00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
20:30
30 мин
МОЈ ПОГЛЕД НА РУСИЈУ
21:30
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
И прадеда Виктора Троицког задужио Србију
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Александар Први Карађорђевић“
16:00
30 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Реалност је да се Партизан и Звезда боре за место у плеј-ину
17:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Розанов“
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

„Лош знак“: Смртоносне гљивице почеле чудно да се размножавају

CC0 / / Гљивица кандида аурис
Гљивица кандида аурис - Sputnik Србија, 1920, 04.07.2022
Пратите нас
Године 2009. је у ушном каналу 70-годишње Јапанке откривена до сада непозната врста гљивица. Нажалост, ова гљивица – позната као Candida auris – која представља опасност по здравље, сада се проширила по свету и постала отпорна на више лекова. Нова студија сада показује да се такође репродукује на неочекиван начин.
Candida auris не спада у корисне гљивице попут квасца. Често је налазимо у болницама и код оних с ослабљеним имунитетом. Нажалост, не остаје само у уху, већ може ући и у крвоток. Без ефикасног антимикотика, лека за гљивице, пацијенти могу умрети.
„До сада нису пријављени никакви докази за парење и сексуалну репродукцију кодкандиде аурис. Ова студија је пронашла ограничене, али недвосмислене доказе о рекомбинацији како у укупном узорку тако и у појединачним кладуса“, пише тим у свом новом раду.
Квасци се већином размножавају неполним путем, односно пупањем, иако постоји и неколицина која се размножава бинарном деобом. Али научници са Универзитета Мекмастер у Канади открили су код кандиде аурис доказе полног размножавања; што би могло резултовати још већом отпорности на лекове и вирулентнијим сојевима гљивица.
„До сада није било доказа о полном размножавању код кандиде аурис. Ова је студија идентификовала ограничене, али недвосмислене доказе о рекомбинацији у укупном узорку и унутар појединачних клада“, написали су стручњаци у истраживању.
Рекомбинација – преслагање генетских информација – не може се десити у асексуалној репродукцији, што значи да је у неком тренутку у прошлости сигурно било неког секса (или неки други начин мешања генетских информација).
Иако нисмо видели квасац на делу, идеја да се кандида аурис повремено сексуално размножава заправо није тако луда као што звучи. Већ знамо да ће се много познатија врста гљивица, Saccharomyces cerevisiae (ово је квасац који се користи у печењу, производњи вина и пиварства) повремено пари – посебно када у стресним условима, пише Санјенс алерт.
Иако тим научника није ухватио кандиду аурис на делу, успели су да анализирају гљивичне и митохондријалне гене у 1.285 сојева гљивица. Ово им је омогућило да сагледају генетске разлике између пет кладуса кандиде аурис, као и унутар самих кладуса.
Тим је пронашао неку рекомбинацију, али већина се догодила пре него што се квасац поделио на пет кладуса. Неки кладуси су наизглед изгубили способност парења, док су други имали ограничену рекомбинацију. Дакле, иако се секс може повремено дешавати, али апсолутно није чест. Чак и редак секс може потенцијално да изазове нове отпоре или друге начине погоршања овог патогена за нас људе.
„Истраживање нам говори да се ова гљивица рекомбиновала у прошлости и да може да се рекомбинује у природи, што јој омогућава да генерише нове генетске варијанте прилично брзо“, објашњава микробни генетичар са Универзитета Мекмастер Ђанпинг Су.
„То можда звучи застрашујуће, али то је мач са две оштрице. Пошто смо научили да се могу рекомбиновати у природи, могли бисмо да поновимо процес у лабораторији, што би нам могло омогућити да разумемо генетску контролу вируленције и отпорности на лекове и потенцијално друге особине које га чине тако опасним патогеном, много брже“, каже генетичар.
Иако има још много тога што треба да знамо о кандиди аурис, добро је за почетак погледати дубоко у њене гене и открити детаље размножавања.
Гриња која живи на људском лицу - Sputnik Србија, 1920, 25.06.2022
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА
Сићушне животиње које су цео живот на нашем лицу полако изумиру
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала