https://sputnikportal.rs/20220703/evropa-postaje-provincija-sad-sta-se-krije-iza-plana-odvajanja-rusije-od-starog-kontinenta-video-1139413976.html
Европа постаје провинција САД: Шта се крије иза плана одвајања Русије од Старог континента /видео/
Европа постаје провинција САД: Шта се крије иза плана одвајања Русије од Старог континента /видео/
Sputnik Србија
Изазивајући сукоб у Украјини, Англосаксонци су имали на уму да земље старе Европе - Немачку, Француску, Шпанију и Италију - врате под своју трајну контролу - и... 03.07.2022, Sputnik Србија
2022-07-03T22:43+0200
2022-07-03T22:43+0200
2022-09-29T13:56+0200
свет
свет – политика
русија
сад
украјина
анализе и мишљења
европа
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/0b/1135297981_0:0:3072:1728_1920x0_80_0_0_ddf410040e49525681955218020d3ff9.jpg
Овако, маркирајући крупна кретања политичких догађаја у Украјини али и у свету, правни историчар Зоран Чворовић сагледава улогу коју су Англосаксонци у великој геополитичкој игри на истоку Европе, наменили Старом континенту. Они настоје, објашњава Чворовић, да трајно пресеку комуникацију између Русије и старе Европе како би не не само задали озбиљан економски ударац Русији већ и трајно одвојили источну половину евроазијског копна од оне западне. Због тога се, каже, милитаризују и јачају државе, некадашње чланице Варшавског пакта, које се налазе на луку између Балтичког и Црног мора. Циљ је, тврди, да се стваре услови да се дијалог, не само економски, већ и културни и цивилизацијски, више никада не обнови. Са њим разговарамо о плановима Запада везаним за сукоб у Украјини, постратној карти Европе, те могућности наставка дијалога култура и цивилизација.О чему сведоче дисонантни тонови и различити погледи Англосаксонаца и политичког естаблишмента Старе Европе на сукоб на Украјини?Иако се не треба заваравати да је присутан неки нарочити плурализам, он постоји у неким нијансама што се видело приликом посете Макрона, Шолца и Драгија Кијеву где су они вршили притисак на Зеленског да крене у преговоре, а онда је у ненајављену посету дошао Џонсон са заоштреном реториком. Контрадикторне изјаве од стране Запада имају за циљ да пошаљу евентуални сигнал ономе што се у Русији назива партијом мира како би се пре времена ушло у преговоре и зауставила војна операција.Са намером?Оно што је кључно Англосаксонцима јесте да територија коју контролише кијевски режим у тренутку примирја буде што функционалнија, а она неће бити функционална ако нема контролу над црноморском обалом. Кључно ће бити питање статуса Николајева и Одесе. Уколико руска војска стави ове две тачке под контролу, онда говоримо о Украјини као пропалој држави и тај остатак неће моћи да буде функционалан. У том светлу треба тумачити и пројекат јачања држава тзв Интермаријума.Каква је улога у плановима Запада намењена Варшави те да ли делимичан одговор лежи у кандидатури за чланство које је Европска комисија доделила Украјини?Оног тренутка када се догодио Брегзит Европа је од три ослонца добила два. Био је потребан трећи, а то је Варшава. Она неће моћи да одигра ту улогу ако нема још и Украјину, јер у евентуалној комбинацији у Европском парламенту заједничка делегација посланика из Пољске и Украјине превазилазила би за 10 мандата немачку делегацију. Та осовина Кијев - Варшава одговара Англосаксонцима и они ће јачати ту осовину.Да ли је, да би разумели све нијансе онога што се данас дешава на релацији Запад- Европа- Русија, неопходно да се вратимо дубље у прошлост?Компликовани однос Русије и Запада зачет је са првим озбиљнијим додиром који је створио озбиљна искушења у руском друштву и прве расколе. То је време реформи Петра Великог који је копирао читав низ западних модела, и без обзира на критичке тонове који су стизали од Руса, створио претпоставке да Русија изађе на геополитички простор од Балтика до Црног мора.