Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Спутњик открива: Зашто је патријарх Порфирије подигао глас због третмана веронауке

© Фото : Спутњику уступио ђакон Драган С. ТанасијевићПоглавар СПЦ патријарх српски Порфирије
Поглавар СПЦ патријарх српски Порфирије - Sputnik Србија, 1920, 03.07.2022
Пратите нас
Тврдњу патријарха Порфирија да директори школа обесхрабрују, па и спречавају ученике и родитеље да се определе за верску наставу не треба тумачити идеолошки, није уперена против било кога, проблем је низ решења која су изнуђена. Нису угрожена само права деце која желе да похађају верску наставу, већ и оне која би да одаберу грађанско васпитање.
Ово за Спутњик каже помоћник председника Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке ђакон Стеван Јовановић и додаје да постоје јасни докази, чак и преписке, које показују у какав су положај стављене традиционалне цркве и верске заједнице и каквом су притиску изложени родитељи и деца.
"У одређеним школама у Србији практично се деца обесхрабрују да иду на верску наставу, управо припадници мањинских верских заједница које су свакако најпогођеније, јер то директорима компликује начин на који формирају групе, односно распореда часова. То се не ради брутално и грубо, али кроз сугестију се тој деци практично препоручује да упишу грађанско васпитање".

Обесхрабрују децу да одаберу веронауку

Јовановић додаје да је Одбор од Синода добио налог да се провере наводи који су дошли до патријарха. Пристигли су извештаји вероучитеља из већине епархијских одбора у Србији.
"Ја могу да вам потврдим ситуацију у Београду. Имамо случајеве школа где је заиста било обесхрабривања, системског немара према праву деце и родитеља да сазнају и да изаберу, тако да дефинитивно, сазнања која су дошла до патријарха јесу истинита", каже помоћник председника Одбора за верску наставу Архиепископије београдско-карловачке.
© AFP 2023 / MYCHELE DANIAUСинод је дао налог да се провере наводи који су дошли до патријарха
Штрајк просветара - Sputnik Србија, 1920, 01.07.2022
Синод је дао налог да се провере наводи који су дошли до патријарха
Проблем је настао када је Министарство просвете увело услов, минималан број да би могла да се призна једна група за грађанско васпитање или верску наставу.
Када је Влада Зорана Ђинђића вратила веронауку у школе, врло пажљиво, поштујући пре свега прва мањинских заједница, једно одељење делило се на групу за верску наставу и групу за грађанско, без обзира на број ученика у тим групама.

Директори се баве групама, уместо образовањем

Међутим, 2010. прво је уведен минимални број ученика да би се једна група признала. То је послало лошу поруку мањинским верским заједницама, али и породицама које су атеистички расположене, ако није било 10 ученика који би слушали грађанско, морали су да их уклапају у друге групе, имали су часове мимо свог распореда, па и у другој смени.
"Прави проблем настао је изменама и допунама закона 2017. године, дозволио је директорима школа да Грађанско васпитање и Верску наставу избаце из распореда часова тако што им је промењен предметни статус. То више нису предмети, већ програми. Закон је омогућио директорима да верску наставу држе у распореду, али им то више није била обавеза", објашњава Јовановић.

Родитељи се већ жалили на дискриминацију

Дакле, створени су услови за комбиновање већег броја ђака из различитих одељења у једну групу која може да има часове мимо редовне наставе. Родитељи су се жалили Просветном савету, указивали на дискриминацију. Ствар је некако решавана договором, захваљујући добронамерним директорима, што потврђује и наш саговорник који је 12 година у просвети, али је неким директорима очигледно довијања доста.
На почетку деца су сваке године могла да мењају изборни предмет, затим, дуги низ година, до пре последње две, постојала је могућност да у оквиру једног циклуса, од првог до четвртог разреда, или од петог до осмог, промене првобитни избор.
"То је такође био проблем за формирање распореда, директори су се жалили Министарству и оно је дало тумачење којим је дерогиран члан закона који даје право деци да промене избор једном начињен на почетку четворогодишњег циклуса. Сада бирају на четири године, промене у међувремену нема".

