Крупни пројекти у водном саобраћају Србије: Од октобра уклањање немачких бродова са дна Дунава
08:12 02.07.2022 (Освежено: 13:11 26.08.2022)
© Фото : Спутњику уступио Millennium Team
Пратите нас
У октобру би требало да почне уклањање немачких бродова са дна Дунава код Прахова што ће омогућити пуну ширину пловног пута реке, а крајем ове године би радови на реконструкцији бродске преводнице Ђердап 2, која ће знатно скратити време превођења брода. Србија је, по оцени ЕУ, пример најбоље праксе по улагању у водни саобраћај.
На то нису пропустили да укажу и на управо завршеном годишњем састанку министара транспорта дунавских прибрежних држава, у Лиону, где је међу потписницима документа о ефикасном одржавању речне транспортне инфраструктуре Дунава и његових притока био и наш министар Томислав Момировић. Он је предочио да је вредност пројеката модернизације и развоја лука и речних путева кроз Србију око 500 милиона евра.
Помоћник министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Вељко Ковачевић, који је, такође, учествовао на скупу у Лиону, за Спутњик каже да смо међу првима у Европи почели да улажемо у водни саобраћај и да нас по томе ЕУ ставља у исту раван са Холандијом и Белгијом. На питање чиме смо завредели високе оцене, он је био конкретан:
„Два најилустративнија примера су управо завршени радови на критичним секторима на Дунаву где смо ми прва земља на целом дунавском сливу која је извела хидротехничке и багерске радове на Дунаву и уклонила све критичне секторе искључиво на свом делу Дунава - од Бачке Паланке до Прахова, односно до Неготина. Ми данас немамо ниједан критичан сектор за пловидбу“.
Други важан пројекат којим је обезбеђена несметана пловидба Дунавом је, како је навео, реконструкција бродске преводнице Ђердап 1 чиме је њен рад продужен за наредних 30 година, али је и смањено време превођења бродова са сат и по времена на 45 минута.
Од октобра уклањање немачких бродова
За пловидбу Дунавом у пуном капацитету кроз Србију је, како каже Ковачевић, неопходно и рашчишћавање дела реке код Прахова где се још од времена Другог светског рата на дну налази читава флота немачких бродова које су сами намерно потопили како би совјетској армији онемогућили пловни пут.
Завршен је пројекат припреме и снимања, у току је избор извођача радова, а од октобра почиње извлачење потопљених немачких бродова из Дунава
© Фото : Спутњику уступио Millennium Team
„Тај пројекат је после скоро три године програмирања, припреме, израде техничке документације, па додатних снимања због присуства неексплодираних експлозивних средстава, завршен, комплетиран. Обезбедили смо скоро 50 одсто грант средстава из фонда ЕУ. Један мали део од пет одсто ће ићи из буџета, а преосталих око 40 одсто иде из кредита Европске инвесатиционе банке (ЕИБ). Вредност тих радова је 30 милиона евра, а оно што ћемо ми добити реализацијом тог пројекта је да ћемо уместо садашњих 80 метара ширине пловног пута имати пун профил пловног пута од 180 метара. То практично значи да ћемо на најфреквентнијем делу пловидбе Дунавом, где је највећа фреквенција саобраћаја, добити пуну ширину пловног пута, што ће омогућити двосмерни саобраћај, а то значи много бржу пловидбу“, истиче Ковачевић.
Он напомиње да је тендер за извођача радова на уклањању немачких бродова у току и да очекује да до септембра он буде спроведен, а извођач већ од октобра могао да почне да ради на томе.
Наш саговорник напомиње да ће тај уговор трајати пет године, јер је у питању јако осетљива операција због присуства великог броја неексплодираних средстава на бродовима. Извођач ће морати прво све поново да сними где се шта налази, уклони неексплодирана средства и да уклања део по део брода. Пошто на томе ништа није рађено протеклих 80 година најбоље је, каже, да траје и пет година, а на крају да се то уради како треба.
Ковачевић прецизира да је нужно да се са дна извади 21 немачки брод јер се они налазе на пловном путу. Поред њих је, како каже, ту још сигурно 80 немачких бродова, али они ни на који начин не утичу на пловидбу бродова и чамаца и неће бити вађени пошто не угрожавају ни безбедност ни животну средину.
Када буде уклоњена немачка флота и реконструисана бродска преводница Ђердап 2, уместо садашњих скоро 24 часа колико бродовима треба да прођу тај мали сектор, они ће то моћи да учине за два, два и по сата, истиче наш саговорник.
Следи преводница Ђердап 2
Он каже да се за реконструкцију преводнице Ђердап 2 тренутно завршава техничка документација и радови почињу крајем ове године.
„И то је препознато од стране ЕУ и финансирано највећим делом из грантова ЕУ. Вредност радова на реконструкцији бродске преводнице Ђердап 2 је 31 милион евра, од тога 40 посто је грант ЕУ, а 60 посто је кредит Европске инвестиционе банке (ЕИБ) који је дат по најповољнијим могућим условима који се готово граниче са грантом, тако да за то немамо буџетских издвајања“, истиче наш саговорник.
Највећи корисници водног транспорта који је економски најисплативији су велике индустрије
© Sputnik / Сергей Пивоваров
/ Оно где смо, такође, лидери на Дунаву је, према речима Ковачевића, јесте планирани обим улагања у развој лучке инфраструктуре. Сада смо у фази тендера за избор извођача и за луку Прахово и за луку Богојево, а за месец дана креће и за луку Сремска Митровица.
Две варијанте за Луку Београд
Укупна вредност ова три пројекта је близу 120 милиона евра и помоћник министра саобраћаја верује да ће сви до краја године бити уговорени тако да би већ у наредну годину ушли са великим радовима на модернизацији и проширењу лучке инфраструктуре у Србији - фактички на свим деловима Дунава.
На питање шта је са луком Београд, он истиче да је она у фази пројектовања и да се тренутно разматра најповољнија локација.
„Тек када се донесе одлука о локацији онда ћемо наставити са реализацијом тог пројекта. Једно је локација узводно од Пупиновог моста на левој обали. То је варијанта број један, а варијанта број два која се разматра је лука Панчево као велика лука“, каже Ковачевић.
И економска корист
На питање шта ће Србија у економском смислу добити свим овим пројектима, он напомиње да су највећи корисници водног транспорта велике индустрије, попут борског Зиђина, смедеревске железаре, панчевачке Азотаре и Петрохемије, НИС-а. Велики корисници су пољопривредна и грађевинска индустрија – превоз жита, песка и шљунка. Водни саобраћај је, како истиче, економски најисплативији за превоз велике количине робе и што је водни саобраћај ефикаснији, то су и наше индустрије конкурентније на светском тржишту.
Пристајање у наше луке и њихово коришћење се плаћа па ће ефикаснија и бржа пловидба значити и више бродова на Дунаву, више њих у лукама и већу корист од тога, оценио је Ковачевић.