И у време перестројке један број Руса је искрено поверовао у могућност дијалога са Западом и тада је водећи руски семиотичар тога времена Јуриј Лотман изашао са концептом дијалога култура и цивилизација.Да ли је Запад био спреман на овај дијалог?Русија је веровала у могућност дијалога култура и цивилизација а Запад је показао оно што су Прус Шпенглер знали - да дијалога нема, али и оно што је Данилевски говорио - иза тезе о постојању универзалне општечовечанске цивилизације крије се превара акултурације и поробљавања. Запад од тренутка рушења Берлинског зида није веровао ни у дијалог у култури, нити у равноправност у међународним и политичким односима нити у равноправну економску сарадњу нити у то да Русији да правичан удео у свему. Он је показао ничеанску вољу за моћ и жељу да колонијално царство прошири на Русију.Русија је радила оно што и Сијева Кина - са идејом да буде део глобалног система али суверени део тог система. Догађаји у Украјини су показали да је то немогуће.Да ли је будућности могућ дијалог између Европе и Русије?Ако сукоб потраје дуже а Русија се све више буде повезивала са Кином, мислим да ће у будућности, независно од тога што руска и кинеска култура не припадају истом типу, Русија више водити дијалог са азијским културама него са Европом. А када одсечете Французима, Немцима, Шпанцима и Италијанима руску културу и руске ресурсе- они ће остати у улози сужња САД.
сад
украјина
европа
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/03/0b/1135297981_341:0:3072:2048_1920x0_80_0_0_cc8fb125b58a1de8a423df65dc2e1519.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Наташа Јовановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/09/1147606577_76:0:987:911_100x100_80_0_0_0fa3fabfa341ef8db3bf3895e3ed6f4d.jpg
русија је веровала у могућност дијалога култура и цивилизација а запад је показао оно што су прус и шпенглер знали - да дијалога нема, компликовани однос русије и запада зачет је са првим озбиљнијим додиром који је створио озбиљна искушења у руском друштву и прве расколе, запад од тренутка рушења берлинског зида није веровао ни у дијалог у култури, нити у равноправност у међународним и политичким односима нити у равноправну економску сарадњу, осовина кијев - варшава одговара англоскаоснцима и они ће јачати ту осовину
русија је веровала у могућност дијалога култура и цивилизација а запад је показао оно што су прус и шпенглер знали - да дијалога нема, компликовани однос русије и запада зачет је са првим озбиљнијим додиром који је створио озбиљна искушења у руском друштву и прве расколе, запад од тренутка рушења берлинског зида није веровао ни у дијалог у култури, нити у равноправност у међународним и политичким односима нити у равноправну економску сарадњу, осовина кијев - варшава одговара англоскаоснцима и они ће јачати ту осовину
Европа постаје провинција САД: Шта се крије иза плана одвајања Русије од Старог континента /видео/
22:43 03.07.2022 (Освежено: 13:56 29.09.2022) Изазивајући сукоб у Украјини, Англосаксонци су имали на уму да земље старе Европе - Немачку, Француску, Шпанију и Италију - врате под своју трајну контролу - и учине их економском и цивилизацијском провинцијом. Сви потези које сада повлаче разоткривају намеру- подељено евроазијско копно и гвоздена завеса на њему
Овако, маркирајући крупна кретања политичких догађаја у Украјини али и у свету, правни историчар Зоран Чворовић сагледава улогу коју су Англосаксонци у великој геополитичкој игри на истоку Европе, наменили Старом континенту. Они настоје, објашњава Чворовић, да трајно пресеку комуникацију између Русије и старе Европе како би не не само задали озбиљан економски ударац Русији већ и трајно одвојили источну половину евроазијског копна од оне западне.
