https://sputnikportal.rs/20220702/srbija-kosarka-amerika-svetislav-pesic-sport-jokic-marjanovic-petrusev-bjelica-1139335855.html
Може ли Србија да врати оно што јој је Америка узела?
Може ли Србија да врати оно што јој је Америка узела?
Sputnik Србија
Кошарка коју игра Србија и кошарка која се игра у Америци није иста. Нису исте ни улоге. Србија је своје пулене учила једним принципима, Америка их је повукла... 02.07.2022, Sputnik Србија
2022-07-02T21:00+0200
2022-07-02T21:00+0200
2022-07-02T21:00+0200
спорт
спорт
кошарка
светислав пешић
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/0b/1a/1131942442_0:171:3069:1897_1920x0_80_0_0_6aba9ff99005a21152de698117702dcf.jpg
Са новом екипом Пешић се упознао нетом пре новог ФИБА прозора квалификационог круга квалификација за Светско првенство, требало је то да се догоди и раније, али је објективан фактор све спречио. И тиме посао учинио тежим, у смислу да селектор није имао прилику да се реално упозна са снагама на које рачуна, па је извесно због тога и организована пријатељска утакмица против Бугарске - само за очи селектора и стручног штаба. Србија је у утакмици против Летоније није видела оно што је прижељкала, али је апсолутно јасно да је виђено оно што се очекује. Играчи са великим бројем минута у европској кошарци протекле сезоне одиграли су у познатом ритму, са познатим задацима и још познатијим исходима. У првом реду ду се мисли на Алексу Аврамовића и Дејана Давидовца, једне од носилаца игара вечитих београдских ривала током претходне сезоне, који су по правилу у другом плану када је репрезентација у питању - само због оног принципа прижељкивања. Управо током сезона у којима су Аврамовић и Давидовац "гинули" на тренинзима са унапред зацртаним улогама код веома захтевних тренера какви су Жељко Обрадовић и Дејан Радоњић, више пажње јавности било је усмерено "преко баре" у жељи да се види шта су "наши" урадили у Америци. Јасно је зашто, јасно је и да је слатко када Никола Јокић два пута "покори" Америку, када Бобан Марјановић заигра у филму продукције Холивуда, када Немања Бјелица освоји шампионски прстен или Богдан Богдановић покаже три прста после убачене тројке. Али, шта Србија од тога реално има? Утакмица са Летонијом је јасно одговорила на питања проблема које Србија има због тога што су њени најбољи играчи, највећи таленти, већ годинама добровољно заробљени у мехуру америчке кошарке.По објављивању списка репрезентативаца, јавност је у први план износила управо Бјелицу, кошаркашког професора, човека способног да одигра на свих пет позиција у тиму, играча који је показао да отписани могу да буду уписани у историју. Радовао се томе, сигурно више од свих, и сам Светислав Пешић који му је пружио прилику за пробу у Црвеној звезди, у моменту када је Бјелица више био кошаркашки бауштелац него кошаркашки професионалац у извесној Аркадији из Беча.Али, Пешић тада и сада није видео истог Бјелицу, тада га је смештао на позицију плејмејкера, са висином од 211 центиметара, а сада му Америка инсинуира да је он прави за место лажне петице којој је посао да стоји у ћошку, понекад предрибла, труди се да погоди добру одбрану и да дода једној од својих саиграчких америчких звезди.Са таквом улогом, са питањем да ли уопште треба да добије минуте, да лимитираним овлашћењима и упитном количином одговорности, на пример, Бјелица је стигао у тим Србије. Такав, он Србији не може да помогне. Онакав каквог је Пешић послао у Европу, преко Шпаније до Фебербахчеа, Србија жели и мора да добије како би се снови о медаљама појавили као привид стварности. Србији треба и Бобан Марјановић. Не као најомиљенији саиграч, та позиција је за вјек и вјеков резервисана за Владимира Штимца. Бобан као Бобан, као кошаркашка звер која је у дресу Црвене звезде, а после периода у Меги и рада са Дејаном Милојевићем, харала Европом и завредила позив једног Грега Поповича.Нажалост, код "лудог Србина" Бобан није нашао себе - он или неко око њега, седам милиона долара по години вредан уговор Детроита је био важнији, а ни боравак у Даласу, уз Луку Дончића, није могао да врати сећање на "оног" Бобана. А тај Бобан је без дриблинга, без превише компликовања, са много осећаја, кошаркашке памети и баскеташких фазона био један од најбољих центара Европе, док је Америка у њему видела само лика који има добар смисао за хумор и воли кошарку.