Гимназијалци грцају под још два додатна програма

Директорка еминентне Пете београдске гимназије Борка Поповић, за Спутњик каже да у њеној школи деца имају апсолутно право избора, јер утицај на њих не приличи етици, али да директорима заиста прављење распореда представља проблем, а нарочито деци.
"Ако морате због лимитираног броја ученика да спајате групе, онда, када погледате математички и логистички, то можете да ставите само на почетак или крај наставног дана, да буде или први или последњи, седми час. То прави читав низ различитих проблема где се педагошка сврха распореда на неки начин угрожава", каже Поповићева.
Проблем се овде не завршава, јер гимназија има додатне изборне програме, добиле су нове групе предмета у склопу реформи пре четири године, у време министра Шарчевића. Директорима то додатно отежава посао, зато што је важеће исто правило о минималном броју ученика, њих 16, услов да се призна група.
© Tanjug / Душан Аничић"Веронауку и грађанско можете да ставите само на почетак или крај наставног дана, то прави низ проблема где се педагошка сврха распореда на неки начин угрожава".
Полагање мале матуре у Јагодини - Sputnik Србија, 1920, 01.07.2022
"Веронауку и грађанско можете да ставите само на почетак или крај наставног дана, то прави низ проблема где се педагошка сврха распореда на неки начин угрожава".
Добра околност је што су прошле године, због короне и краћег боравка деце у школи, изборни програми стављени ван распореда, реализују се онлајн. Још није познато шта ће бити у новој школској години, да ли ће Министарство остати при овој одлуци.
"Ако се врате у распоред, ја заиста не знам на који начин ће школе моћи да раде, а да тај распоред буде примерен потребама деце. Јер, није идеја да деца проводе у школи 8 или 9 часова, а другачије није могуће, каже директорка Пете београдске гимназије.

Веронаука и грађанско се разликују од других предмета

Поводом 20 година од повратка веронауке у школе, патријарх, али и представници мањинских верских заједница у Србији, од државе су затражили да се веронауци врати статус предмета. Тражили су и стални посао за вероучитеље. Апел је остао без конкретног одговора.
"Ако би сада вратили веронауку и грађанско у статус предмета, морате да их држите у распореду, а не можете, јер од вас захтевају да формирате групе на овај начин", каже Стеван Јовановић и додаје да је промену везану за групе Министарство донело једнострано, без сагласности Комисије за верску наставу, која је по закону једина надлежна за такве врсте промена. Дакле, требало би укинути и групе.
Директорка Пете београдске каже да у доношењу коначног решења за изборне програме, односно предмете, треба имати у виду важну чињеницу, веронаука и грађанско васпитање разликују се од других предмета.
© Tanjug / TARA RADOVANOVICПатријарх Порфирије у Храму Светог Саве
Патријарх Порфирије у Храму Светог Саве поделио ђацима светосавске пакетиће - Sputnik Србија, 1920, 01.07.2022
Патријарх Порфирије у Храму Светог Саве
"Грађанско и верска настава су васпитни предмети, треба нас растеретити обавезе да то морају да буду групе од 16 ученика, већ да се толеришу оне од 11 или 12. То би било решење, не терати директоре да се те групе уопште спајају. С обзиром да не омогућавају људима пријем у стални радни однос, ни наставнику грађанског, ни веронауке, пустите барем да раде у мањим групама. То су ствари које су деца изабрала, зато што ту имају полигон, могућност да изнесу и неке друге ствари из својих живота, неке своје потребе, а одређена питања не могу да поставе на другим часовима", истиче Борка Поповић и додаје да смо због приоритета везаних за финансије, дошли до комбинаторички нерешивог проблема.

Повратак на почетни статус?

Поводом објаве патријарха Порфирија, која је изазвала бурне реакције дела јавности због најаве да ће се посаветовати са архијерејима и представницима других цркава и верских заједница да ли да јавно објаве имена директора школа које дискриминишу ученике, у Министарству просвете кажу да ученицима и родитељима није ускраћено право на избор. Поручују да ће поступати у складу са надлежностима.
Пре неколико дана огласио се и Национални просветни савет, констатацијом да нису уочени проблеми, већ даје и побољшан квалитет верске наставе. Међутим, радило се о иступу само једног члана Савета, који је изнео свој лични став.
Kако Спутњик сазнаје, Савет је одлучио да ресорном министарству упути мишљење о катастрофалним променама које су онемогућиле остваривање наставе у правом обиму. Савет ће од Министарства просвете тражити да се Веронауци врати статус који је имала у време њеног повратка у школе пре 20 година.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала