикључи БРИКС-у јер ту „нема условљавања сарадње“.У том духу, домаћин скупа, кинески председник Си Ђинпинг, осудио је политику санкција и упозорио да ће „сви који покушају да формирају ексклузивне блокове завршити тако што ће сами бити изоловани“. А нарочите пажње вредна је и опомена председника Русије Владимира Путина да западне државе спроводе „неодговорну макроекономску политику“ која укључује и „неконтролисано штампање новца и акумулацију необезбеђених дугова“. Те се зато „испитује могућност стварања резервне међународне валуте, базиране на корпи валута чланица БРИКС-а“.Према проценама ММФ-а, иначе, већ до 2030. ове земље чиниће преко 50 одсто глобалног БДП-а.Да ли то значи да је проширење БРИКС-а данас важније од проширивања Европске уније? Зашто је сукоб с Русијом постао најважнија европска вредност? И зашто земље глобалног Југа с Русијом не желе да се сукобљавају, већ да сарађују?Демаркациона линијаО овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали дипломата Зоран Миливојевић и некадашњи дописник наших медија из Пекинга Милорад Денда.Коментаришући различите тонове у којима су протекла два скупа – на једном позиви на санкције и кажњавање, на другом разговори о сарадњи и развоју – Милорад Денда напомиње да је „разлика очигледна, и постајаће све израженија уколико Запад не схвати да се свет променио и да он сам мора да се прилагоди тим променама. Уместо тога, свој уздрмани економски поредак – због чега губи и све остале полуге моћи – Запад покушава да очува свим средствима и по сваку цену. Те отуда и понуда у виду нових подела и даљег продубљивања разлика, уместо сарадње на заједничку корист, што је основна порука БРИКС-а.“Ову дистинкцију на сличан начин описује и кинески „Глобал тајмс“: „Можемо да видимо два различита принципа глобалног управљања. САД и Запад формирају мале кругове, граде зидове и успостављају хијерархијски устројене кампове, док земље у развоју активно заговарају праксу истинског мултилатерализма, отворености и инклузивности, као и сарадњу и вин-вин резултате.“„Јасна је демаркациона линија која се формира“, указује Зоран Миливојевић. „С једне стране имамо кохезију коју су на Западу оствариле Сједињене Државе, захтевајући од својих партнера да се одрекну сопствених интереса и не схватајући колико се остатак света променио, и са друге стране преко две трећине света које се с тим приступом не слажу, што се и види по њиховом одбијању да се прикључе санкцијама Русији. Притом, све државе Запада жестоко су презадужене, и излаз из те ситуације сад траже у рату. Управо зато је и логично настојање чланица БРИКС-а да очувају поредак који је и до сада гарантовао мир, а то је поредак заснован на међународном праву и Повељи Уједињених нација, који гарантују равноправност и једнакост држава уместо доминације једне силе.“Раст БРИКС-аПолазећи од ових основа, надовезује се Милорад Денда, „сарадња у оквиру БРИКС-а продубљује се сад у буквално свим сферама људског деловања, од економије и безбедности, преко здравства, па све до заједничког истраживања свемира. Земље БРИКС-а већ сада са око 50 одсто доприносе укупном расту светске економије, што је вероватно и најважнији податак јер указује да ће се њихова економска моћ у свету увећавати по убрзаној стопи.“Слично примећује и немачки „Велт“: „Антизападна алијанса постаје све моћнија, и политички и економски – и протеже се по читавом свету... У Немачкој многи верују да је већина држава на страни Украјине. А истина је да се развија антизападни блок, снажнији него било када у историји.“„Лидери Запада сад најављују улагање од 600 милијарди долара у инфраструктурне пројекте широм света, као противтежу кинеском 'Појасу и путу'. Али Кина је у тај пројекат, од 2014. до прошле године, уложила безмало 10 пута више – 4.000 милијарди долара. Само у Латинску Америку, која се сматрала двориштем Сједињених Држава, Кина је у протеклих неколико година уложила 450 милијарди долара. БРИКС има и своју Развојну банку која је већ инвестирала више од 30 милијарди долара у различите пројекте – све то показује зашто је ова организација толико привлачна и за друге државе да јој се прикључе,“ објашњава Милорад Денда разлоге за званичне захтеве Ирана и Аргентине да се прикључе БРИКС-у.А на све то, као најзначајнији детаљ у формирању нове архитектуре света, Зоран Миливојевић указује на Путинову најаву стварања нове резервне светске валуте, засноване на корпи валута чланица БРИКС-а. „Ове државе већ прелазе на међусобну трговину у сопственим валутама. То даље јача њихову сарадњу, али, кључно, јача и њихову независност у односу на Запад. Динамичан привредни развој овог дела света, уз напуштање долара и евра који се штампају немилице, све ове процесе и додатно убрзавају. Тим пре што је управо то део света који у највећој мери контролише и храну и енергенте, а то су две ствари без којих нико не може,“ закључује Зоран Миливојевић.

2022

Вести

sr_RS

свет, свет – политика, брикс, анализе и мишљења, нови спутњик поредак с николом врзићем