https://sputnikportal.rs/20220704/otkriveno-kako-zbog-virusa-postajemo-idealna-meta-za-komarce-1139445201.html
Откривено како због вируса постајемо идеална мета за комарце
Откривено како због вируса постајемо идеална мета за комарце
Sputnik Србија
У недавно обављеној студији научници су открили да неки вируси могу променити мирис тела особе како би била привлачнија комарцима, што доводи до већег броја... 04.07.2022, Sputnik Србија
2022-07-04T10:24+0200
2022-07-04T10:24+0200
2022-07-04T10:24+0200
наука и технологија
наука и технологија
медицина
магазин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/07/04/1139445029_0:138:3072:1866_1920x0_80_0_0_07d3d48b076e9544bcb2ff775c348a0e.jpg
Начин на који комарци траже своје домаћине и хране се њиховом крвљу важни су фактори у томе како вирус циркулише у природи. Комарци шире болести делујући као преносиоци вируса и других патогена.За имунологе и истраживаче заразних болести, боље разумевање интеракције вируса с домаћином може понудити нове стратегије за превенцију и лечење болести које преносе комарци, пише Пенга Ванг, имунолог са Универзитета Конектикат за портал „Конверзејшен“.Подмукла тактика вирусаКомарци лоцирају потенцијалног домаћина помоћу различитих чулних знакова, попут телесне температуре и угљен-диоксида који се ослобађа из даха. Мириси такође играју важну улогу. Ванг и његов тим су истражили могу ли вируси које преносе комарци, попут денга грознице и зике, такође променити мирис особе како би била привлачнија комарцима и постоји ли начин да се те промене спрече.Како бисмо то истражили, ставили смо мишеве заражене вирусом денге или зика, незаражене мишеве и комарце у један од три крака стаклене коморе. Кад смо применили проток ваздуха кроз коморе за мишеве како бисмо усмерили њихове мирисе према комарцима, открили смо да је више комараца одлучило да лети према зараженим мишевима него према незараженим мишевима, каже Ванг.Након тога су проценили улогу телесних мириса у повећаној привлачности комараца према зараженим мишевима. Открили су да је број комараца који лете према зараженим и незараженим мишевима упоредив. То указује да је постојало нешто у мирисима заражених мишева што је привукло комарце према њима, пише Ванг.Како би идентификовали мирис, изоловали су 20 различитих гасних хемијских спојева из мириса које су отпуштали заражени мишеви. Тако су и открили да три гасна хемијска споја стимулишу значајан одговор у антенама комараца.Кад смо применили ова три споја на кожу здравих мишева и руке људских добровољаца, само је један, ацетофенон, привукао је више комараца у поређењу с контролним тестом. Открили смо да заражени мишеви производе 10 пута више ацетофенона него незаражени мишеви, појашњава Ванг.Слично томе, Ванг и његов тим су открили да су мириси прикупљени из пазуха пацијената с денга грозницом садржавали више ацетофенона него они код здравих људи.Кад смо применили мирисе пацијената с денга грозницом на једној руци волонтера и мирисе здраве особе с друге стране, комарци су доследно били више привучени руци с мирисом денга грознице, каже Ванг.Наведени резултати упућују на то да су вируси денге и зика способни да повећају количину ацетофенона који њихови домаћини производе и испуштају, што их чини још привлачнијим за комарце.Како вируси повећавају производњу ацетофенона?Амерички научници су након тога открили како вируси повећавају количину ацетофенона који привлачи комарце и којег њихови домаћини производе.Ацетофенон, осим што је хемикалија која се обично користи као мирис у парфемима, такође је метаболички нуспродукт који обично производе одређене бактерије које живе на кожи и у цревима људи и мишева. Стога смо се питали има ли то везе с променама у врсти бактерија на кожи, појашњава Ванг.Како бисмо тестирали ову идеју, уклонили смо, или кожне, или цревне бактерије са заражених мишева пре него што смо их изложили комарцима. Док су комарци још увек били више привучени зараженим мишевима с исцрпљеним цревним бактеријама у поређењу с незараженим мишевима, били су значајно мање привучени зараженим мишевима с исцрпљеним кожним бактеријама.Ти резултати су сугерирали да су кожне бактерије битан извор ацетофенона.Кад смо успоредили састав кожних бактерија заражених и незаражених мишева, утврдили смо да је уобичајена врста штапићастих бактерија, Bacillus , главни произвођач ацетофенона и да је имала значајно повећан број на зараженим мишевима. То је значило да су вируси денге и зике могли променити мирис својих домаћина, мењајући микробиом коже, објашњава Ванг.
https://sputnikportal.rs/20210729/neverovatna-klopka-za-komarce-nemaju-sanse-da-u-njoj-prezive-a-svako-moze-da-je-napravi-1127841743.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2022
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, медицина, магазин
наука и технологија, медицина, магазин
Откривено како због вируса постајемо идеална мета за комарце
У недавно обављеној студији научници су открили да неки вируси могу променити мирис тела особе како би била привлачнија комарцима, што доводи до већег броја угриза који омогућују и веће ширење вируса.
