https://sputnikportal.rs/20220703/britanski-list-situacija-u-ukrajini-podelila-nato-na-tri-tabora-1139403427.html
Британски лист: Ситуација у Украјини поделила НАТО на три табора
Британски лист: Ситуација у Украјини поделила НАТО на три табора
Sputnik Србија
Сукоб у Украјини не само што је изазвао несугласице између земаља НАТО-а, већ је и поделио чланице Алијансе на три табора, тврди британски лист „Сандеј тајмс“. 03.07.2022, Sputnik Србија
2022-07-03T10:41+0200
2022-07-03T10:41+0200
2022-07-03T10:41+0200
свет
свет
нато
украјина
специјална операција у украјини
русија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111513/40/1115134066_0:160:3077:1890_1920x0_80_0_0_61eaa5effa3d567c3e0d800be8d917e8.jpg
Лист наводи да постоје три табора унутар НАТО-а и то: „јастребови“, „голубови“ и „нојеви“.Међу земљама-„јастребовима“ су чланице Алијансе које сматрају да је неопходно не само да се постигне повратак контроле Украјине над територијом Донбаса и Крима, већ и „да се Русији зада тако снажан ударац да у будућности не би могла да представља претњу ником од својих суседа“. Лист не наводи које земље сврстава у „јастребове“, али у свом блогу о таквим земљама цитира неименованог аналитичара блиског пољској влади.Земље-„голубови“, према писању листа, теже да постигну мирно решење између Русије и Украјине. То су земље које би пристале на повлачење руских трупа на њихове положаје до 24. фебруара, помиривши се са статусом Крима, ДНР и ЛНР. У том контексту, наводи се неименовани званичник једне од скандинавских земаља који је рекао да „такав договор не би био праведан, али је практичан“.„Сандеј тајмс“ сврстава у земље-„нојеве“ оне чланице НАТО-а које се више фокусирају на унутрашње проблеме. Ове земље подржавају документе Алијансе, али у већој мери иду „линијом мањег отпора“. Лист је у ове земље сврстао државе на југу Европе.Лист закључује да је недостатак договора унутар земаља НАТО-а у многоме проузроковао неуспех такве идеје као што је распоређивање малих контингената трупа НАТО-а у градовима на западу Украјине – далеко од линије фронта за обуздавање ракетних удара.Специјална војна операција у УкрајиниПредседник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши „демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.Министарство одбране Русије редовно наглашава да руска војска не наноси никакве ударе по градовима Украјине: војна инфраструктура се онеспособљава високопрецизним средствима.
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, нато, украјина, русија
свет, нато, украјина, русија
Британски лист: Ситуација у Украјини поделила НАТО на три табора
Сукоб у Украјини не само што је изазвао несугласице између земаља НАТО-а, већ је и поделио чланице Алијансе на три табора, тврди британски лист „Сандеј тајмс“.
Лист наводи да постоје три табора унутар НАТО-а и то: „јастребови“, „голубови“ и „нојеви“.
Међу земљама-„јастребовима“ су чланице Алијансе које сматрају да је неопходно не само да се постигне повратак контроле Украјине над територијом Донбаса и Крима, већ и „да се Русији зада тако снажан ударац да у будућности не би могла да представља претњу ником од својих суседа“. Лист не наводи које земље сврстава у „јастребове“, али у свом блогу о таквим земљама цитира неименованог аналитичара блиског пољској влади.
Земље-„голубови“, према писању листа, теже да постигну мирно решење између Русије и Украјине. То су земље које би пристале на повлачење руских трупа на њихове положаје до 24. фебруара, помиривши се са статусом Крима, ДНР и ЛНР. У том контексту, наводи се неименовани званичник једне од скандинавских земаља који је рекао да „такав договор не би био праведан, али је практичан“.
„Сандеј тајмс“ сврстава у земље-„нојеве“ оне чланице НАТО-а које се више фокусирају на унутрашње проблеме. Ове земље подржавају документе Алијансе, али у већој мери иду „линијом мањег отпора“. Лист је у ове земље сврстао државе на југу Европе.
Лист закључује да је недостатак договора унутар земаља НАТО-а у многоме проузроковао неуспех такве идеје као што је распоређивање малих контингената трупа НАТО-а у градовима на западу Украјине – далеко од линије фронта за обуздавање ракетних удара.
Специјална војна операција у Украјини
Председник Русије Владимир Путин је 24. фебруара објавио о
почетку војне операције демилитаризације Украјине. Он је у обраћању суграђанима рекао да околности „захтевају одлучну и хитну акцију“, пошто су се републике Донбаса обратиле Москви за помоћ. Путин је истакао да је циљ операције „заштита људи који су већ осам година изложени малтретирању и геноциду од стране кијевског режима“. За то је, према његовим речима, планирано да се изврши
„демилитаризација и денацификација Украјине“ и да се приведу правди сви ратни злочинци одговорни за „крваве злочине над цивилима“ у Донбасу.
Министарство одбране Русије редовно наглашава да руска војска не наноси никакве ударе по градовима Украјине: војна инфраструктура се онеспособљава високопрецизним средствима.