Каквог ће Јокића Србија добити? Сећа га се Србија из Меге, али га се не сећа у жестокој борби за трофеје, под жестоким притиском и одговорношћу која се може мерити и војничким чиновима. Финале Западне конференције НБА лиге може да буде само слика тога и остаје само да се надамо да ће Кари Пешић, виц-мајстор из Пирота, успети да пронађе нову жицу у сомборском тамбурашу. Јер, резонантна кутија Србије много је, много и неупоредиво већа од Америчке. И баш због тога, Србија неће скоро моћи да види колико може да добије од Алексеја Покушевског, већ двогодишњег НБА играча или Николе Јовића, новог пројекта агенције Беобаскет и клуба Мега који је у АБА лиги и на домаћим теренима у сениорској кошарци провео свега једну сезону. Сада момак који је преузео "петицу" Предрага Даниловића у Мајамију то зна и сећа га се, у рутини му је, као и у Летонији Аврамовићу или Давидовцу, као Ристићу који је играо у захтевној ВТБ лиги. Сећао се свега и Филип Петрушев нетом пошто је постао МВП АБА лиге.У Летонији нисмо видели да се сећа, јесте постао првак Европе, али је заборавио како изгледа играти српску кошарку јер није играо ни турску у Ефесу, закован за клупу или трибине.И у свему томе, Србија мора да уради нешто за себе. Мора да створи услове да јој ни Америка ни Европа не могу одвести таленте који чим засијају буду пребачени на туђе небо. А Србија је земља звезди. Кошаркашких звезди. И ниједној Америци, а ни Европи, не треба дозволити да јој их лако скину.
https://sputnikportal.rs/20220701/nikola-jokic-supermaks-ugovor-264-miliona-dolara-denver-sport-kosarka-1139334250.html
https://sputnikportal.rs/20220630/uzivo-livescore-letonija-srbija-kvalifikacije-svetsko-prvenstvo-reprezentacija-kosarka-sport-1139315852.html
https://sputnikportal.rs/20220630/luka-doncic-goran-dragic-kvalifikacije-svetsko-prvenstvo-kosarka-sport-1139330526.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Спасоје Веселиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
Спасоје Веселиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Спасоје Веселиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/04/13/1125128711_393:0:2441:2048_100x100_80_0_0_1d4722009ca4a039a765756059aa8a87.jpg
србија летонија кошарка, србија кошарка пешић, србија америка, може ли србија да врати оно што јој је америка узела, srbija letonija kosarka, srbija kosarka pesic, srbija amerika, moze li srbija da vrati ono sto joj je amerika uzela
србија летонија кошарка, србија кошарка пешић, србија америка, може ли србија да врати оно што јој је америка узела, srbija letonija kosarka, srbija kosarka pesic, srbija amerika, moze li srbija da vrati ono sto joj je amerika uzela
Може ли Србија да врати оно што јој је Америка узела?
Кошарка коју игра Србија и кошарка која се игра у Америци није иста. Нису исте ни улоге. Србија је своје пулене учила једним принципима, Америка их је повукла својим престижом и новцем - принципи су нестали. Како их повратити? Селектор Светислав Пешић има врашки тежак посао и његови изазови су виђени у утакмици против Летоније.
Са новом екипом Пешић се упознао нетом пре новог ФИБА прозора квалификационог круга квалификација за Светско првенство, требало је то да се догоди и раније, али је објективан фактор све спречио.
И тиме посао учинио тежим, у смислу да селектор није имао прилику да се реално упозна са снагама на које рачуна, па је извесно због тога и организована пријатељска утакмица против Бугарске - само за очи селектора и стручног штаба.
Србија је у утакмици против Летоније није видела оно што је прижељкала, али је апсолутно јасно да је виђено оно што се очекује.
Играчи са великим бројем минута у европској кошарци протекле сезоне одиграли су у познатом ритму, са познатим задацима и још познатијим исходима.
У првом реду ду се мисли на Алексу Аврамовића и Дејана Давидовца, једне од носилаца игара вечитих београдских ривала током претходне сезоне, који су по правилу у другом плану када је репрезентација у питању - само због оног принципа прижељкивања.