Због тога се, каже, милитаризују и јачају државе, некадашње чланице Варшавског пакта, које се налазе на луку између Балтичког и Црног мора. Циљ је, тврди, да се стваре услови да се дијалог, не само економски, већ и културни и цивилизацијски, више никада не обнови.
Са њим разговарамо о плановима Запада везаним за сукоб у Украјини, постратној карти Европе, те могућности наставка дијалога култура и цивилизација.
О чему сведоче дисонантни тонови и различити погледи Англосаксонаца и политичког естаблишмента Старе Европе на сукоб на Украјини?
Иако се не треба заваравати да је присутан неки нарочити плурализам, он постоји у неким нијансама што се видело приликом посете Макрона, Шолца и Драгија Кијеву где су они вршили притисак на Зеленског да крене у преговоре, а онда је у ненајављену посету дошао Џонсон са заоштреном реториком. Контрадикторне изјаве од стране Запада имају за циљ да пошаљу евентуални сигнал ономе што се у Русији назива партијом мира како би се пре времена ушло у преговоре и зауставила војна операција.
Оно што је кључно Англосаксонцима јесте да територија коју контролише кијевски режим у тренутку примирја буде што функционалнија, а она неће бити функционална ако нема контролу над црноморском обалом. Кључно ће бити питање статуса Николајева и Одесе. Уколико руска војска стави ове две тачке под контролу, онда говоримо о Украјини као пропалој држави и тај остатак неће моћи да буде функционалан. У том светлу треба тумачити и пројекат јачања држава тзв Интермаријума.
Каква је улога у плановима Запада намењена Варшави те да ли делимичан одговор лежи у кандидатури за чланство које је Европска комисија доделила Украјини?
Оног тренутка када се догодио Брегзит Европа је од три ослонца добила два. Био је потребан трећи, а то је Варшава. Она неће моћи да одигра ту улогу ако нема још и Украјину, јер у евентуалној комбинацији у Европском парламенту заједничка делегација посланика из Пољске и Украјине превазилазила би за 10 мандата немачку делегацију. Та осовина Кијев - Варшава одговара Англосаксонцима и они ће јачати ту осовину.
Да ли је, да би разумели све нијансе онога што се данас дешава на релацији Запад- Европа- Русија, неопходно да се вратимо дубље у прошлост?
Компликовани однос Русије и Запада зачет је са првим озбиљнијим додиром који је створио озбиљна искушења у руском друштву и прве расколе. То је време реформи Петра Великог који је копирао читав низ западних модела, и без обзира на критичке тонове који су стизали од Руса, створио претпоставке да Русија изађе на геополитички простор од Балтика до Црног мора.
И у време перестројке један број Руса је искрено поверовао у могућност дијалога са Западом и тада је водећи руски семиотичар тога времена Јуриј Лотман изашао са концептом дијалога култура и цивилизација.
Да ли је Запад био спреман на овај дијалог?
Русија је веровала у могућност дијалога култура и цивилизација а Запад је показао оно што су Прус Шпенглер знали - да дијалога нема, али и оно што је Данилевски говорио - иза тезе о постојању универзалне општечовечанске цивилизације крије се превара акултурације и поробљавања. Запад од тренутка рушења Берлинског зида није веровао ни у дијалог у култури, нити у равноправност у међународним и политичким односима нити у равноправну економску сарадњу нити у то да Русији да правичан удео у свему. Он је показао ничеанску вољу за моћ и жељу да колонијално царство прошири на Русију.
Русија је радила оно што и Сијева Кина - са идејом да буде део глобалног система али суверени део тог система. Догађаји у Украјини су показали да је то немогуће.
Да ли је будућности могућ дијалог између Европе и Русије?
Ако сукоб потраје дуже а Русија се све више буде повезивала са Кином, мислим да ће у будућности, независно од тога што руска и кинеска култура не припадају истом типу, Русија више водити дијалог са азијским културама него са Европом. А када одсечете Французима, Немцима, Шпанцима и Италијанима руску културу и руске ресурсе- они ће остати у улози сужња САД.