Начин на који комарци траже своје домаћине и хране се њиховом крвљу важни су фактори у томе како вирус циркулише у природи. Комарци шире болести делујући као преносиоци вируса и других патогена.
За имунологе и истраживаче заразних болести, боље разумевање интеракције вируса с домаћином може понудити нове стратегије за превенцију и лечење болести које преносе комарци, пише Пенга Ванг, имунолог са Универзитета Конектикат
за портал „Конверзејшен“.
Комарци лоцирају потенцијалног домаћина помоћу различитих чулних знакова, попут телесне температуре и угљен-диоксида који се ослобађа из даха. Мириси такође играју важну улогу.
Ванг и његов тим су истражили могу ли вируси које преносе комарци, попут денга грознице и зике, такође променити мирис особе како би била привлачнија комарцима и постоји ли начин да се те промене спрече.
Како бисмо то истражили, ставили смо мишеве заражене вирусом денге или зика, незаражене мишеве и комарце у један од три крака стаклене коморе. Кад смо применили проток ваздуха кроз коморе за мишеве како бисмо усмерили њихове мирисе према комарцима, открили смо да је више комараца одлучило да лети према зараженим мишевима него према незараженим мишевима, каже Ванг.
Након тога су проценили улогу телесних мириса у повећаној привлачности комараца према зараженим мишевима. Открили су да је број комараца који лете према зараженим и незараженим мишевима упоредив. То указује да је постојало нешто у мирисима заражених мишева што је привукло комарце према њима, пише Ванг.
Како би идентификовали мирис, изоловали су 20 различитих гасних хемијских спојева из мириса које су отпуштали заражени мишеви. Тако су и открили да три гасна хемијска споја стимулишу значајан одговор у антенама комараца.
Кад смо применили ова три споја на кожу здравих мишева и руке људских добровољаца, само је један, ацетофенон, привукао је више комараца у поређењу с контролним тестом. Открили смо да заражени мишеви производе 10 пута више ацетофенона него незаражени мишеви, појашњава Ванг.
Слично томе, Ванг и његов тим су открили да су мириси прикупљени из пазуха пацијената с денга грозницом садржавали више ацетофенона него они код здравих људи.
Кад смо применили мирисе пацијената с денга грозницом на једној руци волонтера и мирисе здраве особе с друге стране, комарци су доследно били више привучени руци с мирисом денга грознице, каже Ванг.
Наведени резултати упућују на то да су вируси денге и зика способни да повећају количину ацетофенона који њихови домаћини производе и испуштају, што их чини још привлачнијим за комарце.
Како вируси повећавају производњу ацетофенона?
Амерички научници су након тога открили како вируси повећавају количину ацетофенона који привлачи комарце и којег њихови домаћини производе.
Ацетофенон, осим што је хемикалија која се обично користи као мирис у парфемима, такође је метаболички нуспродукт који обично производе одређене бактерије које живе на кожи и у цревима људи и мишева. Стога смо се питали има ли то везе с променама у врсти бактерија на кожи, појашњава Ванг.
Како бисмо тестирали ову идеју, уклонили смо, или кожне, или цревне бактерије са заражених мишева пре него што смо их изложили комарцима. Док су комарци још увек били више привучени зараженим мишевима с исцрпљеним цревним бактеријама у поређењу с незараженим мишевима, били су значајно мање привучени зараженим мишевима с исцрпљеним кожним бактеријама.
Ти резултати су сугерирали да су кожне бактерије битан извор ацетофенона.
Кад смо успоредили састав кожних бактерија заражених и незаражених мишева, утврдили смо да је уобичајена врста штапићастих бактерија, Bacillus , главни произвођач ацетофенона и да је имала значајно повећан број на зараженим мишевима. То је значило да су вируси денге и зике могли променити мирис својих домаћина, мењајући микробиом коже, објашњава Ванг.