Управо током сезона у којима су Аврамовић и Давидовац "гинули" на тренинзима са унапред зацртаним улогама код веома захтевних тренера какви су Жељко Обрадовић и Дејан Радоњић, више пажње јавности било је усмерено "преко баре" у жељи да се види шта су "наши" урадили у Америци.
Јасно је зашто, јасно је и да је слатко када Никола Јокић два пута "покори" Америку, када Бобан Марјановић заигра у филму продукције Холивуда, када Немања Бјелица освоји шампионски прстен или Богдан Богдановић покаже три прста после убачене тројке.
Али, шта Србија од тога реално има?
Утакмица са Летонијом је јасно одговорила на питања проблема које Србија има због тога што су њени најбољи играчи, највећи таленти, већ годинама добровољно заробљени у мехуру америчке кошарке.
По објављивању списка репрезентативаца, јавност је у први план износила управо Бјелицу, кошаркашког професора, човека способног да одигра на свих пет позиција у тиму, играча који је показао да отписани могу да буду уписани у историју.
Радовао се томе, сигурно више од свих, и сам Светислав Пешић који му је пружио прилику за пробу у Црвеној звезди, у моменту када је Бјелица више био кошаркашки бауштелац него кошаркашки професионалац у извесној Аркадији из Беча.
Али, Пешић тада и сада није видео истог Бјелицу, тада га је смештао на позицију плејмејкера, са висином од 211 центиметара, а сада му Америка инсинуира да је он прави за место лажне петице којој је посао да стоји у ћошку, понекад предрибла, труди се да погоди добру одбрану и да дода једној од својих саиграчких америчких звезди.
Са таквом улогом, са питањем да ли уопште треба да добије минуте, да лимитираним овлашћењима и упитном количином одговорности, на пример, Бјелица је стигао у тим Србије.
Такав, он Србији не може да помогне. Онакав каквог је Пешић послао у Европу, преко Шпаније до Фебербахчеа, Србија жели и мора да добије како би се снови о медаљама појавили као привид стварности.
Србији треба и Бобан Марјановић. Не као најомиљенији саиграч, та позиција је за вјек и вјеков резервисана за Владимира Штимца. Бобан као Бобан, као кошаркашка звер која је у дресу Црвене звезде, а после периода у Меги и рада са Дејаном Милојевићем, харала Европом и завредила позив једног Грега Поповича.
Нажалост, код "лудог Србина" Бобан није нашао себе - он или неко око њега, седам милиона долара по години вредан уговор Детроита је био важнији, а ни боравак у Даласу, уз Луку Дончића, није могао да врати сећање на "оног" Бобана.
А тај Бобан је без дриблинга, без превише компликовања, са много осећаја, кошаркашке памети и баскеташких фазона био један од најбољих центара Европе, док је Америка у њему видела само лика који има добар смисао за хумор и воли кошарку.
Каквог ће Јокића Србија добити? Сећа га се Србија из Меге, али га се не сећа у жестокој борби за трофеје, под жестоким притиском и одговорношћу која се може мерити и војничким чиновима.
Финале Западне конференције НБА лиге може да буде само слика тога и остаје само да се надамо да ће Кари Пешић, виц-мајстор из Пирота, успети да пронађе нову жицу у сомборском тамбурашу.
Јер, резонантна кутија Србије много је, много и неупоредиво већа од Америчке.
И баш због тога, Србија неће скоро моћи да види колико може да добије од Алексеја Покушевског, већ двогодишњег НБА играча или Николе Јовића, новог пројекта агенције Беобаскет и клуба Мега који је у АБА лиги и на домаћим теренима у сениорској кошарци провео свега једну сезону.
Сада момак који је преузео "петицу" Предрага Даниловића у Мајамију то зна и сећа га се, у рутини му је, као и у Летонији Аврамовићу или Давидовцу, као Ристићу који је играо у захтевној ВТБ лиги.
Сећао се свега и Филип Петрушев нетом пошто је постао МВП АБА лиге.
У Летонији нисмо видели да се сећа, јесте постао првак Европе, али је заборавио како изгледа играти српску кошарку јер није играо ни турску у Ефесу, закован за клупу или трибине.
И у свему томе, Србија мора да уради нешто за себе. Мора да створи услове да јој ни Америка ни Европа не могу одвести таленте који чим засијају буду пребачени на туђе небо. А Србија је земља звезди. Кошаркашких звезди. И ниједној Америци, а ни Европи, не треба дозволити да јој их лако скину.
